Goranci i Torbeši bez zaštite statusa na Kosovu: Može li da "prođe“ pokušaj bugarizacije?

"Ako je Bugarska uspela da upregne celu EU za svoj obračun sa Severnom Makedonijom ne treba očekivati da će prema Kosovu biti drugačije. Zahtev za prava bugarske manjine, u koju zvanična Sofija ubraja značajan deo stanovnika Sirinićke Župe i Gore, naslanja se na već obespravljen položaj Goranaca i Torbeša“

Priredio: Miloš Garić

U pozadini buktećeg srpsko-albanskog spora i svih tenzija koje iz politike vlasti u Prištini tim povodom proističu, dešava se i jedan tih, ali vrlo prisutan proces sistematskog osporavanja statusa i značaja Goranaca i Torbeša, kao autohtonih manjinskih zajednica na Kosovu. Prethodnih nekoliko godina ponovo se intenzivirao pritisak i obespravljivanje pripadnika ovih dveju etničkih grupacija.

Ekonomski najnerazvijeniji delovi Kosova, Župa i Gora, naseljeni su većinski Gorancima, autohtonim narodom muslimanske veroispovesti čiji je jezik arhaičan slovenski govor. Ima ih oko 15.000, ali bugarska potpredsednica Iliana Jotova prilikom nedavne posete izjavila je da je njihovo poreklo bugarsko. Zvanična Sofija za Bugare od vlasti u Prištini traži status nacionalne manjine i mesto u Ustavu Kosova, pa se može reći da je proces bugarizacije određenog dela stanovništva na Kosovu u odmakloj fazi. Sa Torbešima je slično, oni su se u prethodnom periodu uglavnom „prevodili“ u Bošnjake.

Kada pitate Gorance i Torbeše, oni o tome nerado govore, ali dovedeni su u situaciju da moraju da ukažu na odsustvo institucionalne zaštite i sve intenzivniji pokušaji asimilacije, kao glavne probleme sa kojima se susreću. Uvredljivi i preteći grafiti, koji su se ne tako davno pojavili u Prizrenu, ukazuju na to da je pritisak na Gorance i Torbeše ušao u vrlo opasnu fazu.

Odbornik u Skupštini opštine Dragaš ispred Goranske zajednice Nedžmedin Sejdilar za Kosovo onlajn kaže da goranska zajednica, zbog neispravnog predstavljanja od završetka rata 1999. pa do danas ne uživa potrebnu institucionalnu zaštitu i ravnopravan položaj u kosovskom društvu.

"U opštini Dragaš pored goranske postoji i bošnjačka zajednica, i onda se pišu izveštaji kako je goranska zajednica integrisana i kako su prava Goranaca maksimalno zastupljena, a u stvari misle na Bošnjake. To je vrhunska manipulacija. Kada razgovaram sa ljudima iz međunarodne zajednice dolazimo do mimoilaženja jer mi kažu, pogledajte izveštaje koje su sačinili vaši ljudi. Iz izveštaja stičemo utisak da smo u raju, međutim, na terenu vidimo da nema 0,3 posto onoga što je navedeno“, kaže Sejdilar.

Pokušaj asimilacije u toku

O pokušaju bugarizacije Goranaca Sejdilar objašnjava da su on i njegovi sunarodnici navikli na takve namere, ali tvrdi da one ne mogu bitnije da utiču na njihovu svest i identitet.

"Pamtim ljude koji su aplicirali pre 20-ak godina za bugarske pasoše, neki od njih su stekli uslove i dobili ih. Međutim, pasoši ne dokazuju ništa. Veliki broj Goranaca poseduje makedonske pasoše, takođe i srpske pasoše, ali i albanske. To ne znači da smo mi postali nešto drugo. To je tehnički način za lakše kretanje i ostvarivanje nekih boljih prava. Međutim, bitno je napomenuti da je Bugarska iskoristila navodne pasoše koje je dodelila Gorancima, slučajeve studenata iz Gore koji su studirali u Sofiji, da pokrene proces bugarizacije. Sve te benefite koje su naši ljudi dobili kroz pasoše ili naši studenti kroz svoje obrazovanje po Bugarskoj pokušavaju da zloupotrebe i predstave našu zajednicu kao Bugare na Kosovu. To apsolutno nema nikakve veze", napominje Sejdilar.

