Korak ka miru u Ukrajini

Borelj
Izvor: Kosovo Online

Autorski tekst visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Đuzepa Borelja za Demostat

Ovog vikenda prisustvovaću Samitu o miru u Ukrajini u Švajcarskoj, koji nije platforma za direktne pregovore između Ukrajine i Rusije, već ima za cilj iznalaženje, među zemljama učesnicama, zajedničkih parametara za mir utemeljenih na međunarodnom pravu i Povelji UN.

Samit će se takođe baviti određenim praktičnim pitanjima koja zahtevaju angažman Rusije: unapređenje nuklearne sigurnosti, olakšavanje razmene zarobljenika i osiguranje povratka velikog broja ukrajinske dece koja su oteta i odvedena u Rusiju, što je praksa koja podseća na mračnije periode evropske istorije. Fokus će biti i na obezbeđivanju slobodne plovidbe te zaštiti crnomorske lučke infrastrukture. Uticaj agresije na Ukrajinu se proteže znatno dalje od njenih granica. Prolongirani ili zamrznuti sukob produžio bi nestabilnost i ugrozio globalnu sigurnost snabdevanja hranom i ekonomsku stabilnost. Napredak u ovim oblastima mogao bi vremenom da otvori mogućnosti za razgovore s Rusijom u drugim oblastima.

Ovaj rat i njegov ishod od egzistencijalnog su značaja za Ukrajinu, ali i za evropsku bezbednost. Svaki prekid vatre koji bi Rusiji dopustio da zadrži svoj represivni režim na okupiranim teritorijama predstavljao bi nagradu za agresiju, podrivanje međunarodnog prava i ohrabrio dalje teritorijalno širenje Rusije. Svi izveštaji UN od 2022. godine sadrže brojne dokaze o brutalnoj represiji nad Ukrajincima i o sistematskim kršenjima ljudskih prava u okupiranoj Ukrajini.

Rusija je izabrala da vodi ničim izazvan rat, vođena imperijalnim težnjama, dok je Ukrajina primorana da se bori i brani svoje puko pravo na postojanje.

Niko ne žudi za mirom više od Ukrajinaca, ali ispravni uslovi za mir su važni kako za Ukrajinu, tako i za ceo svet. Rusija je izabrala da vodi ničim izazvan rat, vođena imperijalnim težnjama, dok Ukrajina vodi rat iz nužde, braneći svoje puko pravo na postojanje. Vladimir Putin je pre nekoliko dana u Sankt Peterburgu ponovio da teži potpunoj pobedi na bojnom polju i da ne vidi nikakvu potrebu za hitnim okončanjem rata. Pre samo nekoliko sedmica pokrenuo je novu ofanzivu na Harkov. Njegovi projektili su uništili veliki deo energetske infrastrukture Ukrajine i svakodnevno ubijaju ukrajinske civile.

U međuvremenu, njegovi izaslanici obilaze svet i odvraćaju zemlje od učešća u Samitu za mir. Rusija očigledno nije spremna za pregovore u dobroj nameri i svaki prekid vatre bi iskoristila za ponovno naoružavanje i napad. Ruski narativi o miru nisu ništa drugo do prikriveni pokušaji legitimizovanja ruskog osvajačkog rata za proširenje teritorija.

Stoga najava Rusije da neće prisustvovati samitu u Švajcarskoj, čak i ako bude pozvana, nije neočekivana. Međutim, učešće skoro stotinu zemalja i organizacija iz Azije, Bliskog istoka, Afrike i Latinske Amerike ukazuje na snažnu međunarodnu podršku okončanju rata na osnovu Povelje UN. To je od ključne važnosti za ohrabrenje Ukrajine, kao žrtve ruske agresije, pre bilo kakvog  eventualnog angažmana sa Rusijom.

Učešće skoro stotinu zemalja i organizacija iz Azije, Bliskog istoka, Afrike i Latinske Amerike ukazuje na snažnu međunarodnu podršku okončanju rata na osnovu Povelje UN.

Iako će se na Samitu raspravljati i o drugim prijedlozima, verujemo da ukrajinska formula za mir od deset tačaka i dalje predstavlja najverodostojniji osnov za buduće mirovne pregovore. Predlozi koji se ne pozivaju na Povelju UN i zanemaruju politički suverenitet, teritorijalni integritet i pravo Ukrajine na samoodbranu predstavljali bi nagradu agresora i legitimizaciju ruskih pokušaja nasilne promene granica. Takvi predlozi ne mogu da obezbede trajni mir. U tom smislu, nepojavljivanje Kine u Švajcarskoj i njena nastojanja da odvrati druge od učešća ne idu u prilog kineskim tvrdnjama o neutralnosti.

EU želi mir u Ukrajini. Diplomatsko rešenje koje bi poštovalo međunarodne norme naišlo bi na podršku svih država članica EU. Paralelno s tim, moramo nastaviti da naše diplomatske napore pratimo pružanjem vojne podrške, u skladu s inherentnim pravom Ukrajine na samoodbranu, kako je navedeno u članu 51. Povelje UN. S obzirom na to da Putin ne pokazuje nikakvu volju za pregovorima u dobroj veri, nastavak vojne podrške Evrope Ukrajini ostaje jednako važna za postizanje mira u Ukrajini kao i naša podrška diplomatskom pristupu.

Istina je da se ratovi često završavaju mirovnim sporazumima, ali sadržaj ovog mirovnog sporazuma od ključnog je značaja za bezbednost Evrope i sveta te za međunarodni poredak zasnovan na pravilima. Neka Samit o miru u Švajcarskoj bude prvi korak prema pravednom miru u Ukrajini, zasnovan na Povelji UN.