Gudžić: Kosovska ideja je uspavani vulkan koji će se sigurno probuditi

Kosovski zavet je deo srpskog nacionalnog identiteta i prisutan je kod svih Srba, ma gde živeli. Danas u jednom delu javnosti dominira stav da je kosovski zavet, kosovska ideja nešto što je zastarelo. Dobijamo dobranamerne savete da treba da se odreknemo svojih mitova, legendi, da je Kosovo vodenični kamen oko vrata koji nas opterećuje. Pritom, zaboravljaju da su brojne nacije nastale na mitovima, zavetima i legendama. Kada govorimo o sukobima oko teritorija koje imaju karakter svetih, a Kosovo za Srbe ima karakter svete zemlje, treba imati na umu da ti sukobi traju dugo. Po mom mišljenju Srbima treba samo jedna generacija koja će iskreno verovati u obnovu srpske državnosti na Kosovu i to će se desiti. Vreme će pokazati koja je to generacija, kosovska ideja je kao vulkan koji se uspavao, u kom trenutku će se probuditi, mi to ne znamo – rekao je u podkastu KOntekst istoričar Aleksandar Gudžić.

Ističe da Srbi duže od 600 godina slave Kosovsku bitku čija se suština vekovima ne menja.

„Različito je u različtim periodima nazivaju - kosovski mit, kosovska etika, vidovdanski mit, kosovski zavet. Ako mene lično pitate, može da je najadekvatniji i najpravilniji naziv kosovski zavet koji se se zapravo nastavlja na svetosavski zavet. Suština jednog i drugog je opredeljenje za carstvo nebesko, za više ciljeve i interese. Kao što se Sveti Sava odrekao dvora, lagodnog života i opredelio za drugačiji put, tako se i knez Lazar na Kosovu opredelio za viši cilj”, rekao je Gudžić.

Podseća da su na Vidovdan najizraženja nacionalna osećanja Srba, ali da to nije srpska ekskluziva.

„Ono što je za Srbe Vidovdan, to je za Irce Sveti Patrik, za Mađare to je dan kada su poraženi na Mohaču i kada su prestali da budu u srednjem veku velika sila. Vidovdan se vezuje isključivo za Boj na Kosovu 1389. godine. Za bitku koja je odredila sudbinu, ali i identitet srpskog naroda. Tom bitkom je sila sa istoka, Osmansko carstvo, definitivno slomila kičmu srpske srednjovekovne države. Označava period propadanja i kasnije okupacije od strane jedne sile sa istoka”, napominje gost KOnteksta.

Smatra da Vidovdan nije antialbanski praznik, kao i da ta ideja nije uperena ni protiv jednog naroda.

„Problem Albanca i albanskih političkih elita koje danas upravljaju Kosovom je nemogućnost da dokažu kontinuitet na  ovim prostorima. Do kraja 19. veka i početka 20. veka, Srbi su bili većina na prostoru današnjeg Kosova. Sticajem različitih okolnosti, Albanci su tokom 20. veka ostvarili većinu. Danas je to ogromna, apsolutna većina. Albanske elite se služe revizijom istorije kako bi opravdale sve ono što se desilo tokom 20. veka, kako bi opravdali pobunu devedesetih, kako bi opravdali proterivanje 250.000 Srba, kako bi opravdali rušanje preko 150 crkava i manastira na Kosovu u ratovima za jugoslovensko nasleđe, kako bi opravdali pogrom 2004. ali i kako bi opravdali jedno pravno nasilje i secesiju od Srbije 2008. godine. Dakle, u tom kontekstu treba posmatrati taj previše osetljiv stav koji imaju privremene institucije u Prištini i taj razdražnjiv stav kada se pomene Vidovdan”, objašnjava Gudžić.

Ističe da se ove godine Vidovdan održava uoči izbora u atmosferi političke i institucionalne krize na Kosovu i da će vlada u tehničkom mandatu verovatno  iskoristiti Vidovdan za hapšenje, maltretiranje Srba kako bi vladajuća stranka stekla političke poene.

„Srbi su poslednjih dvadeset godina, ali poslednjih pet godina izraženo, izloženi  pritisku i nasilju, što pravnom, što institucionalnom, a u jednom periodu i fizičkom nasilju većine. Može se reći da su Srbi na Kosovu i Metohiji najponiženja etnička grupa, nacija u Evropi u 21. veku. Srbe ponižavaju kosovske institucije, ali i međunarodna zajednica koja prećutno daje saglasnost i odobrava nasilje albanske većine nad Srbima. S druge strane, političke elite kosovskih Albanaca su svih ovih godina shvatile da im se nasilje isplati, da oni nisu bili kažnjeni za sve oblike nasilja od 1999. do danas. Na severu prisustvujemo svojevrsnom aparthejdu u Evropi gde hapse, privode ljude, gde do zuba naoružani policajci, koji bi po slovu zakona trebalo da štite prava građana, oni su na severu da bi zastrašili i zaplašili građane”, objašnjava gost KOnteksta.

Istoričar iz Gračanice veruje da je neophodno „refrešovati” svest običnog čoveka, upoznati ga sa suštinom i idejom Kosovskog zaveta, kosovskog opredeljenja i nacionalnog identiteta Srba.

„Nažalost, u pojedinim medijima danas  se o kosovskom zavetu govori kao kao nečem lošem, kao nečem negativnom, kao da Srbi slave smrt, svoj poraz. Dok u albanskim medijima to ide dotle da je Vidovdan zapravo vezan za Miloševića. Od pojedinih analitičara i istoričara možemo da čujemo da je Kosovska bitka zapravo bitka jedne šire hrišćanske koalicije protiv Osmanskog carstva, gde su Albanci činili dobar deo te vojske, a u nekim nastupima čak i da su bili većina u toj bici. Dakle, na delu je pokušaj da se da kroz jednu medijsku konstrukciju u perspektivi izbriše srpski karakter te bitke. Kao što uostalom žele da izbrišu i srpski karakter Kosova”, upozorava Gudžić.

U duhu izreke da se na Vidovdan sve vidi, Gudžić bi voleo da vidi kraj institucionalnom, etničkom nasilju, da se uveća ekonomski, demografski potencijal Srba na Kosovu, da institucionalno Srbija, ali i Srbi na Kosovu, rade na  ekonomskom jačanju kako bi postali otporniji na udare institucija u Prištini.

U podkastu je govorio o tome kako se Vidovdan slavio u različitim državama u kojima su živeli Srbi – od Kraljevine Jugoslavije do danas.

„Bilo je u međuratnom periodu pokušaja političkih elita Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenca od 1929. i Kraljevine Jugoslavije da se stvori nekakvo integralno jugoslovenstvo. I u tim nekim razmišljanjima i razmatranjima ideja kosovskog zaveta mogla je da posluži kao model ujedinjenja svih naroda koji su živeli na prostoru nekadašnje Jugoslavije, ali je  vremenski period u kojem je ta država postojala bio isuviše kratak da bi se ta ideja i realizovala. Već 1941. došao je Drugi svetski rat, a onda 1945. dolazi nova država, nova ideja, nova koncepcija nacionalnog ujedinjenja”, ocenjuje Gudžić.  

Ceo razgovor Aleksandra Gudžića sa Draganom Biberović možete pogledati u video prilogu.