Za prošlogodišnju posetu potpredsednice Bugarske Iliane Jotove opštini Dragaš, Sejdilar kaže da je bila „u mraku“.

"Prilikom te posete, po informacijama koje sam dobio i od gradonačelnika i od ljudi koji su bili prisutni na sastanku, nije bilo apsolutno nikakve reči o bugarskoj zajednici na Kosovu, pogotovo ne u opštini Dragaš. Međutim, nakon posete, njeni reporteri koji su došli s njom izašli su sa reportažama o Bugarima koji žive u opštini Dragaš. To je, po meni, bila jedna klasična zloupotreba posete da bi se pokrenuo neki projekat. I dalje ne mogu da shvatim koji su interesi Bugarske da pokuša bugarizaciju Goranaca. A, koliko čujem već postoji ista ideja i za Bošnjaka koji žive u Župi i Podgori. Po njihovim izjavama ima 10 do 15 hiljada Bugara u Podgori, Sredačkoj Župi i Orahovcu. Mi se u Gori poznajemo, van sezone Gora je tako mala da poznajete svakog stanovnika, i ja vam odgovorno tvrdim da više od 15 do 20 bugarskih pasoša nema. Čak i studenti koji su studirali u Bugarskoj nemaju svi pasoše. Velika većina studira sa kosovskim dokumentima tamo", ukazuje Sejdilar.

On, ipak, priznaje da su pojedini njegovi sunarodnici "naseli“ na priču o povoljnostima prevođenja u Bugare.

"Bilo je do skoro ljudi koji su bili pozitivno zainteresovani jer bila im je nametnuta priča da ko god se deklariše kao Bugarin dobiće bugarsko državljanstvo i pasoš. Razmišljali su, takoreći, neki su naseli na to. Međutim, u radu sa ljudima, i tokom objašnjavanja, uspeli smo da objasnimo šta to znači, i da osim eventualnog uzimanja pasoša ne treba prihvatati menjanje etničke pripadnosti. Putovanje u EU je bio osnovni motiv. Više od 70 hiljada Albanaca je uzelo pasoše Srbije i to ne znači da su svi oni asimilovani u Srbe. Oni su ostali Albanci koji poseduju putne isprave Srbije", naglašava Sejdilar.

Ipak, Bugarska već godinama radi na jačanju svog prisustva u pojedinim sredinama na Kosovu. Taj angažman se prvenstveno odvija kroz stvaranje udruženja na Kosovu koja su se bavila saradnjom u oblasti kulture, potom ekonomije, a na red je došla i politika.

Politički analitičar Ognjen Gogić, koji ima dobar uvid u ova zbivanja na Kosovu, podseća da je Bugarska pitanje navodne bugarske zajednice podigla na najviši politički nivo, i da će vlasti u Prištini morati da odgovore na te zahteve.

"Ako je Bugarska uspela da upregne celu EU za svoj obračun sa Severnom Makedonijom ne treba očekivati da će prema Kosovu pokazati popustljivost. Kada god se aktuelizovalo „bugarsko pitanje“ na Kosovu, srpski mediji bi izvestili da se to odnosi samo na Gorance koji žive u Gori. Uvek bi se previdelo da osim Goranaca postoji još jedna zajednica na Kosovu koju Bugarska želi da prisvoji. U pitanju su Torbeši. Torbeši su etnička grupa koja, osim u Severnoj Makedoniji koja ih odnedavno priznaje kao posebnu grupu, živi i na Kosovu. Na Kosovu su Torbeši nastanjeni u selima Prizrenskog Podgora i Sredačke župe. U izjava koja dolaze iz Bugarske uvek se podvlači da bugarska zajednica na Kosovu osim Gore naseljava i ove oblasti. To, međutim, u javnosti ostaje nezapaženo jer su stanovnici Podgore i Župe danas poznati kao Bošnjaci“, objašnjava Gogić.

