KO je KO – Vesli Klark: Rado viđen gost u Prištini, ponosan na Nato bombardovanje SRJ

Penzionisani američki general Vesli Klark, glavnokomandujući snaga Alijanse u Evropi tokom Nato bombardovanja SRJ 1999. godine, koji će sutra početi svedočenje pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu kao svedok odbrane, poznat je po lobiranju za Kosovo i bliskim vezama sa čelnicima OVK.

Sutra će se ponovo naći pred sudom u Hagu, u gradu u kojem je već jednom svedočio pre dve decenije, ali tada protiv - bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

Klark je služio kao vrhovni komandant Natoa za Evropu od 1997. do 2000. godine, komandujući tako i operacijom tokom rata na Kosovu.

Od tada je rado viđen gost u Prištini, gde je dočekivan uz vojne počasti, a dobio je i ulicu sa njegovim imenom.

Na Kosovu je dobio i priznanja za „doprinos nezavisnosti“.

Čovek u čiju će korist sutra svedočiti, Hašim Tači, kao predsednik Kosova 2018. godine je Klarka odlikovao Predsedničkom medaljom povodom obeležvanja 10. godišnjice proglašene nezavisnosti Kosova.

Između ostalog, Demokratski savez Kosova dodelio mu je priznanje nazvano po svom osnivaču „Ibrahim Rugova“ za „istorijsku ulogu i doprinos oslobođenju Kosova“.

Otvorenu podršku Kosovu nikada nije krio.

„Ova zemlja je stvorena zahvaljujući vašem buntovnom duhu i upornosti građana da steknu slobodu“, rekao je Klark pre nekoliko godina u razgovoru sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani, izrazivši spremnost da „nastavi da podržava Kosovo kao i do sada“.

„Heroj Tači“

Hašima Tačija je nazivao „herojem“, a sa njim se upoznao tokom pregovora u Rambujeu 1999. godine.

U jednoj od izjava za RTK, Klark je rekao da „nema pojma“ da li su optužnice suda u Hagu tačne ili ne, ali je konstatovao da se vidi da je to nastavak aktivnosti koji je prilično vidljiv čak i 20 godina kasnije.

Tvrdio je da nikada nisu prestali pokušaji postavljanja prepreka u napretku Kosova, a da je „predlog optužnice protiv predsednika Kosova Hašima Tačija“ nastavak tih aktivnosti. Prema njegovom uverenju, pritisci i pokušaji potcenjivanja Kosova nikada nisu prestali.

Ponosan na Nato bombardovanje

Na Nato bombardovanje je ponosan. U intervjuu za ABC njuz, rekao je da je ta vojna operacija rezultirala mirom na Kosovu.

„Veoma sam srećan što smo uspeli da donesemo mir i demokratiju na Kosovo. Pored nas, bila je i velika grupa ljudi koji su bili deo ove operacije, jedna velika operativna grupa, jer smo videli da se čini veliki zločin i nepravda, nehumano postupanje. Želeli smo da to prestane, kako bi ljudi u regionu imali mir i bezbednost", tvrdi Klark.

U obraćanju Skupštini Kosova putem video linka povodom 23. godišnjice od početka Nato bombardovanja SR Jugoslavije, Klark je rekao da su prvi vazdušni udari Natoa 1999. promenili istoriju Kosova i Evrope.

„Svim prijateljima na Kosovu, vladi, narodu Kosova, želim da čestitam veoma važan dan 24. mart. Na današnji dan, 1999. godine, prve vazdušne misije Natoa ušle su na Kosovo i to je promenilo istoriju Kosova, promenilo istoriju Evrope. Celom svetu je data nada i svetlost“, uveren je Klark.

Tada je istakao i da mu je bila čast što je bio komandant Natoa i što je, kako tvrdi, imao priliku da pomognem da se zaustavi etničko čišćenje.

Klark je u više navrata govorio da Srbija treba da prizna Kosovo.

