Izbori širom Evrope, pa i na Kosovu, šansa za poverenje onima koji ne vode licemerne politike

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Na današnjim parlamentarnim izborima na Kosovu i Metohiji nastupa šest srpskih stranaka i inicijativa sa jednim, jasnim ciljem: vraćanje srpskih predstavnika u institucije sistema, kao prvog koraka ka oživljavanju Rezolucije 1244 SB UN i garancije teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Legitimni izbori na Kosovu i Metohiji mogli bi uravnotežiti međunarodne odnose i smanjiti napetost životnih uslova u ovoj srpskoj pokrajini, koja će, kao i ceo svet, pristupiti kreiranju novog svetskog multipolarnog poretka, mašinerije koja je započeta i nezaustavljiva.

Dok je svet izmoren fragmentarnim ratovima i strepnjom od globalnog trećeg svetskog rata, međunarodni poredak nastao na Jalti, nakon Drugog svetskog rata, ruši se pred našim očima i svedočimo začetku novog, multipolarnog međunarodnog poretka. Dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD očekuje se vrlo značajan razgovor sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, koji će, osim prekida rata u Ukrajini, svakako obuhvatiti pregovore o temeljima novog međunarodnog poretka, kao što su to nekada učinili Ruzvelt, Staljin i Čerčil.

Predsednik Ruske Federacije još je na 16. Samitu BRIKS-a u Kazanju, kao i na svojoj godišnjoj pres-konferenciji u Moskvi, govorio o stvaranju novog multipolarnog sveta zasnovanog na iskorišćenju prirodnih resursa i vraćanju autoriteta Ujedinjenim nacijama, te građenju odnosa na bazi međunarodnog prava, bez hegemonističkog delovanja i selektivnog poštovanja Povelje UN. Ovaj pravac podržava više od polovine sveta.

Povodom 80-godišnjice Jalte, ministar inostranih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov u svom autorskom tekstu istakao je:

„Govoreći 5. oktobra na sednici Valdajskog kluba, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin jasno se založio za jačanje međunarodnog prava na bazi Povelje UN i istakao je šest principa za formiranje istinske multipolarnosti: otvorenost i međusobna povezanost sveta – bez barijera na putevima komunikacije, poštovanje raznovrsnosti kao temelja za zajednički razvoj, maksimalna zastupljenost u strukturama globalne uprave, sveopšta bezbednost u interesu svih, pravedan pristup dobrima za razvoj, ravnopravnost za sve i odricanje od diktata ’bogatih ili jakih’.”

On je, zatim, ukazao na reči Vladimira Putina da nam, u suštini, predstoji zadatak izgradnje novog sveta, ali ne tako da se on gradi od nule, tako što će se precrtati ono što su stvorili prethodnici, već temelj za izgradnju novog sveta postoji i on je čvrst – to je Povelja UN.

„Sad je glavno da ne dozvolimo da on bude uništen konjunkturnim selektivnim žongliranjem principima Povelje i da izdejstvujemo da ga sve zemlje izvršavaju u svoj punoći i međusobnoj povezanosti. Ako članice svetske zajednice nađu u sebi odlučnost da se vrate izvorima i ako obaveze koje su preuzele na sebe po Povelji UN pretoče u praktična dela, čovečanstvo će dobiti šansu da savlada pogubno nasleđe unipolarne epohe”, naglasio je reči predsednika Putina Sergej Lavrov, dodavši da će priprema za „Samit budućnosti”, koji će se iduće godine održati na inicijativu generalnog sekretara UN, pokazati koliko su svi spremni da osveste svoju i kolektivnu odgovornost za sudbinu sveta.

„Ako želimo mir i procvat koji se zasnivaju na ravnopravnosti i solidarnosti, lideri su posebno odgovorni za postizanje kompromisa prilikom projektovanja naše zajedničke budućnosti radi opšteg dobra”, rekao je Antonio Gutereš na konferenciji za štampu uoči 78. sednice Generalne skupštine UN, čija se misija i sastoji upravo u traganju za konsenzusom, a ne u podeli sveta na „demokratije” i „autokratije”. „Rusija je zajedno s istomišljenicima u potpunosti spremna da pomogne u njenoj realizaciji”, zaključio je Lavrov.

Ono što je sasvim izvesno – svi oni lideri koji su se licemerno ponašali prema Briselskom, Dejtonskom sporazumu i Minskim dogovorima izgubiće pravo na dalju političku i državničku karijeru. Među njima su Nemačka i Francuska – Šulc i Makron, jer su svojom politikom čitavu Evropu, ne samo vlade i narode, doveli u zabludu ne poštujući ove sporazume. Ne samo da su njihovi prethodnici, Oland i Angela Merkel, potvrdili da su Minski dogovori poslužili za pripremu Ukrajine za rat s Rusijom već su i Tereza Mej i Jens Stoltenberg ukazivali na to da je Rusija ta koja ugrožava mir u svetu. U ovom paketu, ni Briselski dogovor o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine nije podupiran za svrhu za koju je nastao, već je korišćen za pojačavanje tenzičnosti uz maksimalnu podršku Kurtiju, što mu je davalo vetar u leđa da oživi Demaćijevu ideologiju o stvaranju tzv. velike Albanije.

Dakle, novi izbori širom Evrope, a samim tim i ovi na Kosovu i Metohiji, pružaju šansu glasačkom izbornom telu da ispravi greške i ukaže poverenje onima koji nisu skloni sprovođenju licemerne politike, ma otkuda ona dolazila.

