KO je KO - Mark Rute: Istoričar iz Haga, ume sa Trampom, veliki protivnik Putina

Ništa nije lako na Balkanu, imam utisak da nikada neće biti, izjavio je pre dve godine tadašnji premije Holandije, a sada novi generalni sekretar Natoa Mark Rute, koji će novu funkciju preuzeti u oktobru.

"Alijansa je bila, ostala i biće kamen temeljac naše kolektivne bezbednosti. Vođenje ove organizacije predstavlja odgovornost koju ne shvatam olako. Ogromna je čast što sam izabran ", naveo je Rute, zahvalivši se svim članicama Natoa na poverenju koje su mu ukazale.

Veliki saveznik Ukrajine, snažan kritičar Putina

Odlazeći holandski premijer Mark Rute, koji je izabran za novog generalnog sekretara Natoa, snažno podržava Ukrajinu, i često je oštro kritikovao ruskog predsednika Vladimira Putina.

Kao šef holandske vlade bio je jedan od glavnih podržavalaca slanja vojne pomoći Ukrajini od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, a ujedno smatra i da je poraz Moskve na bojnom polju od vitalnog značaja za uspostavljanje mira u Evropi. Prema pisanju medija na njegov stav u velikoj meri je uticalo obaranje aviona iznad Ukrajine 2014. godine za koje Holandija krivi Rusiju, a u kojem su holandski državljani činili 196 od 298 žrtava.

"On se neće zaustaviti na Ukrajini, ako ga sada ne zaustavimo. Ovaj rat veći je od same Ukrajine. Reč je o održavanju međunarodne vladavine prava", rekao je Rute u govoru u Ujedinjenim nacijama u septembru 2022. godine, sedam meseci nakon što su ruske trupe upale na teritoriju Ukrajine.

Najdugovečniji premijer u istoriji Holandije

Rute je dužnost predsednika holandske vlade preuzeo 2010. godine i u međuvremenu je postao najdugovečniji premijer u istoriji te zemlje. Nakon obaranja aviona MH17, od političara koji je bio fokusiran na unutrašnja pitanja, postao je jedan od najvažnijih lidera u Evropskoj uniji, igrajući važnu ulogu u evropskim debatama o imigraciji, dugovima i odgovoru na pandemiju korona virusa, navodi Rojters.

Pod njegovim rukovodstvom, Holandija je povećala budžet za odbranu na više od dva odsto BDP-a, koliko se očekuje od zemalja članica NATO-a. Pored toga, holandske vlasti obezbedile su Kijevu borbene avione F-16, artiljeriju, bespilotne letelice i municije, istovremeno ulažući velika sredstva u razvoj sopstvene vojske.

Njegov put ka poziciji generalnog sekretara Alijanse, koju je prethodnih 10 godina držao Jens Stoltenberg, postao je sasvim siguran nakon što su nedavno Mađarska i Slovačka nagovestile da će podržati njegovu kandidaturu. Ruteovoj kandidaturi se protivila samo Rumunija čiji je predsednik Klaus Johanis takođe konkurisao za isti posao.

Izgubio na izborima u Holandiji od desničara Vildera

Rute će se formalno povući sa mesta premijera kada nedavno formirana desničarska vlada zvanično bude zamenila njegovu vladu desnog centra, a poraz na izborima je doživeo u novembru prošle godine. Odlazeći holandski premijer, koji je neoženjen i ceo život živi u Hagu, nagovestio je da je bio spreman da napusti politiku, ali je rat u Ukrajini naveo kao razlog za kandidaturu za šefa Natoa.

Vučić prošle godine ugostio Rutea u Beogradu: Imamo različite poglede o KiM

Predsednik Aleksandar Vučić ugostio je u julu prošle godine tadašnjeg premijera Holandije Marka Rutea, kao i premijera Luksemburga Betela. Rekao je tada da imaju različite poglede na situaciju na KiM, ali da mu je drago što su sagovornici bili iskreni.

"Za nas ne postoji laka tema, ali mije drago su razgovori bili iskreni o ne lakim temama", naveo je Vučić.

Dobri odnosi sa Trampom

Rute je uspostavio dobre odnose sa britanskim i američkim liderima i smatra se jednim od najuspešnijih evropskih zvaničnika kada je reč o ophođenju sa Donaldom Trampom dok je ovaj bio predsednik Amerike. 

Upravo to bi moglo da se pokaže kao dragoceno iskustvo jer je mogući povratak Trampa u Belu kuću uznemirio lidere Alijanse, pošto je bivši američki predsednik davao izjave u kojima je doveo u pitanje spremnost SAD da podrže druge članice NATO-a ukoliko budu napadnute, navodi britanska agencija. Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji prošle godine, Rute je, međutim, poručio da lideri treba da prestanu da "kukaju o Trampu" i da više novca ulože u odbranu i proizvodnju municije, bez obzira na to ko bude bio pobednik predsedničkih izbora u Americi.

