KO je KO - Nedžmedin Spahiju: Matematičar koji upozorava na rat ako Beograd i Priština ne primene dogovore

Sastanak i fotografija Nedžmedina Spahijua sa srpskim ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem u njegovom kabinetu u Beogradu, pokrenula je lavinu komentara na Fejsbuk nalogu ovog univerzitetskog profesora i političkog analitičara, od zajedljivih sa pitanjima zašto se na slici ne vidi zastava Kosova, do onih da treba razgovarati i sa najgorim neprijateljima ako se štite interesi Kosova.

Đurić je juče saopštio da je sa Spahijuom razgovarao o načinima za prevazilaženje tenzija i unapređenje međuetničkih odnosa, a Spahiju da je u Beogradu boravio na jednoj konferenciji i da je od Đurića dobio poziv na sastanak, koji je trajao sat. 

Spahijuova fotografija sa Đurićem posebno je zasmetala bivšem pripadniku OVK Ridvanu Tahiriju koji je javno pozvao kosovsko tužilaštvo da „ispita Spahijua u vezi sa kontroverznom posetom“.

„Spahiju treba da se smatra srećnim što ja ne vodim bezbednosne institucije – u suprotnom, suočio bi se sa istom sudbinom na granici Kosova kao nekada njegov prijatelj“, napisao je Tahiri.

Spahiju gotovo svakodnevno u medijima analizira političke i društvene prilike na Kosovu, a kada je reč o miru na Balkanu, mišljenja je da postoje samo dve opcije: da Beograd i Priština primene sporazume dogovorene u dijalogu ili da se pusti da izbije rat. 

Kada govori o Ohridskom sporazumu, Spahiju obično ističe da je formiranje Zajednice srpskih opština jedna od tačaka koja je na prvom mestu kada je reč o interesima Srbije, dok je za Kosovo ključno otvaranje stalnih diplomatskih predstavništava Kosova u Beogradu i Srbije u Prištini, što će predstavljati tiho i defakto priznanje Kosova. 

Stava je da formiranje ZSO zavisi od toga da li će Beograd da ispuni svoj deo obaveza koji se odnosi na otvaranje diplomatskih predstavništava, kao i da bi otvaranje ambasada bio put ka tome da pet članica EU koje nisu priznale Kosovo to učine.

Kada Centralna izborna komisija Kosova u decembru prošle godine nije odobrila pravo Srpskoj listi da učestvuje na parlamentarnim izborima 9. februara 2025 (što je posle žalbe SL preinačeno), Spahiju je odluku da se ne registruje ova stranka nazvao krupnom greškom.

„Srpska lista mora biti registrovana, pošto je ona najveća i najjača stranka u srpskoj zajednici na Kosovu. Mislim da je to poigravanje Samoopredeljenja pred izbore, kako bi pokazali da su oni tobože veće patriote od ostalih“, naveo je tada Spahiju.

Za kosovskog premijera Aljbina Kurtija, međutim, smatra da je patriota i da nije korumpiran političar, ali i da je nesposoban da vlada.

Pre dve godine izjavio je da će Kurti biti na vlasti dok to bude odgovaralo Americi.

„Kurti će sigurno biti na vlasti dok bude potreban, a onog trenutka kada ga budu videli kao štetnog po njihove strateške interese, ukloniće ga sa političke scene“, ocenio je. 

Nedavno je uputio kritike na račun kosovske predsednice Vjose Osmani, rekavši da je međunarodne kontakte koristila za ličnu promociju, a ne za dobrobit Kosova.

Komentarišući rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji u decembru 2023. godine, na kojima je pobedila Srpska napredna stranka, naveo je da oni pokazuju da srpski narod nije sklon da se kosovsko pitanje reši ratom, ali i da nije sklon da ide ubrzanim korakom prema evropskoj zajednici. 

Oštro je osudio albanskog premijera Edija Ramu kada je 2023. otkazao najavljenu zajedničku sednicu vlada Kosova i Albanije, smatrajući da je to bilo poniženje Kosova iz Tirane. Rami, poručio je, treba vratiti na isti način, tako što prvom sledećom prilikom neće biti pušten da uđe na Kosovo.

Zagovornik je teze da Albanci na Kosovu i Albanci u Albaniji imaju istu etničku pripadnost, ali da čine dve različite nacije i da bi, ako bi se Kosovo ujedinilo sa Albanijom, jedna od tih nacija prestala da postoji u zavisnosti od toga gde bi bio glavni grad. 

U trenutno poremećenim odnosima SAD i EU, Turska, prema njegovoj oceni, počinje da igra ključnu ulogu kako na Balkanu, tako i na Bliskom istoku.

Spahiju se i sam oprobao u politici kada je 2009. godine bio u trci za gradonačelnika Mitrovice, kao kandidat Alijanse za novo Kosovo Bedžeta Pacolija. Sa 22,57 odsto osvojenih glasova bio je na drugom mestu. 

Novinar i profesor

U Mitrovici je i rođen 20. septembra 1964. godine, gde i danas živi. 

Doktor je matematičkih nauka, a master studije završio je na univerzitetima u Zagrebu i u Budimpešti iz oblasti studija jugoistočne Evrope. Predavao je na univerzitetima u Tirani, Tetovu, Hamburgu i Prištini. 

RTV Mitrovica osnovao je 1999. godine. Bio je glavni i odgovorni urednik lista „Albanija“, kao i lista „Republika“ u Tirani tokom 1995. godine, a od 1990. do 1995. urednik Revije „Republika“ u Sloveniji.

Objavljivao je naučne radove iz oblasti matematike i političkih nauka, autor je više knjiga, među kojima „Detinjstvo kosovske nacije“ i „Kosovo i Albanija u budućnosti, bliže ili dalje jedno od drugog“.
Govori engleski i srpski jezik.