Gogić: Postoje suštinske razlike između položaja Srba na Kosovu i Albanaca na jugu Srbije

Politikolog Ognjen Gogić, govoreći o poseti američkih kongresmena Beogradu, Prištini i Preševu, ocenjuje da se položaj Srba na Kosovu i Albanaca u Pčinjskom okrugu ne može u potpunosti izjednačiti. Istovremeno, ukazuje da je delegaciju predvodio kongresmen Kit Self, koji ima jake veze sa albanskom dijasporom, te da je moguće da su i ove aktivnosti deo njegove predizborne kampanje.

„Kada su bili u Preševu, razgovarali su o pravima Albanaca, a jedan od zaključaka bio je da se zalažu za jednaka prava svih zajednica u regionu. Postavlja se pitanje da li postoji prostor za poređenje između potrebe poštovanja prava Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi i prava Srba na Kosovu“, kaže Gogić.

Naš sagovornik podseća da je američku delegaciju, odnosno grupu kongresmena, predvodio republikanski kongresmen Kit Self.

„Reč je o osobi koja je svojevremeno predložila zakon u Kongresu o položaju Albanaca u opštinama na jugu Srbije. Takođe, nedavno je predložio i rezoluciju o prijemu Kosova u Nato. Dakle, reč je o kongresmenu koji se duže vreme bavi albanskim pitanjem na Balkanu. Moglo bi se reći da je blizak albanskom lobiju. Ima jake veze sa albanskom dijasporom u Sjedinjenim Američkim Državama i vrlo je moguće da računa na podršku Albanaca u svojim političkim i izbornim aktivnostima. S obzirom na to da će ponovo učestvovati na izborima za Kongres, moguće je da su i ove aktivnosti deo njegove predizborne kampanje“, kaže Gogić.

Kada je reč o položaju Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, Gogić ukazuje da već godinama postoji tendencija da se položaj Albanaca u tim opštinama i položaj Srba na Kosovu posmatraju paralelno.

„Postoji nastojanje da se ta pitanja rešavaju uporedo, da se uspostavi određena simetrija i da se problemi rešavaju u paketu. Na tome insistiraju vlasti u Prištini, koje smatraju da bi prava koja Srbi imaju na Kosovu trebalo da budu obezbeđena i Albancima na jugu Srbije. Albanska zajednica tvrdi da je diskriminisana, da nije dovoljno zastupljena u institucijama i da se ne poštuje u dovoljnoj meri pravo na upotrebu albanskog jezika. Posebno ukazuje na problem pasivizacije adresa. S druge strane, vlasti u Beogradu često navode da je deo problema posledica toga što Albanci ne žele u dovoljnoj meri da učestvuju u institucijama i da su se od njih distancirali. Zato ostaje pitanje u kojoj meri postoji diskriminacija, a u kojoj meri otuđenost albanske zajednice od institucija“, kaže on.

Gogić naglašava da je nesporno da određeni problemi postoje, ali da nije jednostavno upoređivati položaj različitih zajednica.

„Generalno, na Balkanu nije lako biti pripadnik manjinske zajednice i svaka zajednica svoje probleme doživljava kao najveće“, ocenjuje on.

Ipak, smatra da se položaj Srba na Kosovu i Albanaca u Pčinjskom okrugu ne može u potpunosti izjednačiti.

„Postoje značajne razlike. Srbi na Kosovu, kao i druge zajednice, prošli su kroz iskustvo rata, stradanja, nestanaka, progona i duboke društvene traume. Na jugu Srbije postojao je oružani sukob, ali on nije imao razmere sukoba na Kosovu niti je doveo do tolikih ljudskih stradanja. To je prva velika razlika između ta dva iskustva. Drugo, Albanci u Preševu, Bujanovcu i Medveđi tokom čitavog perioda bili su deo institucionalnog sistema Srbije i na te institucije oslanjaju se decenijama. Tu nije bilo institucionalnog diskontinuiteta“, smatra Gogić.

On dodaje da su Srbi na Kosovu nakon 1999. godine bili suočeni sa prilagođavanjem novim institucijama.

„Sa druge strane, Srbi na Kosovu su posle 1999. godine, a naročito nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, bili suočeni sa prilagođavanjem novim institucijama i novom institucionalnom poretku. Pri tome je reč o institucijama koje se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima kada je u pitanju efikasno pružanje usluga građanima, uključujući i manjinske zajednice. Zbog toga institucionalna slabost predstavlja jedan od elemenata koji razlikuju položaj Srba na Kosovu od položaja Albanaca na jugu Srbije“, kaže on. 

Gogić na kraju naglašava da Albanci u Preševu, Bujanovcu i Medveđi imaju pristup određenim međunarodnim mehanizmima zaštite prava koji nisu dostupni Srbima na Kosovu.

„Srbija je članica Saveta Evrope, što građanima omogućava pristup pojedinim međunarodnim instrumentima zaštite ljudskih prava. Takođe, postoje i drugi mehanizmi u okviru međunarodnih organizacija kojima mogu da se obrate. Zbog toga Albanci imaju više mogućnosti da svoje probleme iznesu pred međunarodne forume nego što to imaju Srbi na Kosovu. To su neke od okolnosti koje čine značajnu razliku između položaja ove dve zajednice“, zaključio je Gogić.