Mickoski razapet između između nasleđenih sporazuma i obećanja makedonskom narodu

Skopje_231130_Željko Šajn 03
Izvor: Kosovo Online

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Očekuje se da Severna Makedonija, nakon predsedničkih i parlamentarnih izbora, najkasnije do sutra dobije i novi sastav izvršne vlasti, pod premijerskom palicom Hristijana Mickoskog, lidera VMRO-DPMNE, partije koja je ubedljivom pobedom svrgla sa vlasti koaliciju SDSM i DUI. Koalicijom sa udruženjem Znam i albanskom opozicijskom koalicijom Vredi, ostvariće 78 poslaničkih mesta u Sobranju, od 120, koliko broji makedonski parlament.

Neposredno pre današnje rasprave u Sobranju lideri nove vladajuće koalicije javnosti su saopštili imena budućih ministara u Mickoskovljevoj vladi, koja će imati 20 resora. Od trenutka kada su se saopštila kadrovska rešenja novih ministara i potpredsednika Vlade Republike Severne Makedonije najviše polemike je izazvalo kadrovsko rešenje koje je predložio Mickoski za poziciju potpredsednika Vlade i Ministarstva za rad sa nacionalnim zajednicama – Ivana Stoiljkovića, lidera Demokratske stranke Srba.

Naime, albanska partija DUI okvalifikovala je Stoiljkovića kao putinistu i rusofila, istakavši da je svojom orijentacijom bliži Rusima i Putinu nego zapadnoj politici i ostvarivanju evroatlantskih integracija. Sličan stav iskazala je i ambasadorka SAD u Skoplju Angela Ageler u emisiji „360 stepeni”, rekavši da smatra da su rad i izjave Stoiljkovića neprihvatljivi, ogradivši se ga lično ne poznaje, te da je ovakav sud donela na osnovu onoga što je pročitala o njemu.

„Nisam znala ko je ta osoba pre nego što sam čula za nominaciju pre neki dan, nikada ga nisam srela. Od tada sam pročitala neke od stvari koje je on rekao i smatram ih šokantnim i za osudu, iskreno, ali ne vidim obrazac postupanja. Čini se da postoji duga lista veoma nesrećnih i uvredljivih vrsta primedbi, izjava i postova. Ne čini mi se da je ta osoba ikada imala poziciju stvarne vlasti ili odlučivanja, tako da nismo u poziciji da se deklarativno izjasnimo o tome kako bi njegov položaj mogao da izgleda, a takođe i ne znam šta će nova vlada definisati kao prioritete za to ministarstvo, jer se to menja svaki put kada se bira nova vlada i novi ministar, ali mogu reći da ćemo to veoma pažljivo pratiti”, izjavila je ambasadorka Ageler.

Ona se, takođe, osvrnula i na uticaj Rusije:

„Teško je tačno definisati odakle dolazi taj pritisak. On je, svakako, prisutan, svi smo toga svesni. Možda nije toliko prisutan ovde, u Severnoj Makedoniji, kao u drugim zemljama u regionu, ali mi smo toga, svakako, svesni i uvek postoji mogućnost za veći maligni uticaj Rusa, rekla bih. Veoma smo svesni toga i nastavićemo da delimo informacije koje imamo o tim naporima sa dolazećom vladom, kao što smo to činili i sa prethodnom vladom.”

Očekuje se da ova tema dobije još žustriji ton na današnjoj raspravi u Sobranju, gde će, svakako, najglasnija biti partija DUI, koja je bila u vlasti od 2001. godine, a sada na političkoj sceni Severne Makedonije deluje sa opozicijske klupe. Još za vreme vladavine, naročito u odlazećoj vladi, ova partija zastupala je antirusku i antisrpsku politiku. Njeni lideri predano su se zalagali za priznavanje nezavisnosti Kosova, Bujar Osmani je i u vreme svog ministarskog mandata, kao ministar inostranih poslova, lobirao za priznavanje Kosova kod članica EU koje nisu priznale njegovu nezavisnost.

Takođe, ova partija se zalagala i za to da Severna Makedonija izađe iz vrlo uspešne regionalne inicijative „Otvoreni Balkan”, zbog slučaja Banjska. Poznat je, naravno, i ishod na GS UN o rezoluciji genocida u Srebrenici, gde je Severna Makedonija, po individualnoj odluci Osmanija, glasala za ovu rezoluciju, i to iz uloge njenog kosponzora.

Ova partija se, takođe, na svim skupovima zalagala za osuđivanje agresivne politike Rusije na teritoriji Ukrajine. Sa takvim stavom dočekan je i ministar inostranih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov u Skoplju na 30. Ministarskoj konferenciji OEBS-a. On nije bio pozvan u prostorije vlade, niti Ministarstva inostranih poslova, jer je pod sankcijama, ali je prihvaćeno njegovo prisustvo na ovom skupu za potrebe političkog veštačkog disanja radi opstanka OEBS-a.

Dakle, Hristijan Mickoski, pre nego što je dobio vizu od Sobranja za novu vladu, već se sukobljava sa unutrašnjim i stranim faktorom zbog izbora člana Vlade koji se suprotstavlja zapadnoj politici. Takođe, pod budnim je okom Zapada, naročito grčkog suseda, koji iščekuje njegov postupak u imenovanju države prilikom polaganja zakletve – da li će poštovati Prespanski sporazum ili će nastaviti lavinu političkih negodovanja i pretnji sankcijama, koju je pokrenula nova predsednica Gordana Siljanovska Davkova na svojoj inauguraciji. Ona se, podsetimo, usmeno ogrešila o Prespanski sporazum, izgovorivši nepotpuno ustavno ime države, premda je potpisala zakletvu sa zvaničnim imenom države, kako i nalaže Prespanski dogovor.

Iz štaba partije VMRO-DPMNE stižu naznake da će Mickoski i njegova vlada položiti zakletve u skladu sa Ustavom države. Da li to znači da će prilikom polaganja zakletve koristiti puno ustavno ime – Republika Severna Makedonija, ostaje da se sačeka najkasnije do sutra u ponoć, jer tada ističe zakonski rok kada se mora nominovati nova vlada.

Svakako, budući premijer Mickoski biće razapet između nasleđenih sporazuma, na čije je poštovanje obavezan, barijera na putu evropskih integracija, podržanih licemernom politikom Zapada, i obećanja datih makedonskom narodu, koji je osudio rad bivše vlasti, jer je gradila politiku u interesu EU, a ne naroda Severne Makedonije, zbog čega je ova nova vlast i dobila poverenje građana.

Pozicija Stojiljkovića, Srbina po nacionalnosti, u ovom političkom lavirintu može biti svojevrstan balans za sprovođenje generalne politike prema EU, ili pak Zapadu poslužiti za rušenje vlade Mickoskog, koja još i nije počela da radi.