Između kontinuiteta i promene: Katolička crkva pred izborom 267. pape

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

U svečanoj tišini Vatikana ispraćen je papa Francisko, 266. poglavar Katoličke crkve. Na njegovom skromnom grobu, jednostavno i dostojanstveno, ispisano je latinsko ime Franciscus, čime su zauvek otklonjene nedoumice oko oblika njegovog imena – Franja ili Franjo. Time je simbolično stavljena tačka na jednu epohu, dok Crkva okreće novu stranicu, započinjući pripreme za konklavu koja će doneti izbor 267. pape.

Papa Francisko je za vreme svog pontifikata imenovao oko 80 odsto sadašnjeg sastava Kardinalskog zbora, koji čini više od 120 kardinala iz 94 zemlje. Među njima je i kardinal Ladislav Nemet iz Srbije, kao i brojni kardinali iz zemalja u kojima su katolici manjina. Postavlja se pitanje koliko se oni, kao potencijalni elektori, međusobno poznaju i koliko im je lako da postignu konsenzus u izboru novog pape.

Čini se da bi izbor novog poglavara Katoličke crkve mogao biti najneizvesniji dosad. Novi papa mogao bi biti iz Afrike, Severne Amerike ili sa Filipina, budući da su kardinali iz ovih zemalja, pored evropskih kardinala, svima poznati. Ipak, među favoritima ovog istorijskog trenutka ističe se ime kardinala Pjetra Parolina, državnog sekretara Vatikana, koji dobro poznaje funkcionisanje Svete stolice, Vatikana kao države i mehanizme Katoličke crkve. Bio je i bliski saradnik pape Franciska, koji ga je lično postavio na mesto državnog sekretara. Stoga, njegovo ime izdvaja se kao jedno od najozbiljnijih u ovom istorijskom trenutku.

Rođen 1955. godine u italijanskoj regiji Veneto, Parolin je stekao teološko obrazovanje u Veneciji, a potom doktorirao kanonsko pravo u Rimu. Rano je ušao u diplomatsku službu Svete stolice, služeći u ambasadama u Nigeriji i Meksiku, da bi kasnije bio imenovan za apostolskog nuncija u Venecueli. Njegovo iskustvo na teškim zadacima, naročito u zemljama političkih kriza, oblikovalo ga je kao veštog pregovarača i posrednika u rešavanju sukoba. Njegovo ime poznato je i građanima Srbije preko „Politike”, koja je 2019. godine ostvarila ekskluzivni intervju s njim i otvorila kapije Svete stolice Katoličke crkve u samom srcu Vatikana.

Parolin je kao državni sekretar Vatikana delovao u vremenu globalnih izazova: sukoba, klimatskih promena, migracija i pada poverenja u međunarodne institucije. Njegov rad posebno je obeležen težnjom da očuva prisustvo Crkve u regionima gde je hrišćanstvo sve više ugroženo, kao što su Bliski istok i Afrika. Takođe, u eri sve dubljih globalnih podela, diplomatija Svete stolice pod Parolinom učvrstila je svoj identitet kao spona između ideala i realnosti – tamo gde su reči o miru, ljudskom dostojanstvu i pravima bile oslonac, a politička posredovanja put njihovog ostvarivanja.

Govoreći za „Politiku” 2019. godine, kardinal Parolin je jasno pokazao svoju viziju Crkve i sveta, ukazujući na složenost međunarodnih odnosa posle Hladnog rata. „Rekao bih da smo nakon Hladnog rata još daleko od postizanja novog, pozitivnog i održivog međunarodnog poretka”, istakao je Parolin, dodajući da je svet poslednjih godina obeležen zbunjujućim scenarijima nasilja, gladi, migracija i terorizma – što važi i danas. U vremenu koje je, citirajući papu, nazvao „trećim svetskim ratom u fragmentima”, Parolin je naglasio da Crkva ne sme da ostane nema: „Crkva je bratstvo u koje se prihvataju svi i u kome svi imaju isto dostojanstvo.”

Njegova predviđanja, nažalost, obistinila su se. Ratovi u Evropi i na Bliskom istoku dodatno su destabilizovali svet, povećavajući strah od globalnog sukoba i upotrebe nuklearnog oružja. Parolinova filozofija bratstva i jednakosti ostala je temelj njegovog delovanja u vrhu Svete stolice, u skladu s vizijom pape Franciska, o kome je u intervjuu govorio s dubokim pijetetom i poštovanjem.

Govoreći o Balkanu, Parolin je ukazao na teško nasleđe ratova i tenzija: „Balkan je, nažalost, ponovo regija gde vladaju tenzije i gde dramatična sećanja na davnu i blisku prošlost nisu potpuno izbledela.” Za pravo pomirenje, kako je rekao, neophodno je „pročišćenje sećanja”, priznanje istine i odbacivanje i apologetike i neopravdanog optuživanja. Verske zajednice, prema njegovim rečima, imaju zajednički zadatak: graditi mostove, promovisati dijalog i biti motori istinskog mira.

Tokom posete Srbiji 2024. godine, na svečanosti obeležavanja 325 godina od Karlovačkog mira, Parolin je na simboličnom mestu, u Kapeli mira u Sremskim Karlovcima, snažno poručio:

„Svi mi, predstavnici različitih verskih zajednica i civilnih vlasti, okupili smo se kako bismo probudili našu želju za mirom i čvrsto izjavili: ’Nikad više rat! Nikad više rat u ovoj zemlji [Srbiji], niti u svetu!’”

U svakom slučaju, izbor novog pape predstavlja ključnu tačku za budućnost Katoličke crkve i njenog pravca. S obzirom na to da je pontifikat pape Franciska bio prepoznatljiv po pokušaju otvaranja crkve prema modernim pitanjima, socijalnoj pravdi, ekološkim izazovima i većoj inkluzivnosti, njegov naslednik će imati težak zadatak da odluči hoće li nastaviti njegovim putem ili će se vratiti korenima tradicionalnog pristupa. Može se očekivati i da novi poglavar donekle koriguje dosadašnji pravac blagim pomakom udesno – pokazujući manje otvorenosti u nekim pitanjima, ali istovremeno nastavljajući reformski duh prethodnog pontifikata, radi pokušaja ravnoteže u stavovima i održavanja jedinstva unutar Crkve, posebno u svetlu sve oštrije kritike koja dolazi iz katoličkih krugova u Nemačkoj, gde se neki teolozi i biskupi otvoreno protive povratku konzervativnijim vrednostima, upozoravajući čak na mogućnost šizme, kako prenose strani mediji. Osim toga, novi papa će se suočiti s dubokim izazovima koje nameću sekularizacija i protestantizacija vernika u Nemačkoj i zapadnoevropskim zemljama, što ozbiljno podriva uticaj Katoličke crkve u tradicionalno snažnim bastionima vere. Nasuprot tome, u porastu je značaj Crkve u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, gde živi većina katolika današnjice – vernika koji u većoj meri naginju tradiciji, a manje liberalnim tumačenjima vere karakterističnim za Evropu.

Imajući u vidu da se već tokom teških dana bolesti pape Franciska među kardinalima razgovaralo o mogućim naslednicima, preovladava uverenje da su konture izbora već delimično oblikovane. To otvara mogućnost da se izbor novog pape dogodi vrlo brzo. Svakako, ko god bude izabran – moraće da odgovori na izazove koji duboko menjaju lice savremene Crkve.