Na ovogodišnjem panelu Američke privredne komore na Kosovu, reko je da će Srbija morati da prizna nezavisnost Kosova i da će tada ekonomska saradnja biti neizbežna.

Govoreći o ekonomiji, Klark je podstakao Kosovo da prihvati regionalnu saradnju sa susedima poput Albanije, Severne Makedonije, pa kako je rekao „čak i Srbije“, naglašavajući da će „konačno, Srbija morati da prihvati nezavisnost Kosova i da će ekonomska saradnja biti neizbežna“.

„Svetska javnost gleda Kosovo, a najbolji način za jačanje njegove sigurnosti je kroz ekonomski razvoj i ulaganja, posebno od strane Sjedinjenih Američkih Država“, rekao je Klark.

Nedavno je za Si-En-En rekao da Nato mora učiniti više za Ukrajinu, a da je primer za to upravo Kosovo, koje je danas, 25 godina nakon intervencije Alijanse „slobodna i demokratska zemlja“.

Nije štedeo optužbe i kritike na račun Srbije i državnog rukovodostva, tvrdeći da je Srbija „ruska ruka na Balkanu“, a predsednik Aleksandar Vučić „istočni igrač“ koji želi da mu „Putin omogući da dobije najmanje sever Kosova, ali Republiku Srpsku u BiH“.

Kada postoji konflikt u Ukrajini, problemi se vraćaju na Balkan, smatra Klark.

Političar, general i preduzetnik

Vesli Klark, rođen u Čikagu 1944. godine, američki demokratski političar, preduzetnik i penzionisani vojni general. Poreklom iz jevrejske porodice koja je u SAD emigrirala iz Belorusije.

Klark je diplomirao kao najbolji student klase 1966. na Vest Pointu i dobio je Roudsovu stipendiju za Univerzitet u Oksfordu, gde je stekao diplomu iz filozofije, politike i ekonomije.  Kasnije je diplomirao na Koledžu za komandovanje i generalštab sa master diplomom iz vojnih nauka.

Komandovao je pešadijskom četom u Vijetnamskom ratu, gde je četiri puta ranjen i odlikovan Srebrnom zvezdom za hrabrost u borbi. Proveo je 34 godine u vojsci SAD, dobivši mnoga vojna odlikovanja, nekoliko počasnih viteških titula i Predsedničku medalju slobode.

Bio je kandidat za predsedničku nominaciju Demokratske stranke u Americi 2004. godine, ali se povukao iz trke, nakon što je pobedio samo na državnim preliminarnim izborima u Oklahomi. Podržao je zatim kampanju Džona Kerija.

Svoje kontakte na Kosovu on je pokušao i da iskoristi za poslovne poduhvate.

Kao predstavnik kompanije „Enviditi“ tražio je dozvolu za ulaganje u oblast energetskih minerala.

„Enviditi enerdži Kosovo“ bila je zainteresovana za podzemnu gasifikaciju uglja na Kosovu i proizvodnju sintetičkog gasa, dizela i kerozina.

Prvobitni zahtev za dozvolu kompanija je podnela 2013. godine, za tri licence, ukupne površine od preko 3.400 kilometara.

Drugi put dozvolu je kompanija tražila tri godine kasnije kada ju je dobila za eksploataciju jedne trećine teritorije u potrazi za rudom uglja, navela je tada Balkanska istraživačka mreža (BIRN).

Od Bosne do Kosova

Klarka je u Bosnu i Hercegovinu poslao američki ministar odbrane Vilijam Peri, da služi kao vojni član diplomatskog pregovaračkog tima koji je predvodio pomoćnik državnog sekretara Ričard Holbruk.

Holbruk je kasnije opisao Klarkov položaj kao „komplikovan“ jer mu je predstavljao buduće mogućnosti, koje bi ga međutim, „mogle dovesti u sukobe sa višim oficirima koji ugrožavaju karijere“.

