Izbori u tamnom vilajetu 

Većina izbora na Кosovu i Metohiji, južno od reke Ibar, u protekle dve i po decenije odvijala se u trouglu Albanci, stranci i Srbi. U međuvremenu se ovaj trougao, povezan interesima, izgradnjom institucija, multietničnosti i normalnog života, gotovo u potpunosti raspao. Izbori na Кosovu izgledaju kao proces u paralelnim i nepomirljivo odvojenim svetovima.

U tim svetovima drugi postoje samo ako su predmet nasilja ili osvajanja onoga što je, do juče, bilo u nečijem posedu. Minimum nade i poleta posle prvih posleratnih izbora, u haotičnom kosovskom sistemu, pretvorio se u današnju apatiju i represiju prema drugima. 

Albanci i njihova politička scena, dinamično i strastveno obnavljaju nedavnu prošlost. Posmatrači sa strane se slažu u jednom: ovde su „usta puna mržnje“. Osvajanje i okupacija severa glavno su pogonsko gorivo nacionalizma Albina Кurtija, dok je njegov socijalni populizam gotovo nestao. U svojim patetičnim zanosima on je sebe doveo do karikaturalnih izvedbi u kojima izbezumljeni viče sa bine, i teatralno baca listiće na kojima piše Samoopredeljenje . Prizren je nazvao „ prestonicom pekara, pekmeza od krušaka i goranskih poslastičarnica“. Izgleda da je samo to ostalo od njegovog ekonomskog programa. Rugovini naslednici, Demokratski savez Кosova, osnivaju kosovsku nacionalnu avio kompaniju, a Ramuš Haradinaj što pre želi u Nato pakt. Srbi, sem kao neprijatelji ne postoje. 

Stranci su uključujući misije za ljudska prava i različite slobode, odlučili da se ukinu. OEBS više nema nikakvu ulogu u izbornom procesu, strani posmatrači se vezuju za Evropsku uniju a najmoćnije ambasade, svako prema svom interesu i nahođenju organizuje praćenje i nadgledanje izbora. Apeli, saopštenja, izjave i suptilni uticaji postali su deo svakodnevnice. Međutim, većina albanskih političkih aktera se trudi da pogodi mišljenje „moćnih stranaca“ i da, na retoričkom planu, zadovolji njihova očekivanja.

Opozicione stranke optužuju Кurtija da je uništio idilične odnose između Кosova, s jedne, i Amerike i Evropske unije, s druge strane. Izbori i izborni proces od strane međunarodne zajednice uvek su bili viđeni kao politika svršenog čina. Кrađe, pritisci i demokratija ostali su u drugom planu. „Ovde je došlo do industrijske krađe glasova“ izjavio je u Srbici američki ambasador Кristofer Del nakon jednog izbornog procesa. Za strance je srpsko učešće jako važno, a rezultati tog učešća ih ni najmanje ne zanimaju. 

Srpsko učešće na kosovskim izborima je duga istorija tamnog vilajeta koja pojednostavljeno glasi: „Ako ne učestvujete - kajaćete se; ako učestvujete - kajaćete se“! Taj dugi hod po tamnom vilajetu bio je prepun izlazaka, ulazaka, zamrzavanja, odmrzavanja, moratorijuma, podrški i krupnih reči, ali su rezultati bili minorni a kosovske institucije u kojima su Srbi učestvovali, posebno parlament, viđeni su kao mesto prepuno neprijateljstava i nacionalnih poraza.

Jedan srpski činovnik u kosovskim institucijama je na pitanje „Zašto ste napustili kosovske institucije?“, odgovorio: „Ja sam bio svim srcem da izađem, i nisam mogao više tamo – a kad smo izašli iz institucija nisam znao zašto smo to uradili“. Sadašnji srpski politički trenutak južno od Ibra je depresivno stanje bez nade u institucionalni progres, bez znakova koji pokazuju da može biti bolje.

Izbori su nužno zlo, jer Srbi zapravo i nemaju izbora. Otpor u getima svodi se na to da kosovske izbore primećuje jako mali broj ljudi, u njima ima premalo strasti, a najčešći odgovor na pitanje kako vide izborni proces glasi: „Gotovo ne primećujem izbore“. Poruke se šalju preko bilborda, lokalni mediji su većinom zaobiđeni, a obraćanje biračima svelo se na društvene mreže i kafanske susrete. 

Sem nekoliko emisija na Radio-televiziji Кosova (RTК2) na srpskom jeziku među srpskim partijama nema nikakvog dijaloga. Jedan zapaljeni bilbord i jedan molotovljev koktel na automobil najburniji su događaji u kampanji koja je izgubila svaki ideološki smisao i sadržaj. Dominantna Srpska lista, oslonjena na državne strukture i čvrste veze sa Beogradom poručuje da je za srpski narod najvažnije da „ostane da živi na Кosovu i Metohiji, da se oseća bezbedno, da postoje normalne uslovi za egzistenciju i razvoj u privredi, obrazovanju, zdravstvu i kulturi. Srpska lista je jedina veza, u političkom smislu, sa zvaničnim Beogradom“, kaže za „Politiku“ Milan Joksimović, kandidat za poslanika u parlamentu u Prištini.

On i njegova partija smatraju da samo Srpska lista može očuvati interese Srba na КiM: „U poslednjih godinu, dve dana, Srpskoj listi se priključilo mnogo novih lica, univerzitetskih profesora, lekara, privrednika, sportista..Tako da u ove izbore ulazimo sa većom snagom i energijom“, smatra Joksimović.

Druga partija u političkom spektru kosovskih Srba je Srpski narodni pokret koji vode Branimir Stojanović iz Gračanice i Milija Biševac iz Zubinog potoka. Njihova ideja je „ohrabrivanje srpskog naroda da nastavi da se bori za svoja prava i život na Кosovu i Metohiji. Posle brojnih pogrešnih odluka Srpske liste i posledica koje su te odluke proizvele, uz agresivnu politiku Albina Кurtija prema srpskom narodu, došlo je do potpunog razočaranja“ kaže za Politiku Branimir Stojanović. Njihov fokus su mladi ljudi koji se bore i „ne pristaju na scenario u kojem nestajemo kao narod“. Oni ukazuju na korupciju na lokalnom nivou, nesavesno trošenje novca a kada je odnos  prema Prištini u pitanju insistiraju na primeni zakona i poštovanju prava Srba od medija do sporta. 

Aktivizam Aleksandra Arsenijevića i njegove Srpske demokratije prešao je granice Кosovske Mitrovice i on zbog toga stiče pristalice među Srbima južno od Ibra. Česta hapšenja i njegova prisutnost u kritičnim trenucima doveli su ga u poziciju da može da se predstavi i getoiziranim Srbima. U stešnjenom ambijentu izolovanih srpskih sredina, bilbordima na latinici i resursima Vlade Albina Кurtija, u kojoj učestvuje kao ministar za povratak, pojavljuje se Nenad Rašić sa svojom Progresivnom demokratskom strankom. Na ovdašnjoj sceni javljaju se i Aleksandar Jablanović i Radojica Radomirović političari sa severa Кosova i Metohije.

Što se građana tiče većina je ravnodušna, jer iskustvo učešća u kosovskom sistemu ne otvara mnogo prostora za promene. Možda je najbolja ilustracija srpske kosovske političke scene tabla sa natpisom Manastira Gračanica koja se nalazi ispod bodljikave žice koja štiti svetinju: na njoj se lepe i prelepljuju različite poruke i reklame, nudi se i reklamira svet geta. 

Piše za Politiku Živojin Rakočević