Kult OVK na Kosovu i njegov uticaj na normalan suživot Albanaca i Srba

Mališevo - Veterani OVK
Izvor: Facebook

"Ratna epopeja i veličanje kulta OVK (UČK) danas se na Kosovu forsiraju u svakoj prilici, najviše od strane političkih partija i vlasti u Prištini, a potpuno se zanemaruje mračni deo priče, koji govori o terorističkim akcijama pripadnika OVK protiv države Srbije i njihovim jezivim zločinima nad civilima na Kosovu. Kako na toj osnovi očekivati izgradnju normalnih odnosa Srba i Albanaca?"

Priredio: Miloš Garić

Na Kosovu danas postoji više od 1.600 spomenika koji su podignuti u znak sećanja na borbu pripadnika paravojne albanske formacije OVK u periodu 1998-1999. i njihovog nastojanja da se otcepljenje od Srbije sprovede nasilnim putem. Od Podujeva, Prekaza, Glođana do Kačanika nema naseljenog mesta, lokalnog puta, livade ili gradskog trga, a da nije istaknuto neko vidno obeležje posvećeno pripadnicima OVK.

Na činjenici da je u periodu oružanih sukoba sa regularnim snagama države Srbije, 1998-1999. godine, među stradalima bio značajan broj Albanaca u uniformama OVK, vlasti na Kosovu već 25 godina grade nacionalni kult kao temelj projektovane “državnosti”, koji se za sada neuspešno pakuje u proklamovanu težnju ka “multietničnosti i multikulturalnosti”. Epopeja i kult OVK forsiraju se u svakoj prilici, a potpuno se zanemaruje mračni deo priče, koji govori o brojnim terorističkim akcijama OVK protiv države i civila na Kosovu, o tome da je ubijeno i na brojne zverske načine mučeno više hiljada ljudi, a deo tih događaja opisan je i u optužnici pred Specijalnim sudom u Hagu, koja kao vođe OVK i odgovorne za ratne zločine navodi Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija.

Premijer Aljbin Kurti, kome značajan broj glasača dolazi iz redova veterana OVK, naravno, ne propušta nijednu priliku da istakne nasleđe OVK u današnjim akcijama kosovskih snaga bezbednosti. Na obeležavanju Dana KBS u kasarni "Adem Jašari" u Prištini, zajedno sa Vjosom Osmani, nedavno je opet poručio da je ta formacija naslednica OVK. I nije u pitanju samo verbalno isticanje veze OVK sa današnjom policijom i oružanim formacijama na Kosovu, već jedan deo pripadnika KBS na uniformama vidno nosi obeležja OVK uz već uobičajene ambleme „velike Albanije”.

Zbog toga ne čudi i nedavna vest, da je veliki znak „UČK“ postavljen na uzvišenju Crnuša iznad Kosovske Mitrovice, tako da ga vide svi Srbi koji žive u okolini. Da stvar bude opasnija, znak crvene boje, istaknut je na brdu koje su lokalne vlasti u južnom, Albancima naseljenom delu Kosovske Mitrovice, odredili za izgradnju nove baze za pripadnike Kosovskih bezbednosnih snaga. Istovetni znaci postavljeni su ranije i na drugim visinskim lokacijama na Kosovu i Metohiji, u okolini Mališeva, na tvrđavi iznad Prizrena i drugima.

Šta veličanje i nametanje kulta OVK na Kosovu govori o stanju u društvu i tome koliko je moguće na tome graditi neke normalne albansko-srpske odnose?

Kurtijevo zaklinjanje u OVK

Politikolog Ognjen Gogić, koji je često prisutan na prostoru Kosova i ima odličan uvid u aktuelno stanje, kaže da kult OVK predstavlja važan izvor legitimiteta za albanske političke aktere na Kosovu nakon 1999. godine.

"Treba pre svega imati u vidu da su nakon rata dominantu ulogu u politici i vršenju vlasti na Kosovu imali upravo bivši komandanti OVK, pre svih Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, a zatim i Kadri Veselji, Fatmir Ljimaj, Agim Čeku i drugi. Oni su svoju vlast legitimisali pozivajući se na svoju pređašnju borbu u okviru OVK, koja im je i omogućila da čvrsto zaposednu poluge moći na Kosovu nakon povlačenja srpskih i jugoslovenskih oružanih snaga. Kosovski Albanci većinski gaje duboko poštovanje prema OVK čiji pripadnici se posmatraju kao heroji koji su im doneli slobodu. Takva percepcija je u toj meri okamenjena da se čak ni umereniji albanski političari iz Demokratskog saveza Kosova, čiji pripadnici su bili proganjani od strane OVK, nisu usuđivali da je dovedu u pitanju“, ukazuje Gogić za Kosovo onlajn.

