KO je KO - Krešnik Radonjići: Predsednik Centralne izborne komisije koja „ratuje“ sa Srpskom listom i medijima

Predsednik Centralne izborne komisije (CIK) Krešnik Radonjići obavlja tu funkciju od 2021. godine, a njegov mandat obeležile su diskutabilne odluke koje je, kao po pravilu, Izborni panel za žalbe i predstavke uglavnom ukidao, kao i skandal u vezi sa nameštanjem glasova na izborima održanim 28. decembra prošle godine, ali i „rat“ koji članovi CIK-a iz redova Samoopredeljenja vode protiv Srpske liste i medija, pre svega onih koji izveštavaju na srpskom jeziku.

Poslednja u nizu spornih odluka stigla je juče – na sednici Centralne izborne komisije objavljeni su konačni rezultati izbora za sve stranke osim za Srpsku listu. Takva odluka je doneta nakon što su dva člana Samoopredeljenja, Sami Kurteši i Aljban Krasnići, glasali protiv, iako su tri člana Komisije, među kojima i Radonjići glasali za, s obzirom da su ostali bili uzdržani.

Na ovako neuobičajenu odluku, reagovao je Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta ocenom da je Komisija objavljivanjem delimičnih rezultata parlamentarnih izbora potpuno formalizovala nezakonitu praksu, započetu objavljivanjem konačnih rezultata pre isteka roka za žalbe.

Povodom ovog poteza CIK-a oglasila se i Srpska lista, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, kao i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić, ali je izostala reakcija predstavnika međunarodne zajednice.

Rat protiv Srpske liste

Ovakva odluka, iako neuobičajena, zapravo nije iznenađujuća, jer nije prvi put da je CIK suprotno Ustavu i zakonima donosio odluke protiv Srpske liste. Tako je u decembru 2024. godine, CIK odlučio da ne odobri pravo Srpskoj listi da učestvuje na prošlogodišnjim februarskim izborima, kada je, istini za volju, sam predsednik CIK-a Radonjići  rekao da takva odluka nema pravni osnov i da bi učešće Srpske liste na izborima trebalo odobriti.

„Ne, za takvu odluku ne postoji pravni osnov. Aplikacija je prošla kroz Kancelariju za sertifikaciju političkih partija i nakon svih provera je zaključila da je sve u redu“, priznao je tada Radonjići.

Na tu odluku CIK-a tada su reagovali i predstavnici međunarodne zajednice. Srpska lista se žalila i Izborni panel za žalbe i predstavke u Prištini usvojio je žalbu i naložio Komisiji da overi prijavu Srpske liste i listu njenih kandidata za učešće na izborima 9. februara 2025. godine.

I uoči lokalnih izbora 12. oktobra prošle godine, CIK je takođe odbio da sertifikuje kandidate Srpske liste. I ponovo je odluku oborio Izborni panel za žalbe i predstavke u Prištini.

Novi izbori - ista situacija. Komisija je i pred nove  vanredne parlamentarne izbore 28. decembra odbila da sertifikuje kandidate Srpske liste, ali i je i ta odluka poništena.

Odbijanje akreditacije medijima koji izveštavaju na srpskom jeziku

Ne treba zaboraviti i da je CIK, sa Radonjićijem na čelu, odbio da izda akreditacije medijima koji izveštavaju na srpskom za praćenje lokalnih izbora održanih 12. oktobra prošle godine.

Ubrzo je nakon velikih pritisaka, pre svega međunarodnih predstavnika, CIK ipak akreditovao 28 redakcija koje izveštavaju na srpskom jeziku, dok je, interesantno, samo jedan medij ostao bez akreditacije - portal Kosovo onlajn. 

Žalbu koju je uložio VIM INFO, osnivač portala Kosovo onlajn, usvojio je Panel za žalbe i predstavke, ali Komisija nije ponovo razmatrala akreditovanje našeg portala.

Uprkos tome, novinari Kosovo onlajna su pratili izbore u izuzetno otežanim uslovima za rad.

