Kome smetaju grobovi Srba na Kosovu?

Groblje u Južnoj Mitrovici
Izvor: Kosovo Online

"Stari Grci su imali jedan poštovanja dostojan običaj. Onima koji su izgoreli, koje su progutali vulkanski krateri, onima koje su rastrgle divlje zveri ili su ih proždrli morski psi, onima koje su razneli lešinari u pustinji gradili su u otadžbini takozvane - kenotafe, prazne grobnice. Jer telo je vatra, voda ili zemlja, a duša je alfa i omega, njoj treba podići svetilište". Ovako u "Grobnici za Borisa Davidoviča" piše Danilo Kiš, u ime svih onih čije se grobno mesto ne zna iz bilo kog nesrećnog razloga. Na Kosovu, međutim, već godinama srpske grobove ruše i skrnave, teško je razumeti, ali to je postala sasvim uobičajena pojava.

Piše: Miloš Garić

Od 1999. do danas, na Kosovu je uništeno najmanje 10.000 srpskih nadgrobnih spomenika, objavila je "Politika" pre nekoliko dana. Najnoviji slučaj s kraja oktobra, kada je teškom mehanizacijom prekopano srpsko pravoslavno groblje u Severnoj Mitrovici, sa grobnicama još iz srednjevekovnog perioda, još jednom je podsetio na već ustaljenu praksu vandalizma ekstremnih Albanaca, koja sa stanovišta civilizacijskih vrednosti nema razumno objašnjenje. 

Na teritoriji Kosova neoskrnavljena su srpska groblja u samo tri opštine na severu - Zvečan, Zubin Potok i Leposavić. Ekstremisti ne miruju ni posle 24 godine od završetka rata i to pred očima celokupne međunarodne javnosti. Istovremeno, sva albanska groblja u većinski srpskim sredinama su netaknuta, i to je činjenica o kojoj i ne treba otvarati diskusiju.

Prema podacima mitrovičke eparhije SPC, poseban vandalizam zabeležen je na srpskom groblju u Južnoj Mitrovici, gde je uništeno više od 700 nadgrobnih spomenika. Slična šteta načinjena je i na groblju u Prištini, a u Gnjilanu, Đakovici i Uroševcu čak 80 odsto grobnica pretvoreno je u ruševine. 

Svedoci tvrde i da se ukradeni mermer koristi za popločavanje trotoara ispred albanskih kuća i za druge potrebe.

Priča o vandalizmu nepojmljivom za civilizovane ljude aktuelizuje se svaki put na Zadušnice, kada Srbi tradicionalno izlaze na grobove svojih predaka. Tako je bilo i u prošlu subotu.

"Ekstremisti žele da uklone svaki srpski trag, svako srpsko prisustvo na ovim prostorima, pa im smetaju i grobovi jer oni čuvaju pamćenje i svedoče o prisutnosti Srba na Kosovu od davnina", slažu se oko ovoga jednodušno oni koji su pre dva dana širom Kosova i Metohije izašli da na srušenim grobovima zapale sveće pokopanoj rodbini i prijateljima.

I zaista, Aljbin Kurti i veliki broj Albanaca Kosovo smatraju ekskluzivno albanskim prostorom na kome su Srbi nepoželjni “stranci”. Na osnovu kojih argumenata je uspostavljen ovaj stav teško je reći, ali to može da bude jedan od glavnih razloga za netrpeljivost i prema srpskim grobovima na Kosovu.

Kurti kao predstavnik vlasti i neprikosnoveni lider danas većinskog naroda na Kosovu nikada nije pomenuo stradanje Srba, pa ni na datume kada su se dešavali neki najmonstruozniji zločini. Mržnja se reflektuje sa najviših nivoa i najuticajnijih krugova društvene elite. Nije zato čudno što su Srbi za Albance neprijatelji koje treba napadati bilo gde, u Prizrenu ili Zubinom Potoku. Meta su podjednako i mladi i stari, i muškarci i žene. A, posebno deca, crkve i groblja. Jer, ekstremisti znaju da će to najviše da zaboli i unese nemir među “neprijatelja”. 

Nažalost, mlade generacije na Kosovu rastu na stereotipu koji suštinski onemogućava normalizaciju odnosa dva naroda na duže staze. Dok se ta vrsta kulture i vaspitanja ne promeni, teško je očekivati napredak po bilo kom nivou između Srba i Albanaca. 

A, da je čitava stvar opasna i da dugo traje govori slučaj od pre desetak godina, kada je posle niza vandalskih ataka na srpska groblja tadašnja pripadnica Kosovske policije Ajša Azemi, koja je radila na obezbeđenju hrama Svetog Nikole u Prištini, optužila sveštenike ove crkve da su "sami polomili krstove na starom prištinskom groblju" . Uprava policije kasnije se ogradila od ove skandalozne izjave, ali do danas se nije ništa promenilo. Da li onda treba postavljati pitanje zašto nikada nijedan od slučajeva etničkih incidenata protiv Srba policija i sudovi nisu istražili i sankcionisali?

U vremenu u kome gledaoci širom planete u “lajvu” gledaju kako pod moćnim granatama svakoga dana nestaju hiljade nedužnih, a moć nekolicine multinacionalnih korporacija istovremeno postaje toliko velika da se meri BDP-om gotovo čitavih kontinenata, ko još ima vremena da mari za tamo neka srušena groblja. Makar se ona nalazila usred Evrope.

U toku je dramatična politička, intelektualna, socijalna, ekonomska, a pre svega moralna kriza na svim nivoima. Posebno onog dela sveta koji je dominirao i nametao svoje interese i poretke u proteklih pet vekova. 

Moderna svetska “demokratija” danas promoviše mnoge antiljudske vrednosti, poništava pamćenje, tradiciju i istoriju i iz sećanja ljudi potpuno briše predstavu o važnosti istine i pravde. A, ono što čovek u nekom trenutku u budućnosti možda neće više poznavati, to mu onda ništa neće ni značiti, ni biti potrebno. 

Zato je ovo verovatno poslednji momenat da se zaustavi rušenje grobova i da svi krenemo sa podizanjem kenotafa za sve znane i neznane žrtve opšteg svetskog stradanja.