Kult koji u albanskoj javnosti na Kosovu postoji prema OVK, dodaje, može se uporediti sa mitom o tzv. domovinskom ratu koji postoji u Hrvatskoj.

"I u jednom i u drugom slučaju reč je o kultu i mitu koji leži u temelju novog političkog poretka koji je izronio iz rata. Kao što kod Hrvata postoje branitelji, tako kod Albanaca postoje veterani koji polažu prava na poseban status i čine značajan politički faktor koji često izaziva turbulencije. Otvaranje pitanja zločina nad Srbima i kod jednih i kod drugih je najstroži tabu. Iako kult OVK u albanskoj javnosti postoji u kontinuitetu od završetka rata, njegova snaga je tokom godina varirala. Ipak, čini se da je on poslednjih godina regenerisan. Do toga je prvenstveno došlo nakon početka suđenja komandantima OVK za ratne zločine pred Specijalizovanim većima. Nakon što su Hašim Tači i Kadri Veselji otišli u Hag, širom Kosova osvanuli su bilbordi sa njihovim likovima i natpisom „Sloboda ima ime – OVK“, napominje Ognjen Gogić. 

Po njegovim rečima, u osnaživanju kulta OVK tokom poslednjih godina, značajnu ulogu je imao i aktuelni kosovski premijer Aljbin Kurti.

"On je svojevremeno bio deo OVK, mada njegovog političkog krila, ali se nakon rata razišao sa njegovim liderima. Kurti je, zapravo, osvojio vlast nadmoćnom većinom nakon što je njegov najveći konkurent Hašim Tači, nekadašnji komandant OVK, otišao u Hag. U opštem potpaljivanju nacionalnog naboja među Albancima na Kosovu za kojim je posegao Kurti, OVK je zauzela posebno mesto. Kurti je svoje akcije u odnosu na sever Kosova predstavio kao novu borbu za oslobođenje zbog čega je pozivanje na OVK trebalo da promoviše duh militantnosti. Takav pristup najbolje ilustruju Kurtijeve izjave da je specijalna policija nastavljač borbe OVK, odnosno da su Kosovske bezbednosne snage naslednica OVK", naglašava Gogić.

On kaže da je ova druga Kurtijeva izjava je, uzgred, i tehnički gledano tačna, jer su Kosovske bezbednosne snage, nelegalno, nastale transformacijom Kosovskog zaštitnog korpusa koji je formiran u procesu demobilizacije i reintegracije pripadnika OVK posle rata. Pored ovih, opšte nacionalnih, motiva za promociju OVK, po rečima Gogića, Kurti za to ima i usko političke interese. On zaklinjanjem u OVK nastoji da odgovori na sve eventualne primedbe da je izvukao političku korist iz toga što je lideru OVK Hašimu Tačiju onemogućeno da se bavi politikom zato što mu se sudi za ratne zločine počinjene baš u okviru borbe OVK.

Srbi na Kosovu imaju potpuno suprotnu percepciju OVK.

"Za njih OVK predstavlja terorističku organizaciju koja je sprovodila otmice i činila zločine pre rata, za vreme rata, kao i posle rata kada su odgovornost za bezbednost na Kosovu preuzele međunarodne snage. Srpska policija i jugoslovenska vojska, protiv kojih se borila OVK, davno više nisu prisutne na Kosovu. U tom kontekstu se postavlja pitanje kome je upućena poruka koja se šalje veličanjem OVK. To može da se shvati samo kao pretnja koja kod Srba na Kosovu izaziva strah. Žrtve OVK, međutim, nisu bili samo Srbi. Naročito nakon rata, militantni iz OVK su sprovodili zločine i zastrašivanje i protiv pripadnika drugih zajednica na Kosovu, kao što su Romi, Goranci i Bošnjaci, što zbog etničke netrpeljivosti što zbog otimanja imovine“, objašnjava Gogić.

