Rezolucija UN-a o Srebrenici izazvaće dalje podele na Balkanu

Zgrada UN u Njujorku
Izvor: Kosovo Online

Piše: Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije

Dana 23. maja, Generalna skupština Ujedinjenih nacija treba da razmotri nacrt rezolucije o proglašenju Međunarodnog dana sećanja na žrtve masakra u Srebrenici 1995. godine. Međutim, dok sponzori ove rezolucije tvrde da je ovo važan korak na putu postkonfliktnog pomirenja, nažalost, verovatnije je da će izazvati dalje podele na Balkanu.

Niko ne može da porekne da su se tokom balkanskih ratova dogodili užasni ratni zločini. Samo politički ekstremisti odbijaju mišljenje da su u Srebrenici počinjeni neopisivi zločini. I samo najbezosećajniji ljudi nisu spremni da to priznaju i odaju počast tim žrtvama.

Međutim, kako je predložena rezolucija UN-a usko fokusirana i sastavljena bez konsultacija sa svim regionalnim zajednicama i stranama u balkanskim ratovima, verovatno će izazvati velike podele unutar Bosne i širom regiona.

Dok su se zapadni mediji i politički lideri prvenstveno fokusirali na žrtve bošnjačkih muslimana tokom balkanskih ratova, tragična realnost je da su sve etničke i verske grupe pretrpele masovne ratne zločine. Na nedavnom zasedanju Saveta bezbednosti UN-a, u sali su bili prisutni pojedinci koji su kao mala deca trpeli torturu ili ostali siročad usled masovnog ubijanja srpskih civila. Bili su sa mnom dok sam tvrdio da predložena rezolucija ignoriše njihovu bol, stvarajući hijerarhiju patnje među nevinim žrtvama.

Republika Srbija kontinuirano i dosledno osuđuje sve zločine ovog tragičnog sukoba — posebno masakr u Srebrenici, koji je bio užasan po svom obimu i okrutnosti. Godine 2010, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je deklaraciju kojom se osuđuju zločini počinjeni u Srebrenici. Republika Srbija takođe nedvosmisleno i snažno osuđuje negiranje svih ratnih zločina počinjenih u Bosni tokom tragičnog građanskog rata. I visoki zvaničnici republike, uključujući dva predsednika, odali su poštu žrtvama u Memorijalnom centru Srebrenica u Potočarima i učestvovali u komemoracijama u UN-u u Njujorku.

Ali bilo koja rezolucija UN-a o stradanju u balkanskim ratovima treba da poštuje više od 100.000 žrtava ovog sukoba. Te žrtve zaslužuju jednaku pravdu, tretman i sećanje, kao i poštovanje međunarodne zajednice bez obzira na njihovu nacionalnost, rasu ili religiju. Nažalost, predložena rezolucija nastoji da obeleži i izdvoji samo jednu grupu.

Jednako važno, rezolucija takođe nastoji da primeni termin genocid na zločine koji su se dogodili u Srebrenici, sugerišući da su bili zasnovani na drugačijim motivima od masovnih ubistava civila Srba i Hrvata tokom ratnih sukoba koji su pratili raspad Jugoslavije. Prepustiću stručnjacima da raspravljaju o definiciji genocida u međunarodnom pravu, ali dovoljno je reći da su mnogi vodeći naučnici — uključujući stručnjake poput Jehude Bauera — doveli u pitanje njegovu primenu u slučaju Srebrenice.

Takođe, nacrt rezolucije podriva ustav i vladavinu prava u Bosni. Sastavio ga je, predložio, suosponzorisao i lobirao stalni predstavnik Bosne i Hercegovine pri UN-u, ambasador Zlatko Lagumdžija, bez zakonom potrebne saglasnosti iz tročlanog predsedništva zemlje, koje predstavlja Bošnjake, Hrvate i Srbe. Učinjeno je u tajnosti, bez konsultacija sa srpskim entitetom zemlje ili njenim izabranim predstavnicima, i bez pokušaja da se prizna bol desetina hiljada drugih žrtava rata.

Već 29 dugih godina, Srbi koji su preživeli brojne masakre civila traže istinu i pravdu. Razumeju bol svih žrtava i njihovih porodica, bez obzira na to da li su Bošnjaci, Hrvati ili Srbi.

Zajedno sa gotovo celim političkim spektrom u mojoj zemlji, veruju da je jednaka pravda za sve žrtve rata u Bosni i Hercegovini jedini put ka trajnom miru, stabilnosti i pomirenju.

Dobitnik Nobelove nagrade za mir, nadbiskup Desmond Tutu, rekao je: “Ne postoji prečica ili jednostavan recept za isceljenje rana i podela u društvu nakon dugotrajnog nasilja. Stvaranje klime poverenja i razumevanja između bivših neprijatelja je izuzetno težak izazov koji treba prevazići.” I s obzirom na njegovu mudru izjavu, moja vlada je spremna da radi sa svim vladama Balkana i svim članicama UN-a kako bi odgovorila na ovaj izazov pronalaženja pravde za sve.

Postizanje konsenzusa o obeležavanju prošlosti na način koji ne izaziva podele je najbolji način da se osigura da se to ne dogodi — i ne može dogoditi — ponovo. Ovo je najbolji način na koji UN može doprineti međugrupnom i međuverskom pomirenju na Balkanu.