Odjeci samita u Tirani: Potvrda politike i interesa Srbije

Piše za Kosovo onlajn: Darko Obradović, Centar za stratešku analizu

Samit u Tirani na kome je učestvovao srpski predsednik Aleksandar Vučić reafirmisao je geopolitičko buđenje Evropske unije. Sama struktura učesnika samita, kao i agenda, predstavljaju jasnu posvećenost EU tzv. sivim zonama starog kontinenta. Većina naših država je u statusu sive zone usled odsustva članstva u kompletnom evro-atlantskom formatu, što znači i NATO i EU. Pojedine države su članice NATO, ali su daleko od standarda koji predviđa članstvo u EU.

Sa druge strane imamo države koje nisu ni članice NATO ni EU. Većina ovih drugih se nalazi na ekonomskoj i međunarodnoj periferiji, ali ne i Srbija. 

Srpski predsednik je u Tiranu sleteo kao lider države koja je privukla najviše stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu. O položaju Srbije i njenoj stabilnosti najbolje svedoči dolazak stranih direktnih investicija, jer kako je to konstatovao jedan od lidera Komunističke partije Kine - nema ništa plašljivije od kapitala.

Za razliku od većine samozvanih komentatora i sa njima povezanih pojedinaca iz EU, ozbiljne korporacije i banke se ne informišu iz političkih pamlfeta. Zašto je važno ovo istaći?

U prvom redu iz razloga što vlada opšte nerazumevanje procesa transformacije Srbije. Kada je reč o fiskalnoj konsolidaciji i reformama sa MMF-om Srbija za razliku od suseda ima čist račun. U politici stvari zavise od ugla posmatranja, a ekonomija je kao i bezbednost vrlo precizna stvar. Politika realnog života, ekonomski razvoj, sloboda kretanja i zajednišvo je ono što se može vezati za Srbiju 2024. godine.

Ovogodišnji Samit ima nekoliko značajnih tačaka. Prva i osnovna, a za Srbiju veoma važna, tiče se sprečavanja međunarodne afirmacije Kosova. Uspešno povučene crvene linije od strane srpske delegacije nisu dovele do degradacije Srbije. Samit Ukrajina-Jugo-istočna Evropa je takođe demonstracija sposobnosti da Srbija može biti dosledna svojoj spoljnopolitičkoj poziciji a da ne bude izolovana. Sama činjenica da je Srbija uspela da utiče na tekst deklaracije kako bi pronašla kompromis u pogledu svoje politike je u toliko važnija jer je izmene prihvatila i Ukrajina.

Umesto što se deo javnosti bavi nagađanjima da li je Srbija manji ili veći prijatelj Rusije, nakon usvojenog teksta deklaracije treba se pozabaviti suštinom.

Celokupan tekst zajedničke deklaracije kada se pročita ne sadrži ni jednu jedinu reč koja ne odražava vrednosti, interese i politiku Srbije. Ovakav tekst bi prihvatila svaka država koja teži članstvu u Evropskoj uniji. Dosledno zalaganje za poštovanje Povelje OUN na koje se poziva Deklaracija odražava sam temelj srpske spoljne politike. Pozivanje na nepovredivost granica, slobodu i suverenost takođe je suština srpske regionalne i globalne politike. Zahtev za pravednim, dugoročnim i sveobuhvatnim mirom je takođe pozicija Srbije još od glasanja na Generalnoj skupštini OUN kojim se osuđuje agresija na Ukrajinu.

Istraživanje ratnih zločina i pravda za žrtve je takođe dosledna politika Srbije. Ono što je važno istaći jeste da zvanična Srbija nastoji da izbegava da upire prstom u pojedince i organizacije dok se ne završe sve nezavisne i međunarodne istrage zločina počinjenih u Ukrajini. Još jedan principijelan stav Srbije! U pogledu destabilišućih aktivnosti poput hibridnog rata i širenja dezinformacija izbegnuta je formulacija u kojoj se takve aktivnosti pripisuju Rusiji. Faktički gledano da je Srbija prihvatila prvobitnu formulaciju morala bi da bude dosledna Deklaraciji i protera pola ruske diplomatske misije iz Beograda.

