Kosovo protiv SAD: Šta je uzrok i kuda vodi sve otvorenije neslaganje na liniji Vašington-Priština?

"Partnerstvo je ugroženo, a samo u Vašingtonu znaju do koje mere. Obrazloženje pomoćnika državnog sekretara Džejmsa O'Brajena, da je Kurti u vezi sa zabranom dinara doneo i sprovodi jednostranu meru bez prethodnih konsultacija i usaglašavanja, a na štetu daljeg razvoja na terenu, ukazuje da je ugrozio i određeni interes aktuelne administracije SAD"

Priredio: Miloš Garić

Naslov ovog teksta je iz kategorije onih „verovali ili ne“. Kako god, aktuelna kosovska vlast, koju predvodi Aljbin Kurti, ušla je definitivno u „crvenu zonu“ tolerancije američkog Stejt departmenta, i to posle mnogobrojnih teških „faulova“, koji su od strane Vašingtona dopuštani dugo. Pomoćnik državnog sekretara Džejms O'Brajen svakako nije slučajno poručio Kurtiju da je prokockao partnerstvo sa najvećom silom sveta, onom koja je od njega napravila albanskog lidera i pružila mu priliku da sprovodi u delo ekstremne nacionalističke snove.

Oni koji malo bolje poznaju karakter ekstremnog albanskog nacionalizma, ipak, nisu previše začuđeni aktuelnim događajima. Aljbin Kurti je samo pokazao pravo lice. Svesrdnu pomoć SAD realizaciji otcepljenja Kosova od Srbije i zatim afirmaciji tog projekta u svetskim okvirima, Kurti i njegovi istomišljenici smatraju kao datost koja ne može da dođe u pitanju, a istovremeno i kao alat kojim će oni danas da sprovode svoje najbrutalnije planove o etničkom čišćenju i pravljenju „velike Albanije“. Nešto slično u Titovoj Jugoslaviji radili su Kurtijevi komunistički prethodnici Fadilj Hodža, Mahmut Bakali, Kolj Široka i ostali, koristeći sve slabosti u vrhu tadašnje države, udobno zaklonjeni iza paravana "bratstva i jedinstva" i stalne teze o „albanskoj ugroženosti od Srba“. A, zapravo već od 1966. i posebno posle ustavnih promena 1974. albanski ekstremisti su na Kosovu punom parom radili na projektu separatizma, uglavnom izbegavajući odgovornost za brojna krivična dela koja su počinjena.

Kurtijevo tvrdoglavo insistiranje da ostane pri odluci o zabrani dinara na Kosovu, i tako odbije sve zahteve SAD u vezi s tim pitanjem, a što je došlo kao finale već mnogih drugih „neposlušnosti“ u prethodne dve godine po brojnim sličnim temama, potrošilo je strpljenje čak i među najupornijim podržavaocima albanske pozicije na Kosovu s druge strane Atlantika. Postavlja se pitanje koliko će i na koji način, posle svega, u praksi doći do promena na vezama Vašingtona i Prištine i daljeg razvoja događaja na Kosovu?

Karijerni diplomata Zoran Milivojević naglašava da su nedavne pretnje pomoćnika državnog sekretara O'Brajena do sada najoštrija reakcija SAD prema potezima prištinske strane.

Raskid partnerstva?

“Porukom da mere, akcije i ignorisanje stava administracije od strane vlade privremenih istitucija u Prištini, mogu dovesti u pitanje „partnerske“ odnose Vašingtona i Prištine, SAD su do sada najoštrije reagovale prema Prištini. Očigledno je da je Kurti načinom donošenja i primenom suspenzije dinara i drugih mera u tom kontekstu sa evidentnim posledicama na Kosovu i Metohiji, prešao liniju uobičajene tolerancije (administracije SAD) mera i akcija koje sprovodi njegova vlada od dolaska na vlast pre tri godine. Ovde treba dodati i održanu hitnu sednicu SB UN na zahtev Srbije koja nije odgovarala geopolitičkim interesima SAD. Obrazloženje stava administracije SAD koje je izneo pomoćnik O'Brajen, da je Kurti doneo i sprovodi jednostranu meru bez prethodnih konsultacija i usaglašavanja, a na štetu daljeg razvoja na terenu, ukazuje da je ugrozio i određeni interes aktuelne administracije SAD u postavljanju prema kosovskom pitanju. Otuda ovoga puta stav SAD treba ozbiljno tretirati, što SAD i ne kriju”, ukazuje Milivojević za Kosovo onlajn.

