Predsednik Srbije Vučić ukazuje na nedostatke pristupa Zapada Balkanu

Napisala dr Helena Ivanov, saradnica Henry Jackson Society-ja

Najnovija epizoda emisije Hard Talk, u kojoj je gostovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, osvetlila je jednu ponavljajuću manu u pristupu Zapada Zapadnom Balkanu – posebno prema Srbiji.

Ono što je trebalo da bude izazovan intervju pretvorilo se u demonstraciju Vučićeve veštine izbegavanja teških pitanja i usmeravanja razgovora u željenom pravcu. Na kraju, utisak nije bio lider pod lupom, već iskusan političar koji vešto parira provokativnim pitanjima.

Kada su mu postavljena pitanja o njegovoj radikalnoj nacionalističkoj prošlosti, Vučić je odgovorio samokritičnim aforizmom: „Samo magarci se ne menjaju.“ Istakao je da se promenio i prešao na razgovor o svojim trenutnim prioritetima.

Govoreći o delikatnom balansiranju Srbije između Rusije i Zapada, Vučić je odbacio poznatu metaforu „sedenja na dve stolice“, kojom se kritikuje njegova spoljna politika. „Sedim samo na srpskoj stolici i na to sam veoma ponosan,“ izjavio je, postavljajući nacionalni suverenitet kao svoj osnovni princip.

Kada se razgovor preusmerio na Kosovo i pregovore o normalizaciji, Vučić je vešto skrenuo pažnju na šira pitanja teritorijalnog integriteta.

Nastavio je da povlači paralele između Ukrajine i Srbije, tvrdeći da Zapad nekonzistentno primenjuje principe o suverenitetu.

Podsetio je na Nato bombardovanje Jugoslavije 1999. godine, koje je izvedeno bez odobrenja Saveta bezbednosti UN-a zbog ruskog veta, kako bi doveo u pitanje posvećenost Zapada Povelji UN-a.

Možda najotkrivajuća razmena desila se kada je novinar pokrenuo temu demokratskog nazadovanja u Srbiji, uključujući slobodu medija i spore reforme.

U trenutku kada je razgovor počeo da postaje izazovan za Vučića, on je uzvratio osvrtom na najnoviji izveštaj Evropske unije o Srbiji.

„Ograničen napredak nije nazadovanje,“ tvrdio je, preoblikujući kritike u skromnu, ali pozitivnu putanju unapred.

Vučić je razgovor zaključio ponavljajući posvećenost ekonomskom napretku i obećanjem da će ključne reforme biti sprovedene do kraja 2026. godine.

BBC je očigledno bio dobro pripremljen, ali Vučić je majstor u preokretanju situacije, vešto preoblikujući kritike u svoju korist.

Ova razmena ne samo da je pokazala njegovu veštinu kao sagovornika već je ukazala i na dublju, problematičniju manu u pristupu Zapada prema Srbiji.

Zapad i dalje posmatra srpsku politiku kroz zastarele prizme devedesetih godina, ignorišući koliko se zemlja promenila u protekle tri decenije.

Iako Srbija daleko od toga da je savršena demokratija i dalje se suočava s nerešenim problemima iz tog perioda, ona više nije država kakva je nekada bila.

Pokušaji razumevanja aktuelne spoljne ili unutrašnje politike Srbije kroz prizmu devedesetih neizbežno će propasti.

Ovakav pristup zapadnih novinara i političara ne samo da narušava narative već ukazuje i na zabrinjavajuće nepoznavanje savremene stvarnosti Srbije.

Još gore, on pruža srpskim političarima jednostavan narativ: da je Zapad pristrasan i da gaji trajno neprijateljstvo prema Srbiji.

Sve ovo zajedno podriva i narušava odnose između Srbije i Zapada u ovom ključnom trenutku geopolitičke istorije.

Da bi popravio ovaj narušeni odnos, Zapad mora da se oslobodi zastarelih narativa i ozbiljno shvati aktuelnu političku realnost Srbije. Razumevanjem stvarnih izazova s kojima se Srbija danas suočava i fokusiranjem na pridobijanje njenog naroda, Zapad može da izgradi partnerstvo zasnovano na poštovanju i relevantnosti.