Oko čega se ne slažu Kurti i Zapad?

Kako se zove to kada neko hoće da vam po drugi put proda istu stvar koju ste jednom davno već uredno platili, ali je nikada niste dobili? Pritom, sada uz osmeh prodavac traži i mnogo veću cenu od one prethodne, koja je svakako bila visoka.

Piše: Miloš Garić

Postoji mnogo adekvatnih, uglavnom grubih izraza, koji mogu da se upotrebe za gorepomenuti pokušaj "trgovine“, teško ih je pronaći u diplomatskom rečniku, pa neka to ostane čitaocu da sam odabere.

Zajednica srpskih opština dogovorena je Briselskim sporazumom, pred mnogo svedoka u glavnom gradu EU, sada već dalekog aprila 2013. U tom zvaničnom dokumentu jasno je naznačeno šta je obaveza srpske, a šta albanske strane na Kosovu. Srbi su brzih dana po potpisivanju svoj deo posla uradili, prebacivanjem institucija u kosovski sistem. Ono što je bila obaveza kosovskih Albanaca - ZSO, međutim, nije realizovano ni posle 10 godina, uprkos svim naknadnim licitiranjima sa uslovima i rokovima.

U međuvremenu, mnogo je reči izgovoreno i mnogo papira potrošeno, u zvaničnoj i nezvaničnoj komunikaciji, i manje-više jasno je da u ovom slučaju ne postoji osnovni uslov za neki posao, a to je - dobra volja obe strane. U slučaju Briselskog sporazuma nema takve volje na strani vlasti u Prištini. Danas manje nego ikad pre.

Kosovska vlada, sa aktuelnim premijerom Aljbinom Kurtijem na čelu, apsolutno nema nameru da se drži dogovorenih obaveza i tu neće biti bitnih promena, makar ne skoro. Ali, da ne bude da je za sve samo Kurti kriv, treba biti sasvim otvoren i reći da je potpuno jasno da se od samog početka radilo o prevari i stavljanju jedne strane u zabludu.

Srbi su protokom više nego razumnog roka poruku Brisela i Prištine shvatili. Ipak, pokušaj "trgovine“ još traje.

Evropska unija i američka administracija ne odustaju. Prethodnih dana ambasador SAD u Beogradu, čuli smo, ponudio je Srbima opet ZSO, ali sada po novim uslovima. On očekuje da Srbija zauzvrat "odstupi i omogući Kosovu kapacitet da traži članstva u međunarodnoj zajednici“. U prevodu, da Srbija digne ruke od Kosova.

Uvaženi ambasador, dakle, očekuje da Srbija prihvati otkidanje dela teritorije, koja joj pripada po međunarodnom pravu, važećoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN i naravno po Ustavu Srbije, u zamenu za još jedno "obećanje“ kosovskih vlasti da će da omoguće lokalnu samoupravu Srba u opštinama u kojima su oni apsolutna većina na Kosovu. O koliko velikodušnoj ponudi se radi ne treba trošiti reči, takođe ni o tome kolike su šanse da Srbija to prihvati, ali gospodin Hil je svakako ostao dužan jedno pojašnjenje.

Kakve garancije njegova vlada i EU nude da će Kurti danas, ili bilo ko na vlasti u Prištini sutra, poštovati obavezu prema Srbima, koju već 10 godina, uz prećutnu, a ponegde i vrlo otvorenu saglasnost na Zapadu, uporno ignorišu? Posebno kada se uzme u obzir činjenica da će ovlašćenja Zajednice srpskih opština, ako se ikada i pojave u konačnom formatu Statuta, opet ići na odobrenje Ustavnog suda Kosova. A, tamo im je jednom već stavljena blokada.

I tu dolazimo do glavnog problema koji postoji na relaciji Kurti-Zapad. A, to je neslaganje oko toga kakva prava na Kosovu bi trebalo da imaju Srbi.

Kurti smatra da Srbima ne treba dati ništa, a Evropljani i SAD su, ipak, za nešto. Nešto što bi moglo da se nazove ljudskim pravima, ali nikako da se ugrozi neprikosnovenost albanske vlasti na Kosovu. Za aktuelnu kosovsku vladu to znači odrešene ruke.

Pa se onda i osnovna građanska prava krše, kao u slučaju glasanja na predstojećim izborima, koje Kurti za Srbe ne dozvoljava. Osim, naravno, ako bi mu stigao paraf o priznanju iz Beograda. Tako ispada da Srbi svuda na svetu mogu da glasaju, osim na Kosovu, u Srbiji, pod pokroviteljstvom EU i SAD.

Na tom primeru se možda i najbolje vidi stanje stvari. To nije sramota Aljbina Kurtija. Njegovi glasači to vide kao veliku pobedu, pa mu lako praštaju povremene "nesuglasice“ i "kaznene mere“ EU i SAD.

Peter Stano se, da stvar bude potpuno transparentna, javio u ime EU, i priznao da Brisel nije u stanju da utiče na odluku vlasti u Prištini povodom zabrane glasanja Srbima. Velika i skupa evropska administracija, koja ima komesare za sve oblasti života, kao što je Sovjetski savez imao pod Staljinom, nije u stanju da utiče na Aljbina Kurtija. EU ne može da zaštiti osnovno građansko pravo jednog naroda na Balkanu, a hoće da bude faktor u Ukrajini i na Bliskom Istoku. Nešto tu definitivno ne valja.