"Politiko" navodi da je na zatvorenom sastanku u julu 2018. godine Rute bio taj koji je "spasio situaciju" kada je Tramp napao lidere zemalja članica Alijanse jer ne izdvajaju dovoljno novca za odbranu, tako što je ubedio Trampa da su izdvajanja sve veća i da je američki predsednik zaslužan za to.

Rute o Kosovu

Rute je u julu prošle godine naveo da upiranje prsta u krivca za situaciju koja je nastala na Kosovu neće rešiti probleme.

„Onog trenutka kada EU počne da pronalazi krivca i upire prstom tamo gde stranke kažu da su u pravu, mi gubimo poziciju. Ono što želimo jeste da ekonomija Kosova napreduje. Želimo i da Srbija bude uspešnija, da Zapadni Balkan bude uspešniji. Ja sam istoričar i volim istoriju, želim da znam zašto su stvari takve kakve jesu. Ali, hajde da gledamo u budućnost i šta možemo da uradimo“, rekao je Rute.

Prema njegovim rečima, Holandija podržava Kosovo ka integraciji i ka zaštiti sloboda i ljudskih prava. On je naveo da su reforme u pravnom sistemu važne, i da Holandija, kao treći najveći investitor na Kosovu, vidi bliske mogućnosti za saradnju.

„Vidimo mogućnosti za bližu ekonomsku saradnju sa Kosovom, a Holandija je treći najveći investitor na Kosovu. Možemo da uradimo još više, da radimo na pitanju migracija, da uradimo više na polju vizne liberalizacije. Podržavamo napore Kosova u vezi sa vizama i siguran sam da će biti preduzeti mnogi koraci”, izjavio je Rute.

O Balkanu

"Što se tiče Zapadnog Balkana, situacija se razlikuje od zemlje do zemlje. BiH zna da ima puno posla pre nego što dobije status kandidata, Kosovo je napravilo određeni napredak ka liberalizaciji viznog režima i to mi se sviđa, ali više me brine Severna Makedonija, a samim tim i Albanija, zbog bugarske blokade", izjavio je Rute pre dve godine.

On je tada rekao da na Balkanu ništa nije lako, jer region ima značajne probleme.

"Francuzi, Nemci, pa čak i Holanđani su pokušali da ispregovaraju određeni rezultat, ističući da Bugari sada pokušavaju da naprave korak napred. Naravno, to bi trebalo da bude prihvatljivo i za Makedonce. Ništa nije lako na Balkanu, imam utisak da nikada neće biti, ali ovde mislim da postoji 50 do 60 odsto šanse za napredak tokom sledeće nedelje", rekao je tada Rute na Evropskom savetu u Briselu.

Rođen u Hagu, u politici od studentskih dana

Rute je rođen 14. februara 1967. godine u Hagu. Godine 1992. diplomirao je istoriju na Univerzitetu u Lajdenu. Od 1992. do 1997. godine radio je kao menadžer ljudskih resursa u koncernu „Unilever“. Bio je zadužen za obuku i prekvalifikaciju zaposlenih, kao i reorganizaciju.

Od 1997. do 2002. nastavio je da obavlja istu dužnost u kompaniji „Van der Berg“, koja je deo „Unilevera“. Godine 2002. prešao je na funkciju direktora sektora za ljudske resurse u kompaniji „Iglomora Grup VB“, takođe podružnici „Unilevera“. Od septembra 2008. do danas Rute je gostujući predavač u grupi škola „Johan de Vit“ u Hagu.

Rute je počeo da se bavi politikom još u studentskim danima. Od 1988. do 1991. bio je na čelu omladinske organizacije „Sloboda i demokratija“, koja je sarađivala sa desničarskom liberalnom Narodnom strankom za slobodu i demokratiju. Od maja 2006. bio je rukovodilac te partije.

Od jula 2002. do juna 2004. bio je državni sekretar za socijalna pitanja i zapošljavanje, a od juna 2004. do juna 2006. godine državni sekretar za obrazovanje, kulturu i nauku u vladinim kabinetima Jana Petera Balkenendea.

Od januara do maja 2003. godine bio je član Donjeg doma parlamenta Holandije ispred Narodne stranke za slobodu i demokratiju. Od juna 2006. do oktobra 2010. bio je zamenik Donjeg doma parlamenta, šef frakcije Narodne stranke za slobodu i demokratiju. Na parlamentarnim izborima 2010. ta partija je, pod vođstvom Rutea, ušla u vladinu koaliciju, zauzevši vodeću poziciju.

Od oktobra 2010. Rute je obavljao dužnost premijera Holandije (ponovo izabran u novembru 2012, oktobru 2017, januaru 2022).

U ekonomskoj sferi pozicionirao se kao pristalica monetarizma, povećanja starosne granice za odlazak u penziju i preduzimanja mera u cilju smanjenja deficita državnog budžeta. Zalagao se za pooštravanje migracione politike i aktivnu ulogu Holandije u okviru EU i NATO.

Pored toga, nakon vanrednih parlamentarnih izbora u novembru 2023. na kojima je pobedila krajnje desničarska Partija za slobodu, Rute je najavio da će napustiti Narodnu stranku za slobodu i demokratiju, koju je predvodio.