Kako bi eventualno povlačenje Zapada iz rata u Ukrajini uticalo na dalju sudbinu kosovskog pitanja?

Aleksandar Vučić i Zelenski
Izvor: instagram

“Rat u Ukrajini menja geopolitičke paradigme u celoj zapadnoj Evroaziji. Te promene biće široke po obimu i dramatične po karakteru. Vrlo ih je teško predvideti, posebno kada govorimo o detaljima. U tom kontekstu, sva tekuća i buduća dešavanja odraziće se na pitanje Kosova“.

Priredio: Miloš Garić

Kada je 24. februara 2022. godine u pet sati ujutru po kijevskom vremenu Rusija započela vojnu intervenciju u Ukrajini, uz tektonske političke promene koje su istog trenutka krenule da ljuljaju celu planetu, među prvim pitanjima otvorilo se i ono o nastupajućim posledicama po poziciju Srbije u vezi sa Kosovom i srpsko-albanskim odnosima.

Ovih dana, godinu i devet meseci kasnije, neke stvari su jasnije, ali još smo daleko od epiloga krvavog rata, koji je na površinu zapravo izbacio svu složenost i rizike sukoba političkog Zapada sa ostatkom sveta.

I dok se stari međunarodni poredak našao pred dubokim ambisom, a obrisi novog se tek stidljivo pomaljaju na horizontu, posle prvobitne euforije među političkim vođama kosovskih Albanaca, uverenih da je, zbog odbijanja vlasti u Beogradu da raskinu prijateljske veze sa Rusijom, došao pravi trenutak za konačan obračun sa Srbijom, stvari danas više ne izgledaju toliko optimistične za zvaničnu Prištinu.

Aljbin Kurti je dugo verovao da insistiranjem na ulozi žrtve u odnosu sa Srbijom može da preuzme ulogu Volodimira Zelenskog na Balkanu, bio je skoro ubeđen da će provocirajući sukob otvoriti brzi put do “međusobnog priznanja”, ali scenario po kome je Srbe hteo da prikaže kao produženu ruku “zle Moskve” i optužnica koju je lično pisao za Vučića, osim što nisu bili zasnovani na realnosti i činjenicama, ispostavili su se i kao “račun bez krčmara”.

Bez namere da prejudiciramo ishod rata u Ukrajini, uz uvažavanje trenutnih pozicija i stanja na ratištu, ali i generalnih zbivanja na svetskoj sceni i među glavnim akterima, zanimljivo je postaviti pitanje: “Na koji način bi eventualno odustajanje SAD i EU od vojne i finansijske podrške Kijevu u daljim ratnim dejstvima, uticalo na sudbinu srpsko-albanskih odnosa i status Kosova, za šta je i dalje najmerodavniji međunarodni dokument Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN?”

Kurti kao sredstvo pritiska

Naučni istraživač iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković ukazuje da rat u Ukrajini menja geopolitičke paradigme u celoj zapadnoj Evroaziji i da će te promene biti “široke po obimu i dramatične po karakteru”.

“Vrlo je teško predvideti, posebno kada govorimo o detaljima. U tom kontekstu, sva tekuća i buduća dešavanja odraziće se na pitanje Kosova. Rat u Ukrajini je ojačao srpsku poziciju na srednji rok, bez obzira što je kratkoročno doneo nove pritiske. Isto kao što je intervencija Izraela donela novu argumentaciju našoj strani koja se sada može koristiti za rasprave o dešavanjima 1990-tih. Mislim da je baš zbog toga i pojačan pritisak na Beograd. Jer, za pet godina međunarodni odnosi će izgledati drugačije, pa će biti teže SAD i EU da opravdavaju svoje nepočinstvo na Kosovu. U tom kontekstu, Kurti je samo sredstvo za sprovođenje pritisaka na Beograd. Ružno je potcenjivati bilo koga, no Priština prosto nema kapacitete da nametne bilo šta u tim krupnim raspravama o evropskoj bezbednosti”, objašnjava Proroković za Kosovo onlajn.

Govoreći o tome u kojoj meri je ukrajinski rat povezan sa pitanjem statusa i stanjem bezbednosti na Kosovu, on naglašava da je taj proces već u toku i da SAD i EU dodaju gas jer žele Vučićev potpis odmah i sada.

“Oni nemaju više vremena za polurešenja i usmene saglasnosti. Međutim, nemaju više ni poziciju ni snagu od pre 20 godina. Zbog toga i novi krug destabilizacije koji se odigrava u postpandemijskom periodu i narušavanje regionalne bezbednosti. Načela više ne važe, tako da ni prosta poređenja nisu dobra. Zapravo, načela će važiti onoliko koliko ih mi učinimo važećim. Rezolucija 1244 može biti važeća samo ako je Srbija održi kao načelo, a to se postiže neodustajanjem od nje i neprestanim insistiranjem na njoj. Ta rezolucija je nešto drugačija od čitavog niza drugih pošto ima karakter mirovnog ugovora, ona je postkonfliktna, usmerena na regulisanje širih odnosa zarad uspostavljanja dugoročne stabilnosti”, ističe Proroković.

Po njegovoj oceni, u prvoj fazi hipotetičkih pregovora o Ukrajini mora se razgovarati o deeskalaciji i rešavanju tekućih stvari uz zadovoljavanje interesa svih uključenih strana. Tek u drugoj fazi otvara se pitanje načela po kojima će biti stabilnost u celoj Evropi.

