Kurtijeva kocka: Kako je jednostranost doživela neuspeh na izborima na Kosovu?

Piše za Kosovo onlajn: Helena Ivanov, naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson

Nedavno je gospodin Kurti bio siguran da će osigurati još jednu ubedljivu pobedu za svoju stranku Samoopredeljenje (VV), očekujući ponavljanje rezultata iz 2021. godine. Bio je toliko uveren da je "pre glasanja nagovestio da bi radije sedeo u opoziciji ako njegova stranka ne bi mogla da formira vladu sa većinom" i često je opisivao opoziciju kao "’životinje’ i ‘lopove’ spremne da sklope dogovor ’sa đavolom’ protiv njegove vlade".

Ali, stvarnost je pokazala drugačije. Stranka VV je osvojila oko 41 odsto glasova – više nego bilo koja druga stranka, ali ne dovoljno za apsolutnu većinu. To znači da Kurti sada mora da traži koalicione partnere kako bi ostao na vlasti. Demokratska partija Kosova (DPK) je bila druga sa 22 odsto, dok je Demokratski savez Kosova (DSK) osvojio 18 odsto. Važno je napomenuti da su srpske stranke prekinule bojkot i odlučile da učestvuju na izborima, pri čemu je Srpska Lista (koju podržavaju vlasti u Beogradu) osvojila svih 10 dostupnih mandata. Iako ova pobeda moguće stavlja Srpsku Listu u poziciju stranke koja će odlučivati ko pravi vladu, izuzetno je malo verovatno, ako ne i nemoguće, da bi Srpska Lista ikada ušla u koaliciju sa gospodinom Kurtijem.

Tako se sada gospodin Kurti nalazi u drugačijem položaju, zaklinjući se da će zadržati vlast i formirati novu vladu. Međutim, kako planira to da postigne ostaje neizvesno. Stručnjaci predviđaju da će bilo koja nova vlada biti nestabilna, a neki čak sugerišu da bi Kosovo moglo uskoro ponovo na izbore.

Kako je, dakle, gospodin Kurti došao u ovu situaciju? Odgovor leži u njegovom stavu prema etničkim Srbima na severu Kosova. S jedne strane, neki njegovi pristalice podržavaju njegov oštriji pristup, verujući da je proširenje kontrole nad severom u najboljem interesu Kosova.

Međutim, Kurtijev tvrdokorni stav obeležen je nizom jednostranih akcija i neispunjavanjem prethodnih obaveza, uključujući stvaranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Ovi potezi ne samo da su zaustavili normalizaciju razgovora između Beograda i Prištine, već su i "antagonizovali glavne pokrovitelje Kosova - EU i SAD."

EU je uvela niz mera, čiji efekti počinju da se osećaju. Štaviše, samo nekoliko dana pre izbora, kada je gospodin Kurti hvalio odnose Kosova sa Vašingtonom, Ričard Grenel (bivši američki izaslanik za Srbiju i Kosovo) izjavio je da je gospodin Kurti "iluzionista" i da "odnosi nikada nisu bili lošiji."

Zauzvrat, mnogi glasači kojima su prioritet jaki odnosi sa zapadnim partnerima – i koji sada trpe posledice njihovog pogoršanja – okrenuli su se od gospodina Kurtija i VV, nadajući se da će drugi lider i vlada usvojiti pragmatičniji pristup pitanju etničkih Srba, poštovati ranije potpisane i prihvaćene sporazume i popraviti napete veze sa SAD i EU.

Ko će formirati sledeću vladu Kosova i koliko će to partnerstvo trajati ostaje da se vidi, ali važna lekcija mora biti izvučena iz ovog izbornog rezultata. Jednostrane akcije imaju veoma visoku cenu – pre svega za narod Kosova, bilo da su srpske etničke pripadnosti, koji trpe direktne posledice, ili da su Albanci, indirektno pogođeni disfunkcionalnim društvom i direktno EU merama. Drugo, takvi potezi su štetni za samu državu, kako pokazuje sve veća izolacija Kosova. Stoga, ko god postane premijer, bilo bi mudro da se vrati za pregovarački sto sa konstruktivnijim pristupom, počevši od ispunjavanja obećanja i obaveza, od kojih su neke – poput ZSO – preuzete pre više od deset godina.