"Pravi i lažni“ Bošnjaci

Do 1999. godine Goranci i Torbeši na Kosovu bili su popisani pod zajedničkim nacionalnim imenom Muslimani (sa velikim početnim slovom), kao i širom bivše Jugoslavije. Kada je međunarodna zajednica preuzela upravu nad Kosovom, postavilo se pitanje kako definisati položaj nealbanskih zajednica. Tako je, recimo, za romsko stanovništvo, pronađena formula da se zakonski prepozna zajednica Roma, Aškalija i Egipćana (RAE).

Sličan pokušaj je bio i da se muslimansko-slovensko stanovništvo zakonski prepozna kao zajednica Bošnjaka.

Stranke Goranaca, Torbeša i Bošnjaka zajedno su učestvovale na prvim UNMIK izborima održanim 2001. godine. Međutim, u tom objedinjavanju svih slovenskih muslimana na Kosovu pod imenom Bošnjak nije se uspelo, jer su Goranci već imali razvijenu svest o sebi kao o posebnoj zajednici.

„Goranci i Torbeši na Kosovu su tokom 90-ih politički bili naklonjeni Beogradu. I jednima i drugima je to nakon 1999. godine donelo probleme sa ekstremistima iz albanske zajednice. Izlaz je bio u tome da se proglase Bošnjacima. Goranci su, ipak, uspeli da se održe. Presudnu ulogu u tome imala je volja u okviru goranske zajednice da se pruži otpor asimilaciji. U tome ime je pomogla i geografija jer su goranska sela izolovanija i teža pristupačna. Oni su, takođe, uspeli da očuvaju veze sa Beogradom koji im je i finansijski pomogao da opstanu. Zahvaljujući svemu tome, oko dve trećine Goranaca na Kosovu nastavilo je tako da se izjašnjava, dok se preostali izjašnjavaju kao Bošnjaci“, napominje Gogić.

Torbeši nakon 1999. godine nisu imali mnogo opcija.

"Najpre, za njih nije postojao izbor kako da se drugačije nazovu osim Bošnjacima. Za razliku od pojma Goranac koji je još u jugoslovensko vreme stekao određenu afirmaciju, pojam Torbeš je pridobio negativnu konotaciju u smislu nižeg socijalnog statusa. Osim toga, nazivajući se Torbešima, oni bi sami sebi nacrtali metu na čelu u očima albanskih nacionalista. Pojam Musliman u nacionalnom smislu se više nije koristio, tako da im je jedino bilo preostalo da se proglase Bošnjacima. To im je donelo dvostruku korist. Najpre, to im je donelo tolerantniji tretman od strane Albanaca kod kojih postoji saosećanje prema Bošnjacima, jer se smatra da su tokom 90-ih godina zajedno bili žrtve „velikosrpske politike“. Bošnjačko izjašnjavanje postalo je oblik kamuflaže. Pored toga, u kosovskim institucijama, počev od parlamenta, za bošnjačku zajednicu utvrđen je veliki broj zagarantovanih pozicija koja su postala dostupna i Torbešima i Gorancima koji bi se izjasnili kao Bošnjaci“, ukazuje Ognjen Gogić.

Goranci i Torbeši su, kako se to u literaturi smatra, etničke grupe koje se nisu oformile u nacije. Za takve zajednice karakteristično je da su predmet interesovanja formiranih nacija. Sličan primer u Srbiji su Vlasi koje prisvaja Rumunija, i Bunjevci koje svojata Hrvatska.

