Kako će glasanje o Srebrenici u UN i uspeh srpske diplomatije da utiču na dalji status Kosova i dijalog?

"U glasanju o Srebrenici u UN prepoznaje se sve jači otpor onome za šta se zalaže tvrdo jezgro Zapada, a to je međunarodni poredak zasnovan na njihovim pravilima i u cilju njihovih interesa. Zbog toga ni albanska politička elita na Kosovu nema mnogo razloga za zadovoljstvo, iako je svaka optužba na račun Srba, ma koliko bila lažna, za njih uvek dobrodošla"

Priredio: Miloš Garić

Prošlo je nedelju dana od vrlo tesnog izglasavanja tzv. Srebreničke rezolucije o genocidu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a o globalnim i lokalnim posledicama ovog događaja se i dalje govori sa mnogo pažnje i kontroverzi.

Činjenica da je rezolucija usvojena sa samo 84 glasa, i da je u ukupnom zbiru značajno više zemalja ostalo uzdržano (68) i glasalo protiv (19), uz 21 članicu UN koja nije ni ušla u salu za glasanje, onespokojila je one koji su u čitav posao ušli sa glavnom idejom da preko leđa srpskog naroda ostvare svoje sebične interese.

Ali, nisu samo ekstremni muslimanski krugovi u Sarajevu i njihovi sponzori razočarani “malim” brojem država koje su se na glasanju u UN izjasnile za usvajanje ovog dokumenta.

Neuspeh zapadnih sila da, i uz sve pritiske koje su upotrebile pojedine zemlje, obezbede makar polovinu članica UN za međunarodnu verifikaciju najteže optužbe na račun Srba, uskratio je i albanskoj političkoj eliti na Kosovu veću dozu zadovoljstva i bolju priliku da nove okolnosti iskoristi u pravcu svojih maksimalističkih ciljeva. 

Svaka optužba na račun države Srbije i srpskog naroda, koliko god bila iskonstruisana i zlonamerna, međutim, za Aljbina Kurtija je uvek dobrodošla priča, pa je tako još aktuelni kosovski premijer odmah čestitao Ujedinjenim nacijama “usvajanje Rezolucije o Međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici” uz ocenu da je taj događaj “najbrutalniji masakr u Evropi od Drugog svetskog rata”.

Kurti je na platformi Iks napisao da nema mira na Balkanu “dok Srbija ne prihvati odgovornost” i dodao da su potrebni dalji napori da se počinioci privedu pravdi.

Prošlo vreme diktata velikih

Usvajanje Rezolucije podržale su i druge institucije i političke stranke Albanaca sa Kosova, ali dobri poznavaoci visoke politike vide u pomenutim rezultatima glasanja u UN i neke značajne signale koji upravo albanskoj strani ne idu u prilog.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić rekao je pre nekoliko dana da se za Srbiju dodatna korist glasanja o Rezoluciji o Srebrenici na Generalnoj skupštini UN odnosi i na temu Kosova jer, kako je precizirao, to što je Srbija uspela da privoli na svoju stranu 107 zemalja na tako teškoj temi kao što je genocid, signal je onima koji bi možda pokušali da uguraju Kosovo u UN, da to neće ići u dobrom smeru po njih.

Zaista, kako se ishod glasanja u UN može posmatrati u kontekstu daljeg razvoja dijaloga Beograda i Prištine i statusa Kosova u međunarodnim okvirima? 

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragana Mitrović za Kontekst kaže da nedavni epilog izjašnjavanja u UN šalje jasne poruke i u vezi s Kosovom. 

“Relativno slaba podrška tzv. Srebreničkoj rezoluciji, koja je kao materijal ”pod razno” usvojena u Generalnoj skupštini UN, uz ispod polovičnu podršku, pokazuje da je prošlo vreme diktata velikih i u UN, uprkos tome što još poseduju moć kojom mogu ucenjivati, kažnjavati i nametati svoju volju slabijima i onima koji su kao sudbinu prihvatili da idu uz skute velikih, ili da čak u njihovo ime obave deo prljavih poslova. Privremene institucije tzv. Kosova, odnosno srpske pokrajine pod protektoratom UN, u nastojanju da zadobiju za taj entitet odlike državnosti, kao deo projetka velikih, dobili su svi zajedno ovim prilično snažnu poruku da će dalji prodori u ovom pravcu biti sve teži. Naravno, njihov cilj je da ovaj deo naše teritorije ”usisaju” u NATO, ali ni sa tim neće biti lako, budući da i među članicama postoje oprečna stanovišta, te da se regionalna i globalna geopolitička klackalica sve brže kreće ka strani koja ih užasava i ostavlja bez odgovora”, objašnjava Mitrović, koja je osnivač i šef Centra za studije Azije i Dalekog Istoka na FPN. 

