Probijanje novog političkog tunela ka ostvarenju ciljeva

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Inaugurisanje nove izvršne vlasti u Severnoj Makedoniji može se očekivati najkasnije do nedelje, 23. juna. Rasprava bi mogla započeti dan ranije, u subotu, pošto će budući premijer Hristijan Mickoski predlog svog kabineta, najverovatnije, poslati u petak najvišem zakonodavnom telu, koje broji 120 poslanika.

Da bi se i zvanično formirala nova izvršna vlast, neophodno je da glasa najmanje 61 poslanik. Mickoski, svakako, očekuje da će biti mnogo više glasova, budući da VMRO-DPMNE sa dva koaliciona partnera – udruženjem Znam i albanskom koalicijom Vredi – ima ukupno 78 poslanika. Nakon konstituisanja nove vlade, zaokružiće se izvršna zakonodavna i sudska vlast u Republici Severnoj Makedoniji, sa novom predsednicom države Gordanom Siljanovskom Davkovom.

Novi sastav vlasti pokušaće da probije novi politički tunel ka ostvarenju ciljeva svoje zemlje, među kojima su evropske integracije. Na tom putu zemlja će se suočiti sa nasleđenom bugarskom barijerom, sa kojom prethodna vlast nije uspela da se izbori, ali i sa mogućom novom blokadom od strane grčkog suseda, ukoliko se ne bude poštovao Prespanski sporazum.

Podsetimo da je predsednica Gordana Siljanovska Davkova prilikom polaganja zakletve na predsedničkoj inauguraciji, ne izgovarajući naziv države Republika Severna Makedonija, započela novu komunikaciju kako na unutrašnjem tako i na spoljnom političkom planu kada je reč o poštovanju sprovođenja Prespanskog sporazuma. Na međunarodnim skupovima, bilo da komunicira sa novinarima ili državnicima, i dalje ne upotrebljava ustavno ime države. Tako je u Švajcarskoj, na međunarodnom skupu predstavnika iz sto zemalja sveta gde se raspravljalo o obustavi rata u Ukrajini, izgovarala sentencu „moja država”. Na ovaj skup je doputovala iz Skoplja, gde je prethodno dočekala šefove država i vlada na Procesu saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) i sastanku ministara spoljnih poslova Procesa, u okviru makedonskog predsedavanja Procesu pod motom „Premošćivanje podela, izgradnja poverenja”, gde nije izazvala skandal kao na inauguraciji, ali se na sličan način izražavala kao u Švajcarskoj. Na oba međunarodna skupa već izveštena Davkova iznenadila je sve, na državničkom, diplomatskom i političkom nivou, pribegavši rešenju koje nije izazvalo provokacije grčkog suseda, posebno što su na oba skupa prisustvovali i grčki zvaničnici.

Za dalje, konkretne korake Severne Makedonije neophodno je da sačekamo inauguraciju nove vlade. Naime, sasvim je izvesno da će mandatar Hristijan Mickoski, lider VMRO-DPMNE, pred poslanike Sobranja Republike Severne Makedonije izaći sa predlogom sastava izvršne vlasti, koju će sačinjavati članovi iz opozicijske koalicije po svim nivoima. Tako će novu vladu Mickoski predvoditi u sastavu makedonskih stranaka VMRO-DPMNE i udruženja Znam, kao i albanske koalicije Vredi. Ova vladajuća koalicija broji 78 poslanika, od 120, koliko ih ima makedonski parlament.

Analizirajući podelu vlasti, koja proizilazi iz parlamentarnih i predsedničkih izbora, na čelu države je Gordana Siljanovska Davkova, izvršna vlast je pripala lideru partije VMRO-DPMNE Hristijanu Mickoskom – dakle, Makedoncima – dok je za predsednika Sobranja izabran albanski kadar – Afrim Gaši, koji smatra Kosovo svojom otadžbinom, čime je izazvao burne reakcije kod Makedonaca. Budući premijer je zatražio da se izvini građanima ako je dao takvu izjavu, budući da je u razgovorima sa njim Gaši govorio da im je država zajednička – Makedonija. Ovakav stav Mickoskog ukazuje na to da će voditi balansiranu politiku na unutrašnjem planu. No, zakonodavna vlast je u rukama Albanaca. I verovatno će još dugo u ovoj zemlji funkcionisati ovaj princip podele vlasti po nacionalnoj liniji, gde će Makedonci i Albanci deliti državničke funkcije, pod plaštom održavanja mira na ovom prostoru nakon oružanog sukoba iz 2001, čime su Albanci Ohridskim okvirnim dogovorom izvojevali svoja prava da učestvuju u vlasti Severne Makedonije, iako su ta prava još u SFR Jugoslaviji bila ostvarivana, posebno na Kosovu i Metohiji. Podsetimo na Sinana Hasanija, Džavida Nimanija, Fadilja Hodžu, Kolja Širokog i druge koji su obavljali najviše pokrajinske i državničke funkcije u tadašnjoj zemlji.

Mickoski je koalicijom sa albanskom opozicijom koja je veoma bliska sa Albinom Kurtijem pokušao da ublaži uticaj Albanaca time što im je dao samo šest ministarstva, što je jedna trećina u odnosu na novu izvršnu vlast, koja će brojati 20 ministarskih mesta, dok su u vreme vladavine DUI sa SDSM Albanci imali čak polovinu ministarskih fotelja.

Sve partije su obelodanile svoje ministarske kandidate, na kojima će biti veoma odgovoran zadatak: da zemlju pripreme za dugo neprohodan put evrointegracija, jer je do sada od strane EU, NATO-a i SAD vođena neprincipijelna politika prema Severnoj Makedoniji, koja je promenila Ustav i ime zemlje, ali nije uspela da postane članica Evropske unije, jer ju je Bugarska uslovila još jednom promenom Ustava, kako bi se amandmanom bugarski narod uveo u najviši državni akt Severne Makedonije. Ovaj uslov Bugara došao je veoma brzo nakon potpisivanja Prespanskog dogovora, 17. juna 2019. godine. U tome ih je podržala EU, a posebno Makron i Šolc. Obojica vide interes u vladavini Evropom, ali sa Balkanom i bez Rusije.

Ne samo hrabrim potezima već i primenom profesorskog znanja u oblasti ustavnog prava, predsednica Siljanovska Davkova, zajedno sa Mickoskim i novom izvršnom vlasti, probijaće put svojoj zemlji i njenom narodu ka boljim perspektivama, bez prodaje nacionalnog identiteta i jezika, što je makedonski narod i podržao na izborima, poklonivši poverenje predsednici Siljanovskoj Davkovoj i opozicionoj strukturi VMRO-DPMNE. Ostaje nam da svedočimo uspešnosti njihovog puta ka Evropskoj uniji, te da li će na njemu morati da se suoče sa novim ustavnim promenama i da li će u tom slučaju obezbediti garancije EU da njihovo makedonsko sunce na evropskom putu više neće zaklanjati nijedna zemlja.