Od R2P do FAFO: Povratak Trampa i kraj politike „verodostojnog poricanja“

Piše za Kosovo online Srdjan Garčević, osnivač The Nutshell Times

Ričard Grenel, posebni izaslanik SAD za specijalne misije i jedan od retkih visokorangiranih članova prve Trampove administracije koji služi u novoj administraciji, nije birao reči u svojoj oceni Albina Kurtija, koga je optužio za pokušaje destabilizacije regiona i nepouzdanost.

Ovaj osvežavajuće iskren osvrt dolazi nakon mnogih pokušaja Kurtija da sabotira učešće najpopularnije srpske političke stranke na Kosovu i Metohiji na predstojećim izborima, kao i korišćenje kombinacije pravnog ratovanja i sile protiv Srba. Dok je Grenel napomenuo da je Kurti izgubio podršku međunarodne zajednice, kao i američkog demokratskog establišmenta, do sada je bilo retko čuti tako otvorenu ocenu, za kojom će, nadamo se, uslediti konkretni koraci za ograničavanje još uvek značajne finansijske i političke podrške SAD vlastima u Prištini.

Ipak, čak i način izražavanja bio je prijatno odstupanje od uobičajenih izbegavanja na koje smo se navikli prethodnih godina, gde su „obe strane“ uvek bile pozvane da plate za Kurtijeve katastrofalne politike i ideje. Iako Grenelova poznata direktnost nije bila po volji nemačkoj vladi dok je bio američki ambasador u Berlinu, ona je postala norma nove administracije u njenim unutrašnjim i spoljnim poslovima, prekidajući tradiciju „verodostojnog poricanja“, koja je obeležila američku i zapadnu politiku poslednjih nekoliko decenija.

Ova promena kursa nije samo retorička. Gašenje USAID-a, institucije koja je (ne)slavno kombinovala stvarnu pomoć onima kojima je potrebna sa prilično sumnjivim poslovima - od promena režima i operacija uticaja na medije do otvorenog podržavanja mučenja i saradnje sa teroristima - da bi se promovisali sopstveni ciljevi, pokazuje da nova administracija vidi veću korist u real politici - kako ljudi nazivaju „FAFO doktrinu“ - nego u prethodnoj normi traženja „verodostojnog poricanja“ za sve što se radi. Štaviše, ambiciozni ciljevi nove administracije, koji su u skladu sa onim što su obećali na izborima, bilo da je reč o smanjenju troškova i migracija ili o slanju prvog čoveka na Mars, oštro su u suprotnosti sa skučenim pristupom političkih stručnjaka koji su bili slavljeni u nezanimljivim emisijama poput „The West Wing“ i dostigli vrhunac za vreme Obame i koji su još uvek norma u Evropi.

Značaj ove kulturne promene ne može se preceniti. To je povratak onome što je Džejms Barnam identifikovao još četrdesetih godina prošlog veka kao „menadžersku revoluciju“, u kojoj države preuzimaju mreže obrazovanih birokrata koji ih čine krhkim i neefikasnim umesto prosperitetnim i pravednim. Generacije studenata društvenih nauka i onih koji ulaze u politiku su indoktrinirani mišlju da je vrhunac ambicije vladavina iza zavese procedura koje služe njihovim ideološkim idejama.

Upozoravani su na zla stvarnog služenja potrebama svojih građana (demokratija je prekrojena kao zastrašujući populizam) i propagirani da predstave svoje interese kao interese čovečanstva u celini koristeći jezik idealizma. Najvažnije za Balkan, bivša direktorka USAID-a, Samanta Pauer, pomogla je da se skuje i popularizuje doktrina „odgovornosti zaštite“ (R2P) za humanitarnu intervenciju. Iako teorijski, američka vojska koja priskače da spasi ljude širom sveta od genocida (sve labavije definisanog) zvuči plemenito, u praksi, to je korišćeno kao izgovor za uključivanje i širenje moći američkih spoljnopolitičkih birokrata, dok je često štetilo zajednicama koje su navodno „zaštićene“, koštajući američke poreske obveznike milijarde sa malo koristi i, naravno, podrivajući globalnu stabilnost.

Novi FAFO pristup je transparentan i, na kraju, iskren o svojim „nepoznatim nepoznatima“ - saznaćemo ih! Ne može biti gore od prethodnog poretka koji konzistentno nije ispunjavao ni etička ni materijalna obećanja.