KO je KO - Agron Bajrami: Od kritičara dijaloga do glavnog pregovarača

Agron Bajrami, novinar i diplomata koji je godinama oštro kritikovao dijalog Beograda i Prištine kao svojevrsnu predstavu za međunarodnu zajednicu, a ne kao proces koji donosi konkretne rezultate – ocenjujući da se koristi za „kupovinu vremena“ i popravljanje međunarodnog imidža – danas se nalazi u njegovom središtu, kao glavni pregovarač Kosova.

„Ono što je sigurno, sa Kurtijem na čelu Vlade, ali i sa gospođom Osmani na čelu Parlamenta, Kosovo više neće biti kakvo je bilo do sada“, govorio je Bajrami 2020. godine o novoj vladi u Prištini, nakon dolaska na vlast Aljbina Kurtija. Tada je naglašavao da će se vrlo brzo videti pravac kojim će nova vlast krenuti kada je reč o „najvažnijim procesima koji očekuju Kosovo – od dijaloga sa Srbijom do evropskih integracija“.

Šest godina kasnije, nije se puno toga promenilo u dijalogu, ali je upravo Bajrami imenovan za glavnog pregovarača. Kako se navodi u saopštenju kabineta premijera, Kurti je čestitao Bajramiju na novom zadatku i poželeo mu uspeh u ispunjavanju novih odgovornosti.

Pored nove pozicije, Bajrami obavlja dužnost ambasadora Kosova u Belgiji, Luksemburgu, pri Evropskoj uniji i Natou, sa sedištem u Briselu.

Proces bez jasnog pravca

Bajramijevi raniji stavovi o dijalogu bili su izrazito kritični. Još 2019. godine, govoreći za NIN o tome šta region sprečava da funkcioniše normalno, Bajrami je političare opisao kao licemere koji se predstavljaju kao beskompromisne demokrate, ali ne propuštaju priliku da sami donose sve odluke.

„Zato, prvi uslov svake normalizacije jeste dolazak neke nove generacije političara, koji priču o evropskim vrednostima neće videti isključivo kao dobro sredstvo za skupljanje glasova i pridobijanje simpatija zapadnih diplomata. Koji neće posezati za krajnjim nacionalizmom i već bajatim mitovima izmišljene prošlosti, daleke i bliske, zarad glasova i vlasti. Koji će svesno stati na stranu pravde i protiv negiranja zločina. Protiv ratnih pokliča prema susedima koji se uvek čuju kako bi se prigušio glas unutrašnjeg socijalnog nezadovoljstva“, rekao je Bajrami.

Stavovi Bajramija o dijalogu Beograda i Prištine tokom godina su bili dosledno kritični, uz jasnu poruku da je reč o procesu koji je izgubio i dinamiku i svrhu. Tokom posredovanja Federike Mogerini optuživao ju je da je usporila proces kada je otvorena tema razmene teritorija, a kritikovao je i Miroslava Lajčaka, tvrdeći da EU nije ponudila jasan i dosledan okvir pregovora, što je dovelo do konfuzije oko ciljeva i ishoda dijaloga.

Jedna od centralnih tačaka njegove kritike odnosi se i na koncept kompromisa. Bajrami je upozoravao da ideja da „obe strane treba nešto da dobiju i izgube“ može biti opasna, jer otvara prostor za rasprave o teritoriji umesto o ljudima i kvalitetu njihovog života.

Skeptičan prema implementaciji

Bajrami je često isticao da su političke elite „privatizovale“ dijalog, vodeći pregovore u uskom krugu bez šire društvene debate i transparentnosti.

Čak i u slučaju postizanja sporazuma, izražavao je sumnju u njegovu primenu, smatrajući da bi implementacija mogla biti teža od samog dogovora, uz rizik da najveći teret snose građani.

Stav o Zajednici srpskih opština

U analizama vezanim za Briselski sporazum iz 2013. godine, Bajrami je upozoravao da odredbe o Zajednici srpskih opština (ZSO) mogu dovesti do stvaranja „trećeg nivoa vlasti koji bi delovao, ako ne de jure, onda de fakto, van pravnog okvira Kosova“.

„Ovo bi moglo defunkcionalizovati i destabilizovati pravni sistem zemlje“, tvrdio je on.

Uzajamno priznanje kao uslov

Kao ambasador u Briselu, Bajrami je više puta isticao da normalizacija odnosa između Kosova i Srbije nije moguća bez međusobnog priznanja.

„Uzajamno priznanje Kosova i Srbije je ono što će morati da dođe na kraju ovog procesa. Nema izlaza, završetak dijaloga, potpuna normalizacija odnosa između Kosova i Srbije, moguća je samo ako dođe do međusobnog priznavanja“, naglasio je.

Stavovi o jednostranim potezima

Bajrami je često pravdao jednostrane poteze Prištine usmerene prema srpskoj zajednici. Nakon što su u januaru 2025. zatvorene srpske institucije na Kosovu, Bajrami je reagovao i na saopštenje EU koja je ukazala da je predviđeno da se status struktura koje podržava Srbija reši kroz dijalog.

„Za pojašnjenje: Ne postoje strukture koje podržava Srbija na Kosovu; to su bile ilegalne strukture kojima je upravljala Srbija“, naveo je Bajrami na društvenoj mreži „X“, tvrdeći da akcije Kosovske policije nisu izazvale nikakve tenzije.

Balkanizacija Euleksa

Kao odgovor na skandal sa Euleksom iz 2017. godine, koji se odnosio na navode o nedoličnom ponašanju i korupciji među visokim zvaničnicima u Misiji Evropske unije za vladavinu prava, okrivio je misiju za pogoršanje neuspeha u vladavini prava.

„Danas Kosovo ima ogromne probleme sa vladavinom prava, korupcija je široko rasprostranjena i još uvek postoji nekažnjivost za visoke zvaničnike i političke lidere, a za to je takođe kriv i Euleks“, napisao je on.

Dalje je tvrdio da umesto evropeizacije Kosova, „mi smo balkanizovali Euleks“, iako je priznao da je prisustvo misije ublažilo gore ishode.

Biografija

Agron Bajrami rođen je 5. decembra 1967. godine u Prištini, gde je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti 1991. godine. Oženjen je i ima dvoje dece. Na društvenim mrežama opisuje sebe kao ljubitelja istorije, knjiga, filmova, grafičkih romana i rok muzike.

Pre ulaska u diplomatiju, izgradio je značajnu novinarsku karijeru. Bio je glavni urednik dnevnog lista Koha Ditore od 2004. godine, a obavljao je i funkciju šefa Kosovskog medijskog instituta.

Novinarstvom je počeo da se bavi 1993, izveštavajući o kulturi, da bi kasnije postao urednik za kulturu. Njegovi rani radovi pokazivali je interesovanje za albansko kulturno nasleđe, književnost i umetnost.

U Kohi je ostao do 2021. godine, kada prelazi u diplomatiju, nakon što je imenovan za ambasadora Kosova u Belgiji, Luksemburgu, pri Evropskoj uniji i Natou, sa sedištem u Briselu.

Aktivno je učestvovao u briselskim pregovorima i dosledno se zalagao za punu nezavisnost i suverenitet Kosova.