Da podsetimo, ključni deo O'Brajenove poruke glasi: „Nisam neko ko javno iznosi nejasne pretnje. Ukoliko nas ne bude tretirala kao partnera, nećemo se ni mi odnositi prema Vladi Kosova kao prema partneru“.

Milivojević napominje da O'Brajen govori sa najvišeg mesta u Ministrastvu spoljnih poslova SAD, sa koga se operativno pokriva naš region, a objedinio je već iznete stavove (Eskobar, ambasadori Hil i Hovenijer) i ozvaničio stav administracije na direktan način.

“Pomoćnik O'Brajen je istom prilikom i otkrio strategiju administracije koja se merama Prištine dovodi u pitanje, jer SAD smatraju da apsolutnu prednost treba da ima dijalog na osnovama „sporazuma“ pod posredovanjem EU koji primenom obezbeđuje de fakto priznanje „Kosova“ uz njegovu, time i američkog ministarstva, ocenu da su prvi koraci na tom putu već učinjeni prihvatanjem „tablica“ i „carinskih dokumenata, i da tim političkim putem porak po korak treba i nastaviti do potpune realizacije. Taj pristup SAD potvrđuje i čestitka predsednika Bajdena za Dan državnosti u kojoj se SAD opredeljuju za saradnju sa Srbijom u domenima ekonomije, energetike i vojske kroz zajedničke aktivnosti na multilateralnom planu, uz podršku dijalogu dve strane radi realizacije sporazuma pod okriljem EU i traženju rešenja na toj osnovi. Tu je i za SAD važno poznato očekivanje oko Rusije, ali nema već do sada redovnog stava o „međusobnom priznanju“ i podsećanja na tvrd stav SAD i statusno pitanje KiM oko koga nema saglasnosti, što nije slučajno”, naglasio je Milivojević.

Dva su razloga, po njemu, za američki pragmatizam u ovom slučaju.

“Najpre činjenica o tome da bez Srbije nikakvo rešenje za KiM nije moguće i da, zbog realnog dometa, Srbiju treba držati u aktivnom politički oportunom odnosu kroz jačanje svih ostalih mehanizama za uticaj kroz saradnju (ekonomski mehanizmi, energetska i vojna saradnja, itd.) radi pozitivnog ambijenta i na temu KiM. To je upravo rezultiralo ukupnim poboljšanjem odnosa tokom prethodne 2023. godine sa orijentacijom SAD na de fakto priznanje bez isticanja direktnog („međusobno priznanje“) statusnog pitanja KiM”, kaže Milivojević.

On upozorava da što se Srbije tiče, priznanje je priznanje bilo de fakto ili de jure svejedno, jer direktno obezbeđuje međunarodnopavni subjektivitet „Kosovu“ (nemački model i DDR), zbog čega de fakto i zadovoljava interese SAD i saveznika priznavača.

Kurti prekršio obećanje

“Drugi razlog leži u tome  što SAD stvar sagledavaju i interes projektuju na osnovu  pozicije globalne sile i šireg konteksta, Ukrajina, Rusija, Kina, region u široj evropskoj i evroazijskoj geostrategiji. Podsećanja radi tako su SAD nastupale u konteksu proširenja EU i NATO prema Crnom Moru, regionu, zatim u slučaju Dejtona, potom kod rešavanja spora Atina-Skoplje i „konsolidacije“ Severne Makedonije. Pri tome su, pored svog interesa, imale u vidu i realne pozicije aktera u skladu sa prirodom velikosilske politike i strategije. To je i sada  slučaj sa ojačanom Srbijom kojoj po uticaju i značaju za realizaciju svojih ciljeva daju prednost u odnosu na aktuelnu vlast u liku Kurtija, pri čemu naravno ne menjaju konačan stav o „Kosovu“ kao državi i generalno strateško-političkom osvedočenom savezniku”, objašnjava Milivojević.