Klark se vratio na evropsko tlo i Balkan nakon što je preuzeo poziciju u Južnoj komandi SAD, kada ga je predsednik Klinton imenovao u Evropsku komandu SAD leta 1997. godine.

On, kao i u slučaju Južne komande, nije bio prvobitni kandidat za tu poziciju. Pošto su predsednik Klinton i general Šalikašvili verovali da je Klark najbolji čovek za tu poziciju, on je na kraju dobio nominaciju.

Ipak, dobio je komandu nad 109.000 američkih vojnika, njihovih 150.000 članova porodica, 50.000 civila koji pomažu vojsci i svim američkim vojnim aktivnostima u 89 zemalja i teritorija Evrope, Afrike i Bliskog istoka.

Ova pozicija je Klarka učinila vrhovnim komandantom savezničkih snaga u Evropi (SACEUR), što mu je dalo ukupnu komandu vojnim snagama Natoa u Evropi.

Po naređenju predsednika Klintona, Klark je započeo bombardovanje pod šifrovanim nazivom „Operacija Saveznička snaga“ 24. marta 1999. godine, kako bi pokušao da sprovede Rezoluciju UN 1199 nakon što je Jugoslavija odbila sporazum iz Rambujea.

Međutim, kritičari napominju da je Rezolucija 1199 bila poziv na prekid neprijateljstava i da nije ovlastila nijednu organizaciju da preduzme vojnu akciju.

Tadašnji ministar odbrane SAD Vilijam Koen smatrao je da Klark ima moćne saveznike u Beloj kući, poput predsednika Klintona i državne sekretarke Madlen Olbrajt, koji su mu omogućili da zaobiđe Pentagon u promociji svojih strateških ideja.

Klark je, međutim, smatrao da nije dovoljno uključen u razgovore sa Nacionalnom komandom, što ga je navelo da sebe opiše kao „samo oficira Natoa koji je takođe izveštavao Sjedinjene Države“.

Ovaj sukob komandovanja došao je do ceremonijalnog vrhunca kada Klark u početku nije pozvan na samit u Vašingtonu, povodom obeležavanja 50. godišnjice Natoa, uprkos tome što je bio njegov vrhovni vojni komandant. Klark je na kraju obezbedio poziv za samit, ali mu je Koen rekao da ne govori ništa o kopnenim trupama, a Klark je na to pristao.

Bombardovanje SRJ je završeno 10. juna 1999. godine, po naređenju generalnog sekretara Natoa Havijera Solane, nakon što je Milošević ispunio uslove koje je postavila međunarodna zajednica i jugoslovenske snage počele da se povlače sa Kosova.

Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 usvojena je istog dana, kojom je Kosovo stavljeno pod upravu Ujedinjenih nacija i ovlašćeno raspoređivanje mirovnih snaga na Kosovu.

Borbe oko aerodroma Slatina i odbijanje generala Džeksona vodile ka njegovom penzionisanju

Klark je otpušten prevremeno s položaja glavnokomandujućeg Nato snaga za Evropu, između ostalog i zbog naređenja britanskom general-pukovniku Majku Džeksonu, tokom operacije zauzimanja prištinskog aerodroma za vreme Nato napada na SR Jugoslaviju 1999, za napad na tamo stacionirane ruske trupe.

Britanski general je to naređenje odbio, izjavom koja je ostala upamćena: „Ja ne želim da moji vojnici otpočnu treći svetski rat“.

Prema izjavama ruskog generala Leonida Ivašova pred Haškim tribunalom tokom suđenja Miloševiću, Klark je odbijao sve ponude Rusije u pravcu deeskalacije na Kosovu i još 1997. vršio pripreme za napad na SR Jugoslaviju, delomično u saradnji sa OVK.

Klark je tu tvrdnju odbacio.

Sada pred Specijalizovana veća dolazi kao „najveća zvezda“, nakon Džejmsa Rubina, Pola Vilijamsa, Kristofera Hila. Poslednji je svedok odbrane lidera bivše OVK, a nakon njegovog saslušanja bić održana statusna konferencija.