“E sad, ta druga faza možda nastupi za dve, možda za 20 godina, a možda je nikada i ne bude. Ako ostane previše nezadovoljnih nakon prve faze pregovora onda će biti i novog rata nakon nje. Kao što je posle Minskih sporazuma i rezolucija SB UN o Ukrajini donošenih nakon 2014. ipak izbio novi rat. Ta priča kako će sad Zapad pristati na podelu Ukrajine pa ćemo mi naposletku zato morati da priznamo tzv. Kosovo nije realna posmatrano sa čisto teorijskog aspekta. Dinamika međunarodnih odnosa je kompleksna, a njihova istorija nam pokazuje drugačije rasplete na čitavom nizu konkretnih primera”, kaže Dušan Proroković.

Posledice po evropske zemlje

Proroković podseća da politički Zapad u vezi sa ratom u Ukrajini nije homogen, bez obzira što oni to tako predstavljaju.

“I po horizontali - razne zapadne države imaju razna stanovišta oko Ukrajine. Evo Slovačka je prestala da šalje vojnu pomoć Kijevu. I po vertikali, razlike su velike unutar zapadnih država, na relacijama vlast-opozicija ili vodeći mediji-intelektualna elita. Zbog toga je sve ovo što gledamo vremenski ograničeno. Politički Zapad, a pogotovo evropske zemlje ne mogu beskonačno tolerisati trajanje rata u Ukrajini. Protokom vremena posledice za njih postaju veće. Procenjujem da će oni vrlo brzo u politički saobraćaj ubaciti odrednicu “pregovori sa Putinom”. Najpre da bi ispitali stav javnog mnjenja, a zatim i da na osnovu toga grade neku neformalnu komunikaciju sa Moskvom. Teško je očekivati da takav pristup donese ekspresni rezultat, ali će to uticati na demotivaciju Kijeva i sticanje utiska kako Ukrajinu ostavljaju na cedilu. Opasnost za njih od takvog razvoja situacije jeste da će još neke zemlje slediti Slovačku, kao i da će u zapadnim zemljama ojačati snage koje su protiv rata sa Rusijom. No, ja ne vidim alternativu tome. Osim dalje akceleracije sukoba koja onda može otići u ko zna kom smeru. Uglavnom, ovo će sve trajati, čak i ako bude ulazilo u neke nove, relativno mirnije faze”, zaključuje Proroković.

Politički analitičar Ognjen Gogić za Kosovo onlajn kaže da je obustavljanje Zapadne podrške Ukrajini hipotetički scenario i da je teško anticipirati kakve implikacije bi to moglo da ima globalno.

Velike promene u međunarodnim odnosima

“Čini se da je to malo verovatno. Ako bismo, ipak, spekulisali o tome, ma koliko to bilo nezahvalno, to bi značilo pobedu Rusije u ratu. Pitanje je kako bi se EU postavila u toj situaciji. Moja pretpostavka je da bi fokus bio na očuvanju bezbednosti spoljnih granica i unutrašnje stabilnost. To bi neminovno dovelo do zaustavljanja procesa proširenja. Države Zapadne Evrope svesne su da bi tako uvezle i nove probleme, ali i da bi teže osigurale unutrašnju koheziju unutar EU koja je već ozbiljno podrivena”, ukazuje Gogić.

Drugo pitanje je, kaže, koju bi geopolitičku ulogu tada imao Zapadni Balkan.

“Moja druga pretpostavka je da bi Zapadni Balkan bio neki bafer između EU i ruskog sveta, te da bi postao podeljen između evropske i ruske sfere uticaja. Zapadni Balkan sigurno ne bi imao perspektivu članstva jer bi to komplikovalo donošenje odluka unutar EU. U tom svetlu treba posmatrati i rešavanje kosovskog pitanja. EU u takvim okolnostima ne bi više mogla da igra ulogu posrednika, i to pristrasnog, jer bi se još manje pitala o razvoju događaja na Zapadnom Balkanu. S tim u vezi bi došlo do manjeg pritiska na Srbiju da prizna Kosovo, ili pak do njegovog potpunog nestanka. Briselski dijalog bi definitivno bio okončan, dok bi odnosi Beograda i Prištine bili u slobodnom padu”, smatra Gogić.

Po njegovoj proceni, međunarodna pozicija Prištine bi u tom slučaju bila prilično oslabljena jer bi Zapad manje i mogao i hteo da se bavi njenim jačanjem. 

“Ipak, mislim da treba imati u vidu da se rešavanje kosovskog pitanja pokazalo prilično rezistentno na faktore iz međunardnih odnosa. Tokom prethodnih 20 godina, došlo je do velikim promena u međunarodnoj realnosti, a kosovsko pitanje je ostalo i dalje otvoreno. To pokazuje koliko je jednostrana secesija, kojom je Zapad pokušao da reši kosovsko pitanje, problematična i neodrživa kao rešenje. Povratak na stanje od pre 1999. godine, takođe, nije moguć. Kosovsko pitanje, bi u tom smislu, i dalje ostalo otvoreno, s tim što bi se smanjio pritisak na Srbiju da prihvati nezavisnost Kosova kao rešenje”, zaključuje Gogić.