Milašinović: Prištinu ne zanima kultura, Unesko je stanica do Ujedinjenih nacija

Ne bih rekao da u ovom trenutku Kosovo ima veće šanse da postane član Uneska nego što je to bio slučaj 2015. godine. Čak bih mogao da spekulišem da su šanse manje. Međutim, to ne treba da nas opušta, ne smemo da budemo neaktivni. Stalno moramo da budemo na oprezu jer će oni iskoristiti i najmanju priliku kada im se ukaže. Kada je reč o takozvanoj državi Kosovo, oni isključivo deluju sa strane politike, oni apsolutno ne deluju sa strane kulture. Sve što govore o kulturi je dimna zavesa, a ono što zapravo rade je politika. I rade isključivo što im njihovi sponzori kažu. Vrhunski zadatak komisije na čijem sam čelu je očuvanje kulturne baštine na Kosovu i Metohiji budući da je ugrožena, rekao je u KOntekstu predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom dr Goran Milašinović.

Gost KOnteksta je istaknuti lekar, nagrađivani pisac, a književnost ga je spojila sa trećim zanimanjem – kulturnom diplomatijom.

“Krajnji cilj politike Kosova je da sprovede potpuno etničko čišćenje. I u tom slučaju će njima biti puno lakše da dokažu da su oni jedini koji na Kosovu treba da vode računa o kulturnim dobrima. U trenutku kada oni postanu punopravna članica Uneska, mi više nemamo ingerencije nad manastirima, mi ne možemo više da pišemo izveštaje. Ne možemo da kažemo da je nešto srušeno, to onda mogu samo oni.  A da li će oni ići politikom da ruše, ili će ići politikom da to pretvaraju u albansku kulturnu baštinu? Videli smo već sve na delu. Svakako bi mi bilo teško da zamislim situaciju da tamo nema našeg naroda i da oni ostvare punu samostalnost”, kaže Milašinović.

Punu deceniju je predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom koja je most između država članica i sedišta organizacije u Parizu. Jedan od najvećih izazova sačekao ga je već u prvoj godini mandata. Naime, 2015. se Kosovo kandidovalo za članstvo u Unesku, a do tog cilja nedostajala su samo tri glasa.

“Po Unesko statutu članica ne mora da bude država, može biti teritorija kao što je Palestina koju neko priznaje, neko ne. I mi smo bili pred velikim izazovom, pre sve ga zato što jedan ozbiljan broj značajnih država sveta podržava takozvanu državu Kosovo. Tada je, ako se dobro sećam, svu tu pilotalnu ulogu u ime Kosova vodila Velika Britanija. Ambasador Velike Britanije pri Unesku je pravio promociju Kosova. Gospodin Tači se, na primer, tamo pojavio bez ikakvog prava da uđe u Unesko. Mi smo videli koliko je to forsirano i zato smo strahovali kako će sve proći”, rekao je Milašinović.

Podseća da su moćne države koje podržavaju nezavisnot Kosova pokušale da tadašnju direktorku Irinu Bokovu nateraju da aktom koji postoji u statutu Uneska, ali nije uobičajen, već prvog dana zasedanja stavi kandidaturu Kosova na glasanje.

“Ona je na to imala prava, ali je odbila. Mi smo ukazivali da bi se time poremetila uobičajena procedura, koja nije nelegitimna, ali jeste neobičajena. Ona je osetila preveliku politizaciju pa se o predlogu glasalo poslednjeg dana. To je nama dalo šansu da tokom dve nedelje pokušamo da veliki broj država okrenemo na našu stranu. Bilo je država koje su priznale Kosovo, a nisu glasale za članstvo Prištine. U okviru naše kulturne diplomatie smo, između ostalog, preko našeg člana komisije koji je iz RTS-a, snimili film od deset minuta o pogromu. Kada su Poljaci videli da neko pali crkve, reklu su da onaj ko pali crkve ne može da bude u Unesku”, podsetio je gost KOnteksta.

Ističe da je tada cela država bila angažovana da spreči članstvo Kosova u Unesku.

“Naš argument je bio da takozvana država koja uništava kulturna dobra, koja pokušava da prenominuje kulturna dobra, koja zanemaruje baštinu, koja je uništava, nema pravo da bude članica i da zapravo to ne zaslužuje. Mislim da je taj argument bio jako uvažen. S druge strane, njihov glavni argument za prijem je bio da su oni najmlađa nacija u Evropi i da im je Unesko potreban da bi se preko programa prosvete stimulisalo obrazovanje. To je, naravno, samo bila jedna vrsta probnog balona. A zapravo se iza toga krije njihova želja da preko Uneska naprave uticaj za ono što im je najvažnije, a to su Ujedinjene nacije”, navodi Milašinović.

Kaže da ovom trenutku ne postoje signali da će se Kosovo ponovo kandidovati i podseća da je Srbija 2015. godine već u maju znala za kandidaturu koja je usledila u novembru. Ono što je isto i tada i danas – kulturna dobra su ugrožena i nisu dostupna svima.

“Misija Unesko traži da budu dostupna svakom čoveku na ovom svetu. Da li mi slobodno možemo da posećujemo manastire na Kosovu? Pa ne bih rekao. Nemoguće je, bez obzira što smo mi kao država članica i dalje nadležna za izveštaje o stanju tih dobara svake godine, budući su na listi ugroženih dobara. Država ne može to da radi bez lokalne pomoći, bez lokalne samouprave. I tu je glavni problem. Tu postoje pomaci, nekada na dobro, nekada na loše, jedna cik-cak linija koja je uvek u vezi sa politikom. Ako se politički odnosi pogršavaju, onda se pogoršava i stanje tih dobara. Ako se poboljšavaju, mi vidimo neku vrstu relaksacije”, ocenjuje predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom.

Gost KOnteksta govorio je i o dobrima koja su u postupku nominacije za Uneskovu listu poput Smederevske tvrđave kao poslednje srpske prestonice.

Šta još izdvaja iz kulturne i prirodne baštine Srbije, pogledajte u video prilogu na kome se nalazi ceo razgovor dr Gorana Milašinovića sa Draganom Biberović.