Ukupnu dimenziju srpsko-albanskih odnosa, nastavlja, SAD sada realno sagledavaju prvenstveno kroz liniju Beograd-Tirana.

“Linija centara glavnog nacionalnog i strateškopolitičkog uticaja u reginu će se ostvarivati, kako računaju, kada se realizuje projekat „Kosovo“ i sa de fakto priznanjem po nemačkom modelu, a što bi obezbedilo ravnotežu snaga dva dominantna nacionalna korpusa u uslovima integrisanih u transatlansku zajednicu. U tome je u dobroj meri i aktuelna razlika u trenutnom postavljanju prema zadnjoj akciji Kurtija sa dinarom, gde su SAD oštrije i jasnije od Nemaca, Britanaca i nekih drugih sa tendencijama rivaliteta sa Nemačkom kojoj je nedostupna pozicija globalne sile. Da li će i kako ovoga puta SAD jasnije reagovati ostaje da se vidi, ali stoji činjenica da su ovoga puta njihovi interesi značajnije načeti merama Kurtija i to u osetljivom vremenskom kontekstu vezano za Ukrajinu, razne izbore, Bliski istok, itd. U svakom slučaju SAD su reakcijom oko dinara otvorile pitanje svog uticajnog kredibiliteta na ovim prostorima,bali i među savezniima”, zaključio je Zoran Milivojević.

Urednik političke rubrike u “Politici” Bojan Bilbija za Kosovo onlajn kaže, da ako pogledamo izjavu pomoćnika američkog državnog sekretara Džejmsa O'Brajena od utorka, da Priština treba da povuče odluku o zabrani dinara, videćemo ne samo promenjenu retoriku, čemu svedočimo već mesecima, već jasnu naznaku promene stava prema Prištini, odnosno premijeru Aljbinu Kurtiju.

“Kada tako važan funkcioner Stejt departmenta kaže da je Priština zabranom dinara dovela u pitanje partnerstvo sa SAD, jer je tu odluku donela uprkos protivljenju Vašingtona, i da je Kurti lično njemu obećao da neće ovu odluku donositi na svoju ruku, pa je to ipak uradio, onda ne treba previše da čudi ni zaključak O'Brajena: “Ako nas ne tretira kao partnera, ni mi se nećemo odnositi prema vladi Kosova kao prema partneru”. Treba se prisetiti nedavnog foruma u Davosu i napisa u opozicionim medijima, kako je prištinski premijer, navodno, tamo nadigrao predsednika Aleksandra Vučića, koji je sa O'Brajenom šetao gradom u kasnim večernjim časovima, dok je Kurti s njim imao “zvaničan sastanak”. Verovatno je baš na tom sastanku Kurti zvanično i obećao ono što je kasnije jednostrano prekršio ukidanjem dinara. I neće biti, kako tvrde iz opozicije, da je Vučić u Davos išao da bi “po snegu jurio američke zvaničnike da se slikaju sa njim ili da prave sneška”, odnosno da je “besmislena priča” o šetnji sa američkim zvaničnikom puštena da pokrije sastanak Aljbina Kurtija i Džima O'Brajena. I još nisu propustili da ukažu da je Kurti “jedini dobitnik u ovoj priči”. Tačno je jedino to da je Kurti sada postao “dobitnik” ozbiljnih packi od O'Brajena i da je to verovatno tek početak”, naglasio je Bilbija.

