KOmpilacija Nedelje 2

KOmpilacija nedelje
Izvor: Kosovo Online

I kada bismo pravili dvodecenijsku kompilaciju,  jedan dan u senku bi bacio sve ostale. Tako je i u nedelji kada se obeležava sećanje na Pogrom 17. marta. Još jedna kombinacija emocija, prkosa, sumnji, logičnih i apsurdnih poteza. Još jedna KOmpilacija nedelje na Kosovu.

Ne mogu do novca, pa novac mora do njih. Ili da se bar sa meštanima Kosova bankomati nađu na pola puta. To nije rešenje, kažu oni koji su se odmah uputili ka novim ekspoziturama. Ali je put barem upola lakši.  

Isplata bez limita omogućula im je da podignu zaostale plate. Devetomesečna blokada uvoza robe, s druge strane sprečava ih da tim novcem kupe ono što žele i što im je neophodno.  

„ Ekonomske logike nema, ali političke ima“, kaže predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini i tako objašnjava činjenicu da mesecima štetu broje svi, ali se od odluke ne odustaje.

Na logici i dobroj veri u rešavanju nagomilanih problema insistiraju i međunarodni predstavnici. Portparol Evropske unije Petar Stano  još jednom podseća na evropska očekivanja: 

„Prioritet je da obe strane počnu da primenjuju ono na šta su se obavezale“, rekao je Stano uoči poseta visokih međunarodnih zvaničnika Prištini i Beogradu.

Šta ako ne bude ni dobre vere ni volje, nismo saznali ni kada su te posete završene. Neke šumove, ipak jesmo čuli. Specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar objašnjava čvrstu vezu i oslonac koji Kosovo ima u Americi. 

„Naš odnos ima neke izazove u ovom trenutku“, kaže  Eskobar i priznaje da trenutno ima oblaka nad tom harmonijom. 

Bila je to tiha, ali opomena koja je ovog puta dala rezultat. Istog dana Vlada Kosova donela je odluku o upisu u katastar imovine Visokih Dečana. Na taj način je, kako ocenjuju neki, Eskobarova poseta približila Kosovo Savetu Evrope više nego bilo koja ranije. Dok se čeka realizacija odluke o imovini,  po svemu sudeći, za domaću publiku se pravi balans. Tako neki analitičari razumeju akciju skidanja tabli sa ćiriličkim nazivima mesta na severu Kosova. 

Ono što smo znali, a ove nedelje i potvrdili,  jeste da  20 godina nije dovoljno  da sećanja izblede niti da se strahovi umire. Pogroma se neki sete samo 17. marta. Neki drugi i dalje, svakog dana. 

„Gorelo je Kosovo Polje, gorele su kuće naših komšija, a meni je gorela duša“, seća se Dragana Stanojević koja je sa tri maloletne ćerke  tada bežala od smrti. Danas beži od sećanja i bola. Ali i na tom putu ka snovima bez košmara ima prepreka i onih koji se trude da rane nikada ne zarastu.