Poseta Rutea Skoplju: Zapadni Balkan važan deo ukupne evropske bezbednosne arhitekture

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Generalni sekretar Natoa Mark Rute tokom posete Skoplju poručio je da je stabilnost Zapadnog Balkana od ključnog značaja za bezbednost Evrope i same Alijanse, čime je region ponovo stavljen u širi bezbednosni i politički kontekst evropske stabilnosti. Njegove poruke ukazuju da Zapadni Balkan više nije samo regionalno pitanje, već važan deo ukupne evropske bezbednosne arhitekture.

Posete generalnih sekretara Natoa regionu poslednjih godina potvrđuju kontinuitet takve politike. Ranije je Jens Stoltenberg tokom dolazaka u Skoplje naglašavao saradnju i stabilnost regiona, dok aktuelni međunarodni kontekst tim porukama daje dodatnu političku težinu.

 Rat u Ukrajini i pogoršani odnosi Zapada sa Rusijom promenili su bezbednosnu sliku Evrope. Nato istovremeno upozorava na rastući globalni uticaj Kine, dok nestabilnosti na Bliskom istoku dodatno opterećuju međunarodne odnose. U takvim okolnostima stabilan Zapadni Balkan dobija još veći strateški značaj.

Zbog tih globalnih bezbednosnih pritisaka poruke iz Skoplja mogu se tumačiti i kao signal da zapadne strukture žele brže približavanje regiona Evropskoj uniji. U Natou i evropskim diplomatskim krugovima često se procenjuje da bi sporiji proces integracija mogao otvoriti prostor za veći uticaj drugih globalnih aktera, pre svega Rusije, ali i posledica nestabilnosti koje dolaze sa Bliskog istoka. Zbog toga se stabilizacija regiona i njegovo postepeno uključivanje u evropske političke i bezbednosne strukture sve češće posmatra kao deo šire strategije jačanja evropske bezbednosti.

Tokom posete Skoplju Rute se sastao sa predsednicom Severne Makedonije Gordanom Siljanovskom-Davkovom i premijerom Hristijanom Mickoskim, a obratio se i poslanicima u parlamentu. Razgovori sa državnim vrhom bili su posvećeni bezbednosti regiona i ulozi zemlje u Natou, dok je obraćanje parlamentu imalo za cilj da poruka o značaju stabilnog Zapadnog Balkana dobije i širu političku dimenziju.

U tom kontekstu često se naglašava i prisustvo Natoa na Kosovu kroz misiju Kfor, koja deluje u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Iako je međunarodno vojno prisustvo formalno zasnovano na tom mandatu, političke poruke iz Natoa poslednjih godina sve češće ističu podršku evroatlantskim integracijama regiona, uključujući približavanje Kosova Evropskoj uniji i Nato strukturama.

Rute je u Skoplju naglasio i značaj dobrosusedskih odnosa i umerene političke retorike u regionu. Ta poruka može se tumačiti i kao pokušaj ublažavanja političkih tenzija nastalih nakon izjava zamenice generalnog sekretara Natoa Radmile Šekerinske na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, koje su izazvale reakcije u delu javnosti u Srbiji.

U diplomatskim krugovima često se podseća na nepisano pravilo da snažne i pozitivne bezbednosne ocene Natoa za region koji na evropskom putu često predstavljaju signal da je politički prostor spreman za naredne korake ka Evropskoj uniji.U tom kontekstu sve češće se govori o mogućnosti šireg, gotovo kolektivnog približavanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Takav scenario podrazumevao bi i paralelno rešavanje pojedinih političkih prepreka u regionu. Za Skoplje bi to značilo prevazilaženje spora sa Bugarskom kroz promenu Ustava i uključivanje bugarske zajednice, što je jedan od ključnih uslova za nastavak pregovora sa Evropskom unijom. Istovremeno, u Briselu se sve češće govori o potrebi pronalaženja političkog kompromisa između Beograda i Prištine koji bi omogućio stabilizaciju odnosa Srbije i Kosova i Metohije i uklonio jednu od najvećih prepreka evropskim integracijama regiona.

U takvoj geopolitičkoj logici, stabilan i integrisan Zapadni Balkan sve se više posmatra kao deo šire evropske strategije bezbednosti, u kojoj bi ubrzane integracije regiona u Evropsku uniju predstavljale odgovor na nove globalne izazove.