On podseća da opozicioni mediji nisu citirali Vučića nakon šetnje sa O'Brajenom, kada je rekao da je imao “važne razgovore o budućnosti Srbije, odnosima sa Prištinom i poboljšanju srpsko-američkih odnosa”, kao i da je “za Srbiju važno, i verujem moguće, da sa SAD izgradi odnose većeg poverenja i saradnje u budućnosti”.

“Uoči sastanka, Vučić je poslao poruku da strahuje da će Kurti narednih dana, zarad zabrane srpskog dinara, pokušati upad u filijalu Poštanske štedionice na KiM i da će o tome razgovararti sa predstavnikom SAD. Kao što se vidi, Vučićeve informacije su po običaju bile precizne i pouzdane, za razliku od Kurtijevih obećanja.

Šta želi Vašington?

Za Ameriku je veoma važno to što Beograd, i Vučić lično, garantuju mir i stabilnost. Dobro je postavljena strategija Srbije prema SAD, naši ciljevi, kao i sredstva za njihovo ostvarivanje. Naši prioriteti u ovim odnosima jesu da se sačuva srpski narod na KiM od Kurtijevog pogroma i samovolje, uz očuvanje državnih i nacionalnih interesa”, ističe Bilbija.

O tome ko je dobitnik, a ko gubitnik, dodaje, najbolje se videlo i na vanrednoj sednici SB UN, gde su čak i SAD i Francuska, ali i još 11 članica najvišeg svetskog organa imali pregršt kritika prema Kurtiju zbog lišavanja Srba osnovnih sredstava za egzistenciju.

“Očigledno su više nego ubedljivi bili argumenti Aleksandra Vučića kada je u svom govoru optužio prištinskog premijera da čini zločin prema Srbima. Delom sličnu retoriku prema kosovskom premijeru sada koristi i Džejms O'Brajen, što je bivši Trampov glavni čovek za Balkan Ričard Grenel, koji je 2020. smenio Kurtija, odmah pozdravio – rekavši da Bajdenov tim sada konačno sledi politiku prema Kurtiju koju je sprovodila Trampova administracija. Kurti zato ne ulazi miran u kampanju za izbore koji se na KiM očekuju ove godine. Očigledno neće biti glavni favorit Vašingtona na tim izborima, kao što je jasno da je njegova politika bliža interesima drugih sila na ovom području, poput Berlina ili Londona. Tu se može videti i rivalstvo velikih, ma koliko Nemačka u ovom trenutku imala problema i bila zavisna od SAD. Želja Kurtija da “kažnjava” Srbe i Srbiju nije u ovom trenutku konvergentna sa planovima Amerike koja se, uoči novembarskih predsedničkih izbora, suočava sa globalnim izazovima na više frontova – od Ukrajine, preko Izraela, Jemena, Iraka, pa do Kine i drugih žarišta”, ukazuje Bilbija.

Vašington pre svega, po njemu, želi da očuva stabilnost poretka na Balkanu koji je decenijama gradio i spreči veći prodor drugih spoljnih sila, pre svega Rusije i Kine, ali i Turske i Nemačke.

“Da ne koriste zauzetost SAD za realizaciju svojih ciljeva na Balkanu. Strategija Beograda je konstruktivnost i primena postignutih sporazuma, ali takođe i očuvanje stabilnosti, bezbednosti i stečenih prava Srba na KiM, što Amerika garantuje. Kurtijevom stalnom destabilizacijom, realizacija američkih ciljeva postaje ugrožena, a Beogradu je sve teže da očuva dosadašnju politiku mira i stabilnosti, što je jasno i Vašingtonu. Kurti baš to želi, da izazove sukob Srbije i Zapada i zato neprestano provocira, a u tome ima podršku nekih spoljnih sila. Zato se prema njemu menja, ne samo retorika, već i odnos partnerstva SAD i Prištine. Partneri se tako ne ponašaju kao on, i to je šansa za našu zemlju da poboljša ukupne odnose sa Vašingtonom, pa i po pitanju Kosova”, zaključio je Bilbija.