U pogledu prvog dana možemo konstatovati da nije došlo do suštinskih promena u stavovima Srbije i da se u Deklaraciji ne nalazi ništa što nije u skladu sa našim interesima i vrednostima. Što se tiče promene politike prema Ruskoj Federaciji neophodno je ponovo sačiniti analizu svih relevatnih parametara pa i onih koji se tiču nerešenog statusa Kosova. Do sada se Srbija sama u briselskom vrtlogu uspešno borila već pune dve godine. Iz objektivnih razloga Deklaracija sa Ukrajinom je obojena ratnim bojama i nameće zaključak da region nije bio značajnije zainteresovan za Ukrajinu svih ovih godina. Ekonomska saradnja nije dovoljno eksploatisana, o kulturnoj i političkoj saradnji nema ni tragova minulih godina.

Drugi dan Samita se odvijao u jednoj potpuno drugačijoj atmosferi i predstavlja potvrdu zašto Srbija treba da bude prisutna svagde i uvek nevezano od protokolarnih i političkih poteškoća.

Govorilo se o Planu rasta za Zapadni Balkan. Kroz ovaj plan se još jednom potvrđuje da članstvo u EU nema svoju geopolitičku alternativu. Pored predpristupne pomoći koju Srbija dobija od EU ovaj Plan rasta predstavlja konkretan i lako merljiv benefit evropskog puta Srbije. Plan rasta se oslanja na do sada zaboravljeni predlog Gabrijela Eskobara o podsticanju ekonomske regionalne integracije koja može generisati 100 milijardi dolara. Ovaj Plan je manje ambiciozan ali sistematičan i deluje ostvarljiv. Reč je o 2 milijarde bespovratnih sredstava i 4 milijarde povoljnih kredita. Sam Predsednik Vučić je konstatovao da Srbija može privući ovu prvu milijardu. Postavimo pitanje da li je politika pomirila Francuze i Nemce ili ekonomija? Evropa se vraća svojim delotvornim mehanizimima koji su u prethodnom periodu dali istorijske rezultate.

Četiri stuba koji čine Plan rasta za Zapadni Balkan odražavaju ekonomske integracije sa EU, sa regionom, ubrzavaju reforme kroz finansijsku podršku. Sve ovo Srbija javno zagovara zadnjih 10 godina.

Koliko puta je ponovljeno uvođenje zelenih koridora čije odsustvo troši milijarde eura svake godine? Dobar deo sadržaja Plana rasta za Zapadni Balkan odražava srpsko-albanska inicijativa Otvoreni Balkan iz 2019. godine. Slobodno kretnja roba, usluga, pristup jedinstvenom području plaćanja u eurima kao i unapređenje energetskog tržišta su strateške stvari za Srbiju. Na sve ovo treba dodati tačku 7. prvog stuba Plana za Zapadni Balkan. Ova tačka se odnosi na integraciju u industrijske lance snabdevanja. Bez rukavica treba reći da od ove mere najviše koristi može imati Srbija koja ima najveće nalazište litijuma u Evropi. Biti deo evropskih lanaca snabdevanja znači poštovati evropske standarde održivog rudarstva jer drugačije nema ništa od evropskog tržišta a samim tim ni od profita.

Srbija pred sobom ima istorijsku šansu da zaigra evropsku zelenu utakmicu i time ojača svoju stratešku i partnersku poziciju usled čega bi moglo doći  do usaglašavanja i na drugim poljima. Novi sastanak po pitanju Plana rasta zakazan je već za mesec i po dana. Od balkanskih država očekuje se solidarnsot, zajedništvo i tolerancija kako bi plan uspeo. Postavka je takva da oni koji se najbrže reformišu i sarađaju dobijaju najviše koristi. Ukupan potencijal je povećanje 10% regionalne ekonomije. Drugog dana samita u javnim izjavama provejavala je bojazan u odnosu na ekonomsko prisustvo NR Kine i njenu poslovnu praksu. Kina ima značajan udeo u infrastrukturnim projektima kroz svoje kredite. Ovo pitanje se ne nalazi još uvek na vrhu agende. Na vreme treba izvagati koristi od kineskih kredita i evropskih grantova sa ekonomskog, političkog i bezbednosnog aspekta.

Samit u Tirani je pokazao da Srbija može zaštiti svoje interese i profitirati od evropskih inicijativa. Sama EU se trudi da razdovji kosovske pregovore od ekonomije. Tet-a-tet sastanak Vučić-Zelenski je signal da se o svemu može razgovarati i da uvek ima prostora za uzajamnu podršku. Međunarodna politika nije reka bez obala već voda puna plutajućih mina. Nerešen status Kosova nije ugrozio evropski put Srbije. Ideje započete u Novom Sadu 2019. svoju realizaciju doživljavaju konkretnim i bogatim Planom rasta za Zapadni Balkan.