Srbija bi, dodaje, trebalo da se povuče iz daljih pregovora sa Prištinom. 

“Srbija bi trebalo da se povuče iz pregovora sa nasilnički i kriminalno orijetnisanim privremenim institucijama, da se odrekne svih ustupaka koje je učinila po Briselskom pregovoru, na osnovu neispunjavanja obaveza druge strane i EU kao garanta. EU treba da preuzme odovornost za nesposobno i nekorektno vođenje procesa koji je doveo do velikih jednostranih ustupaka i izigravanja naših očekivanja i najbrutalnijeg kršenja prava našeg naroda i naše države na KiM. Naš zahtev treba da bude i povratak procesa, gde mu je i mesto, u UN, kao i neprestano insistiranje da se poštuje rezolucija SBUN 1244, uključujući i povratak naših oružanih snaga na predviđene pozicije”, zaključuje Dragana Mitrović.

Položaj Srbije ojačan

Dugogodišnji diplomata Zoran Milivojević ističe da je ishod nedavnog glasanja u Generalnoj skupštini UN ukazao da je položaj Srbije ojačan, i da postoji ozbiljan krug zemalja koji je spreman da prihvati argumente Srbije i to kako ih ona iznosi. 

“Načeto je to tvrdo zapadno jezgro, koje je nama neprijatelj po pitanju Kosova. To se videlo i na glasanju za Parlamentarnu skupštinu Nato. Bilo je 14 uzdržanih država, znači bilo je više od onih četiri koje ne priznaju Kosovo plus Mađarska koja je protiv. Slično smo videli i kod stava ministara u Savetu Evrope. Dakle otpor Srbije se pokazao kao sredstvo koje može da utiče na odluke i koje može da utiče na efikasniju odbranu državnih i nacionalnih interesa generalno. Kada je reč o Kosovu i Metohiji, glasanje u Ujedinjenim nacijama je za nas od kapitalnog značaja, potvrđuje da možemo računati na većinu država za naš stav. Druga stvar, međunarodno pravo i Rezolucija 1244 moraju biti pitanje broj jedan od sada pa na dalje u svakom nastupu Srbije kada je reč o odbrani Kosova i Metohije, odnosno odbrani teritorijalnog suvereniteta Srbije”, napominje Milivojević.

Glasanje u UN je, dodaje, pokazalo da je svet podeljen, i da kolektivni Jug i te kako ima razumevanja za odbranu onog međunarodnog poretka koji se zasniva na Ujedinjenim nacijama i odbrani međunarodnog prava. 

“Zemlje pretpostavljaju to kao svoj interes. Puno je u ovom glasanju bilo otpora onome za šta se zalaže tvrdo jezgro Zapada, za međunarodni poredak zasnovan na pravilima koja on diktira, zasnovan dakle na onome što je njegov interes. Da naglasim, dve punopravne članice Saveta bezbednosti UN su takođe glasale protiv. Pazite, Kina je glasala protiv, po jednom pitanju koje nema nikakve direktne veze s njom, prvi put. I to treba ceniti i imati u vidu”, podseća Zoran Milivojević za Kontekst.

Ipak, glavni utisak je, kaže, da je načeto tvrdo jezgro Zapada. 

“Prvi put nije postojao konsenzus među njima. To znači da postoje države koje razumeju da ovo iskače iz interesa njijhovih odnosa sa Srbijom, ali i u smislu poštovanja Ujedinjenih nacija. To je zaključak koji mi iz ovog možemo da vidimo. Takođe, snažan angažman šefa države Aleksandra Vučića i njegovi lični odnosi sa čelnim ljudima najznačajnijih država sveta. To je platforma na kojoj može da se gradi dalje jačanje pozicija Srbije i u vezi s Kosovom”, napominje diplomata.

Dijaloga sa Prištinom sada nema, istakao je, to je potpuno jasno. 

“Ne može ga biti ovako. Glavni krivac je prištinska strana sa svojim isključivim maksimalističkim zahtevima, koja silom nameće svoju državnost. Za to imaju podršku sponzora. Onog trenutka kada bi ta podrška izostala i kada bi se vratili na Briselski sporazum iz 2013. bez maksimalizma, mogli bi da se vratimo razgovoru koji bi imao smisla”, zaključio je Milivojević.