MOJ SUSRET SA PAPOM (2) Papina audijencija iz počasne lože

Saradnik Kosovo onlajna Željko Šajn boravio je u Vatikanu, gde je bio na audijenciji pape. Svoja iskustva iz susreta sa vrhovnim poglavarom Katoličke crkve prenosi specijalno za naš portal.

Trg Svetog Petra u Vatikanu. More ljudi. Više hiljada lica usmereno je ka iščekivanju Njegove svetosti pape Franciska, koji je tog dana, 26. juna 2024. godine, održavao opštu audijenciju. Među njima sam, sa posebnom privilegijom, u specijalnoj loži zajedno sa sinom i suprugom, bio i ja, kao novinar „Politike” i autor ekskluzivnog intervjua koji je papa dao jednom balkanskom listu.

Akreditovani novinari, kao i ambasadori pri Svetoj stolici, kako sam doznao, često su u prilici da vide i čuju papu, no veoma retko da sa njim ostvare kontakt „licem u lice”, a pogotovo da imaju tu čast da s njim razgovaraju. Iako „Politika”, za koju pišem, nije akreditovana pri Svetoj stolici, kao ni „Kosovo onlajn”, čiji sam saradnik, ovu audijenciju pratio sam iz prvih redova, i ne samo to – imao sam priliku da sa Njegovom svetosti papom Franciskom i razgovaram, te ponesem iz Rima blagoslov za narod svoje države, Srbije, za srpski narod na Kosovu, koji hrabro brani kolevku srpske duhovnosti. Iako kroz istoriju Sveta stolica nije uvek bila naklonjena Jugoslaviji i Srbiji, Vatikan nije priznao nezavisnost Kosova, niti se odlučio da kanonizuje Alojzija Stepinca.

Teške kapije Vatikana, koje nikada nisu bile otvorene za javnost, posebno za ove naše prostore, uspeo sam da odškrinem intervjuima sa najznačajnijim ličnostima Svete stolice, čije su reči preko „Politike”, najstarijeg lista na Balkanu, približile Vatikan i sedište katolicizma njenim čitaocima, a one su, zatim, nastavile svoj put po svetu do brojnih čitalaca koji su prepoznali njihovu važnost i aktuelnost. U vreme pandemije koronavirusa imao sam čast da uradim intervjue sa Pjetrom Parolinom, državnim sekretarom Svete stolice, Polom Ričardom Galagerom, sekretarom u Državnom sekretarijatu za odnose sa državama i međunarodnim organizacijama, kao i sa Lučanom Surijanijem, apostolskim nuncijem, tada u Beogradu, a danas u Sofiji, kome dugujem i veliku zahvalnost za pomoć u nastanku svih ovih značajnih intervjua.

Svakako, najznačajniji intervju iz Svete stolice uradio sam upravo sa papom Franciskom. To je bio prvi intervju koji je jedan papa do sada dao nekom listu na Balkanu. Kao autori intervjua, Marko Albunović, v. d. glavnog i odgovornog urednika „Politike”, Žarko Rakić i moja malenkost, neskromno možemo konstatovati da je reč o istorijskom intervjuu, što potvrđuje i činjenica da su papine reči date tom prilikom „Politici” obišle svet, pošavši upravo iz Beograda, glavnog grada jedne srazmerno male zemlje, Srbije. Prema nezvaničnim informacijama, sa ovim intervjuom se upoznalo oko milijardu i po ljudi.

Držeći u rukama ukoričen ovaj intervju, uz prvi broj lista „Politika”, koji je ove godine proslavio jubilarnih 120 godina postojanja, u ranim jutarnjim časovima poslednje srede u junu, bio sam tu, u srcu Vatikana, na Trgu Svetog Petra. Približavao se čas koji sam toliko iščekivao – susret sa Njegovom svetošću papom, upijanje njegovih reči i udisanje nade za postizanje trajnog svetskog mira, za koji se i sâm borim novinarskim perom.

Bio sam svedok simfonije različitosti – ljudi iz različitih delova sveta, različitih društvenih slojeva, različitog uzrasta i svih drugih različitosti, koje nas inače razdvajaju i plaše, harmonično su se nanizali na ovom trgu sa istim ciljem i istom nadom. Iščekivan izlazak pape Franciska pozdravljen je ovacijama, istim respektom od strane svih prisutnih vernika, sa istom radošću i oduševljenjem. I svi prisutni dobili smo isti blagoslov od Njegove svetosti. Momenat kada sam shvatio da su prepreke koje nam nameću različitosti nepotreban teret, a da su esencijalne vrednosti, zapravo, univerzalne, te da nam je jezik ljubavi i mira urođen i da ga samo treba obnoviti.

Sa svojom porodicom imao sam počasno mesto na platou, do samoga pape Franciska, odakle je pozdravio sve prisutne. U nekoliko redova bilo je još gostiju sa privilegovanim propusnicama, a u poslednjem redu su se našli mladenci iz raznih krajeva sveta, koji su od Svetog oca dobili venčani blagoslov za budućnost zajedničkog porodičnog života.

Papa Francisko je svoju omiliju na opštoj audijenciji, između ostalog, posvetio i Međunarodnom danu borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama, pozivajući sve na moralnu dužnost koju imamo za prekid proizvodnje i promet opojnih droga.

„Smanjenje zavisnosti od droga ne može se postići liberalizacijom njihove potrošnje, kao što je predloženo ili već sprovedeno u nekim zemljama. Poznajući mnoge tragične priče o korisnicima droga i njihovim porodicama, uveren sam u to da je moralno neophodno stati na kraj proizvodnji i prometu ovih supstanci. Koliko ima trgovaca smrću koji se po svaku cenu vode logikom moći i novca! Ova pošast, koja proizvodi nasilje i seje patnju i smrt, zahteva čin hrabrosti od društva u celini”, poručio je papa.

Govoreći o miru, za kojim vapi ceo svet, papa je podsetio na to da se te nedelje proslavlja praznik Svetih apostola Petra i Pavla, zaštitnika Rima, rekavši: „Budite misionarski učenici sledeći njihov primer, svedočeći svuda lepotu Jevanđelja. Poveravamo narod Ukrajine, Palestine i Izraela njihovom zastupništvu kako bi uskoro ponovo pronašli mir.”

Udahnuo sam nadu dok sam slušao njegov govor, a osvrnuvši se oko sebe, shvatio sam da su to učinili i svi prisutni. Kao neko ko je ratnim dešavanjima svedočio iz prvih redova, ko na svojoj koži, ne samo na duši, nosi ožiljke iz strahotnih ratnih vrenja, pomislio sam da će nada i želja za prekid ratnih sukoba koje gajimo svi mi prisutni na audijenciji kod pape, udružena sa istom nadom i željom većine stanovništva sveta, pobediti govor oružja i utemeljiti snagu dijaloga, koji je, nažalost, danas zapeo u nekakav zapećak, ispod otrovne političke paučine.

Nakon što je papa završio besedu, imao sam čast da se s njim lično upoznam i razgovaram.

O tome u nastavku.