"Goranci se smatraju etničkom grupom koja pripada srpskom nacionalnom korpusu. Kod Torbeša se trenutno gleda u pravcu bošnjaštva i Bosne, mada je pitanje u kojoj meri je to autentično, a u kojoj meri pragmatično. U torbeškim selima u Prizrenu nastava se zvanično odvija na bosanskom jeziku i ijekavici koju to stanovništvo nikada nije koristilo. Umesto toga i Goranci i Torbeši imaju svoj narodni govor koji i jedni i drugi zovu našinski, koji je najsličiniji makedonskom jeziku. Osim toga, i jedni i drugi se u okviru svojih zajednica nazivaju Našincima, mada se međusobno ne smatraju jednom zajednicom“, objašnjava Gogić.

Prema Torbešima, međutim, veće interesovanje ne pokazuju ni Sarajevo ni Novi Pazar, jer smatraju da su oni „uzurpirali“ zagarantovana mesta u kosovskim institucijama koje pripadaju Bošnjacima. Pod „pravim“ Bošnjacima se smatraju Bošnjaci koji žive u Peći, Istoku, Mitrovici i Prištini.

Bugarska teorija i praksa

Razlozi za svojatanje Goranaca i Torbeša od strane Bugarske nisu poznati, mada se, po Gogićevim rečima, može prepoznati njeno uporište.

"I u Bugarskoj postoji slovensko-muslimansko stanovništvo poznato pod imenom Pomaci. Bugarska smatra da Goranci, Torbeši i Pomaci čine jedinstvenu zajednicu bugarskih muslimana. Zanimljivo je to da je Bugarska, koja se ne može pohvaliti položajem sopstvenog muslimanskog stanovništva, iskreno zainteresovana za položaj Goranaca i Torbeša na Kosovu. Ipak, može se očekivati da će ta inicijativa imati određeni uspeh. Najpre, Kosovo će morati da popusti pod pritiskom iz Bugarske, kao što je to i Severna Makedonija morala da učini. Osim toga, bugarska inicijativa će biti prijemčiva i lokalnom stanovništvu na koje se odnosi. Bugarska je članica EU koja je spremna da uloži u te oblasti na Kosovu i da ponudi svoje pasoše tom stanovništvu, koje su neki već i prihvatili. Kada Beograd. Priština, Sarajevo, pa ni Skoplje, nisu pokazali veću pažnju ovim zajednicama, otvorio se prostor za Sofiju“, napominje Gogić.

Na Gori se 2022. godine, pre dolaska Ilijane Jotove pojavila  NVO "Udruženje Bugara". Ta organizacija je zatražila od Skupštine Kosova da priznaju Bugarsku zajednicu na Gori, i peticiju su predali Dudi Balje, koja je predsednica Komisije za ljudska prava. Peticiju je, po nezvaničnim podacima, potpisalo oko 600 ljudi, a potpisnici su mahom iz Gore i Župe.

Goranac Nedžmedin Sejdilari kaže da je u komunikaciji sa tim ljudima saznao da su izmanipulisani i da im je bilo obećano da će odmah dobiti bugarski pasoš. On insistira na stavu da će samo mali broj njegovih sunarodnika odlučiti da „pređe“ u Bugare.

"Bugarskom pasošu je posle vizne liberalizacije Kosova pala cena na Gori. Mislim da će i ovaj projekat kao i svi ostali projekti gde je u pozadini bila asimilacija goranske zajednice biti neuspešan. U aprilu će biti popis i videćete da nema ništa od toga. Ne očekujem da će se Goranci izjašnjavati kao Bugari u većem broju. Uvek će se naći neko ko će iz inata ili ličnog hira reći da je član neke treće zajednice i to ne možemo osporiti, ali taj broj će biti toliko mali da će se na prstima izbrojati“, zaključio je Sejdilari.