Ponovno prebrojavanje, razlika u glasovima kandidata i masovna privođenja

Centralna izborna komisija suočila se na posledinjim parlamentarnim izborima sa manipulacijama tokom prebrojavanja glasova za kandidate za poslanike, pa je, iako se činilo da proces ide brže nego prošlogodišnji, CIK doneo odluku o ponovnom prebrojavanju.

Tokom ponovnog prebrojavanja otkrivene su razlike u broju glasova koje su pojedini kandidati osvojili. Neke razlike u glasovima broje se u hiljadama, zbog čega su pojedini analitičari ocenili da je izborni proces kompromitovan.

Uključilo se tužilaštvo, usledila su hapšenja, pa je za osumnjičene da su manipulisali glasovima određen i pritvor, a najdrastičniji primeri su Prizren i Mališevo

Predsednik CIK-a Krešnik Radonjići saopštio je da će CIK nalaze koji će proizaći iz procesa ponovnog prebrojavanja glasova poslati tužilaštvu i te da će ponuditi punu institucionalnu saradnju u istražnom procesu, s obzirom na razlike u broju glasova koji su kandidati osvojili.

Lokalni izbori na severu Kosova 2023 - bojkot Srba, glasanje u kontejnerima i slaba izlaznost 

Tokom mandata Krešnika Radonjićija na čelu CIK-a održani su još jedni „neobični“ izbori, ocenjeni u javnosti kao legalni, ali ne i legitimni – vanredni lokalni izbori u aprilu 2023. u četiri većinski srpske opštine na severu Kosova, koje su Srbi nezadovoljni odlukama Prištine bojkotovali.

Te lokalne izbore obeležila je činjenica da su brojna biračka mesta zapravo bila improvizovana u montažnim kontejnerima, a Radonjići je obilazeći jedno od njih rekao da su oni bili „najpogodnije rešenje imajući u vidu stvorene okolnosti“. Na tim izborima i mnoge glasačke kutije ostale su prazne.

Za te izbore koje je CIK organizovao, predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je rekao da će to biti „najveća blamaža za demokratiju sa izlaznošću od dva do tri odsto“.

Tako je i bilo. Zabeležena je slaba izlaznost, a Radonjići je na kraju tog izbornog dana saopštio da je glasalo svega 1.567 birača, od ukupno 45.000 građana sa pravom glasa u četiri opštine na severu Kosova.

Tako je CIK proglašavajući konačne rezultate, tada zapravo potvrdio paradoks – na čelo opština u kojima većinom žive Srbi, došli su albanski predstavnici.

Diplomirani pravnik, iskustvo stekao u Osnovnom sudu u Peći

Pravnik Krešnik Radonjići diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini 2006. godine, a pravosudni ispit je položio jula 2007. U maju 2013. godine završio je master studije u SAD - Severna Karolina.

Profesionalnu karijeru počeo je u Okružnom sudu u Peći kao pripravnik, gde je radio od maja 2006. do maja 2007. godine.

Od 2007. do 2008. radio je kao viši pravni službenik u Ministarstvu pravde u Prištini, a od februara do septembra 2008. godine radio je kao advokat u Peći. U to vreme radio je i kao pravni savetnik u Agenciji za finansiranje na Kosovu.

Od septembra 2008. do avgusta 2012. godine bio je pravni savetnik Euleksovih sudija u Okružnom sudu u Peći.

U julu 2012. imenovan je za sudiju u Opštinskom sudu u Peći, dok je promenom pravosudnog sistema od januara 2013. godine ponovo imenovan za sudiju u Opštem odeljenju Osnovnog suda u Peći.

Od novembra 2015. do maja 2016. godine radio je kao sudija Odeljenja za teška krivična dela u Osnovnom sudu u Prištini, ali nastavljajući rad u Osnovnom sudu u Peći, u istom odeljenju.

Za predsednika Osnovnog suda u Peći imenovan je 23. decembra 2016. godine, ali je to mesto napustio da bi postao sudija u Specijalnom odeljenju Apelacionog suda 1. jula 2019. godine.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani ga je 14. juna 2021. godine imenovala za predsednika Centralne izborne komisije.