Nepoštovanje Minskih dogovora, kao što znamo, izazvalo je rusku SVO na teritoriji Ukrajine, koju su Bajden i njegova administracija podržavali finansijski i oružano u punom ratnom kapacitetu. Nova administracija SAD, sa Donaldom Trampom na čelu, najavila je promenu američke politike za 180 stepeni, primenjujući institucionalni sistem bez vojne upotrebe sile, ali i posebnu najavu za dijalog sa novim kadrovima. Najizraženije je to u Nemačkoj, gde je Mask podržao trenutnu opoziciju, a kada je reč o Kosovu, Grenel je ukazao na to da je Kurti bio vojnik upravo onih koji su kupovali mir za pripremu ratnih sukoba na tlu Evrope, među kojima je i Jugoslavija – Srbija i Kosovo.

U hronološkoj sintezi o stvaranju svetskog poretka na Jalti na putu kreiranja novog svetskog multipolarnog sveta, u svom autorskom tekstu Sergej Lavrov se osvrnuo i na bombardovanje Jugoslavije:

„Kad princip samoopredeljenja protivreči geopolitičkim interesima Zapada – kao što je to, na primer, slučaj slobodnog izražavanja volje stanovnika Krima, Donjecke i Luganske Narodne Republike i Zaporoške i Hersonske oblasti u korist jedinstva s Rusijom – on na Zapadu ne samo da se zaboravlja već i neki gnevno osuđuju izbor ljudi i kažnjavaju ih sankcijama. Kad to ide u prilog Zapadu, samoopredeljenje se priznaje za apsolutno ’pravilo’. Dovoljno je setiti se otimanja Kosova Srbiji, pritom bez ikakvog referenduma.

Degradacija situacije koja se nastavlja u ovoj srpskoj pokrajini izaziva duboku zabrinutost. Isporuka oružja Kosovcima i činjenica da im je Nato pomagao u stvaranju vojske predstavlja grubo kršenje osnovne rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244. Ceo svet vidi kako se na Balkanu ponavlja žalosna istorija Minskih sporazuma o Ukrajini, kojima je bio predviđen specijalni status donbaskih republika i koje je Kijev otvoreno sabotirao uz podršku Zapada. Evropska unija sad ne želi, a i ne može da primora svoje kosovske štićenike da izvršavaju dogovore Beograda i Prištine postignute 2013. godine o stvaranju Zajednice srpskih opština na Kosovu koje bi posedovale specijalna prava na svoj jezik i na svoju tradiciju. EU je u oba slučaja bila garant dogovora i njihova sudbina je, po svemu sudeći, ista. Kakav je ’sponzor’, takav je i ’rezultat’.”

U odnosu na Klintonovu i Bajdenovu administraciju, Tramp se još nije u potpunosti izjasnio šta se nakon konsultacija između američke i ruske administracije dogovara za konačnu punktizaciju novog multipolarnog sveta, kojim se treba obezbediti mir na planeti. Elem, po naglašenim izjavama dva bliska Trampova saradnika – Blagojevića i Grenela – ukazuje se na to da se politika SAD više približava Beogradu i Vučiću nego Prištini i Kurtiju.

„To je i sjajna prilika da se promeni američka politika prema Srbiji i Kosovu. To kako se Kurtijeva vlada odnosi prema Srbima koji su na Kosovu i u Mitrovici – to je oblik etničkog čišćenja. Kurtijeva vlada ih maltretira, jer je Kurtijev cilj da protera Srbe sa Kosova. Kad se to objasni onima koji kreiraju politiku, a oni već pomalo znaju o tome, i kad predsednik Tramp bude imao priliku da udahne i fokusira se na ovaj deo sveta, sa Ričardom Grenelom na mestu na kom je i uticajem na predsednika koji on ima – mislim da Srbi imaju razloga da se nadaju promenama u vezi sa progonjenim Srbima”, naveo je Blagojević za „Tanjug”.

Navodeći da Tramp menja politiku Amerike prema Srbiji, Blagojević je rekao da je politika predsednika iz redova demokrata u SAD bila antisrpska:

„Oni su bili za Kosovo, a ne za Srbiju. I njihovo neprijateljstvo je izraženo kroz USAID i kako su potrošili novac američkih građana na to da se mešaju u domaću politiku u državama poput Srbije. Ti dani su prošli. Tramp je to već promenio i promeniće spoljnu politiku na još dramatičniji način.”

S druge strane, specijalni izaslanik Trampa za specijalne misije ukazao je na to da Albin Kurti i njegova vlada ne uživaju poverenje Vlade SAD.

„Trampova administracija je radila i nastaviće da radi u pravcu mira za sve na Balkanu, ali su nam potrebni partneri od poverenja. Vlada Kurtija nije bila pouzdana tokom Trampovog prvog mandata, niti tokom Bajdenovog mandata. I republikanci i demokrate su dosledno kritikovali Kurtija zbog preduzimanja jednostranih akcija koje destabilizuju region. Isto su učinili i EU i NATO. Međunarodna zajednica je ujedinjena protiv Kurtija. Američke kompanije šire poslovanje u Albaniji i Srbiji, ali ne i na Kosovu – zbog Kurtija. Kurti se, takođe, protivio svakoj ideji SAD koju su predložili predsednici Klinton, Buš, Obama, Bajden i Tramp. Retorika koju Kurti sada koristi, tvrdeći da je blizak SAD i da je bolji od svih prethodnih kosovskih vlada, apsolutno je lažna. Ne dajte se prevariti”, ukazao je Ričard Grenel.

Dakle, predstavnici ruske i američke administracije približavaju se stavovima o pitanju Kosova, ali o kompromisu će se tek odlučivati. Najpre je neophodno da Srbi imaju svoje predstavnike u institucijama sistema. Nekada i jedan glas nosi snagu za promenu sveta.