Šta kažu Albanci?

Takvi postupci, ukazuje, zato kod svake nevećinske zajednice na Kosovu stvaraju podozrenje prema vlastima u Prištini i sumnju da su one iskreno zainteresovane da štite njihova prava i podstiču suživot.

"OVK je kontroverzno pitanje i među samim Albancima. I pre i posle rata OVK je sprovodila progon nad političkim konkurentima unutar albanske zajednice koje je optuživala za saradnju sa srpskim režimom. Za otvaranje tog pitanja u okviru albanske javnosti nikada nije postojalo snage“, zaključuje politikolog Gogić.

Profesor međunarodnog prava iz Prištine Afrim Hoti, međutim, ne smatra da je negovanje kulta OVK nešto što bi trebalo da predstavlja problem u odnosima Albanaca sa Srbima na Kosovu.

"Apsolutno ne mislim da kult OVK ima bilo kakav uticaj na odnos Albanaca i Srba na Kosovu. Kult OVK je direktno vezan za slobodu Albanaca da napuste okupaciju Srbije, ali to ne znači nedostatak poštovanja i suživota sa Srbima. OVK je omogućila ono o čemu Albanci ranije nisu mogli ni da sanjaju zbog brutalnog ugnjetavanja koje su doživeli u bivšoj Jugoslaviji. U međuvremenu, definitivno mislim da ovaj kult nema nikakvog uticaja na to da na nezavisnom Kosovu Albanci i Srbi koegzistiraju bez ikakvih problema", kaže Hoti za Kosovo onlajn.

Istoričar Aleksandar Gudžić iz Gračanice, takođe, potvrđuje tezu o uticaju kulta OVK na Kosovu među Albancima.

"Svakako da u albanskoj javnosti postoji jedan kult OVK o borbi OVK za slobodu, nezavisnost i otpor režimu Slobodana Miloševića. U kosovskoj javnosti postoji narativ, jedan kult o isključivo srpskoj krivici za rat 90-ih godina i ta dva narativa, kult o nepogrešivosti OVK  i kult o isključivo srpskoj krivici svakako utiču na odnose Srba i Albanaca. Za ljubav i rat je potrebno dvoje, a u ovom slučaju rat 90-ih je bio jedan trougao - Srbi, Albanci, međunarodna zajednica. Jedino ako albanska javnost, ali i srpska javnost,  pristanu da pogledaju prošlost, i prihvate da su sve strane podjednako krive za rat 90-ih možemo krenuti napred i izgladiti odnose koji su krhki“, smatra Gudžić u izjavi za Kosovo onlajn.

OVK za Srbe znači smrt, teror i patnju

On smatra očekivanim snažno nezadovoljstvo dela albanske javnosti zbog hapšenja lidera OVK?

"To je logičan nastavak tog jednog narativa, tog kulta koji je izgrađen nakon 1999. godine, po kome je OVK vodila pravednu borbu i nije počinila zločine. Mislim da na Kosovu postoji zakon „o nepovredivosti vrlina OVK“, koji ima za cilj da podrži taj kult, taj narativ, i da se zakonski sankcioniše svako onaj koji dovede u pitanje borbu OVK i ko skrene pažnju na zločine koje je OVK počinila. Dakle, mislim da je  stav albanske javnosti jasan, da su za rat 90-ih krivi Srbi i da je OVK nepogrešiva. Albanska javnost na Kosovu, bojim se da nije spremna da se suoči sa zločinima koje su u njeno ime počinili neki drugi Albanci“, istakao je Gudžić.

Napominje da Srbi, naravno, imaju sasvim suprotno mišljenje o ulozi OVK.

"Svakako Srbi kada vide OVK, oni pred očima u svojim sećanjima imaju 230.000 proteranih Srba sa Kosova, 150 crkvi i manastira koji su uništeni, brojne zločine, otmice, ubistva, i upravo kroz prizmu tog nasilja, između 1999. i 2004. godine Srbi posmatraju OVK, kao ljude koji su u ime albanskog naroda počinili zločine nad Srbima. Ne radi se ovde čak ni o tome da li će sud u Hagu osuditi bivše lidere OVK, ključan problem je nespremnost albanske javnosti da se suoči sa zločinama koji su u njeno ime počinili pripadnici njihovog naroda", zaključuje Gudžić.