Slabljenje albanskog uticaja u SAD, jačanje srpskog, i šta to konkretno znači?

"Vreme u kome su Albanci bili sami na pozornici u SAD i kada su svoje ciljeve ostvarivali napadajući i satanizujući Srbiju je prošlo, s tim se slažu i neki od najistaknutijih albansko-američkih lobista”

Priredio: Miloš Garić

Odlazak Aljbina Kurtija na Konvenciju Demokratske stranke u Čikago, kao i sastanak njegovog glavnog političkog rivala Bedrija Hamze sa novopostavljenim predstavnikom Stejt departmenta za Zapadni Balkan Aleksandrom Kasanofom ovih dana glavne su vesti u prištinskim medijima. Koliko su njih dvojica ostvarili političkog profita posetom SAD i ko se sa boljim “prtljagom” vraća kući, pitanje je koje je dodatno aktuelizovalo i temu uticaja albanskih lobi grupa u SAD.

Nedavna izjava Gerija Kokalarija, istaknutog člana albansko-američkog lobija u vreme bombardovanja SRJ 1999. godine, da su Albanci u SAD ranije bili mnogo aktivniji u lobiranju za otcepljenje Kosova od Srbije, a da se sada situacija promenila i da je albanski lobi u SAD počeo da slabi, dok se Srbi sve bolje profilišu, izazvala je priličnu pažnju u prištinskim medijima i potvrdila da preko Atlantika duvaju neki novi vetrovi kada je pogled ka Balkanu u pitanju.

Geri Kokalari je jedan od Amerikanaca albanskog porekla, koji su uoči napada NATO na Srbiju zahtevali od tadašnjeg uticajnog američkog diplomate Ričarda Holbruka da Vašington stane na stranu albanskog separatizma na Kosovu. Sa Holbrukom su se, kako je naglasio, tada sastajali u restoranu jednog albanskog imigranta na Menhetnu u Njujorku, a sada se Kokalari sa setom seća tih dana i ukazuje na primetno slabljenje albanskog uticaja u SAD.

"Prvo, ne mislim da Albanci sada imaju istu strast, jer su ranije na Kosovu bili ugnjetavani, sada nisu. To im je, verujem, oduzelo deo želje. Ne znam da li Srbi više lobiraju, ali to je nešto o čemu bi ljudi na Kosovu trebalo da razmišljaju. Nekome možda zvuči glupo, ali Srbi počinju da imaju pozitivan profil u SAD. Zašto ovo govorim? Imaju najbolje igrače u NBA, imaju najbolje igrače u tenisu, ljudi vide da su to Srbi, ali Miloševića više nema nigde. Gledaju u Srbe i govore: 'Ej, ovo su neverovatni sportisti'. Ne znam da li Albanci rade dovoljno", izjavio je zabrinuto Kokalari.

Geopolitika bez emocija

U SAD, međutim, i danas deluje veliki broj albanskih lobista kako bi uticali na američku politiku u korist kosovskih Albanaca. Među njima se ističe još jedan član familije Kokalari. Za Evi Kokalari, koja se nekada bavila nekretninama i turizmom u Njujorku, američki mediji ukazuju da je bliska sa nekadašnjim albanskim premijerom Saljijem Berišom, koji je pod sankcijama Vašingtona, kao i da je lobista koja se, kao takva, nije registrovala u skladu sa zakonom. 

Koliko je u vezi sa daljim zbivanjima na Kosovu značajna činjenica da albanski lobi u SAD nije više u stanju da na presudan način utiče na spoljnu politiku Vašingtona?

"Evi Kokalari, Amerikanka albanskog porekla, danas preko društvenih mreža svesrdno lobira za kosovskog premijera Aljbina Kurtija i, praktično, vodi kampanju protiv svakoga ko se na bilo koji način pozitivno izjasni o Srbiji i Srbima. Ipak, vreme kada su Albanci bili sami na pozornici u SAD, i koristili lobiranje kako bi napadali i satanizovali Srbiju je prošlo. Treba napomenuti i da je jedan od razloga slabljenja albanskog lobija u SAD  kompromitacija senatora Boba Menendeza zbog korupcije, što je Srbija mogla i više da iskoristi”, napominje za Kontekst Nenad Vuković, predsednik Društva lobista Srbije.

Postoji, kaže, važan razlog zbog koga SAD ne mogu da podrže politiku Aljbina Kurtija, onako snažno kako bi on to želeo.

"Suština poslednjih neslaganja Vašingtona sa politikom Aljbina Kurtija i vlasti na Kosovu je u tome što SAD ne žele javno da podrže pretvaranje Kosova u jednonacionalnu sredinu. Amerika počiva na multietničnosti, a Kurti hoće da istera sve Srbe sa Kosova, i to pre novembra ove godine, ako je moguće. Albancima na Kosovu se žuri da što više poslova završe do predsedničkih izbora u Americi. U toj žurbi postaju neposlušni, pa Vašington mora da ih vraća na trasu”, objašnjava Vuković.

U suštini svega je, dodaje, geopolitički interes.

"U SAD se Kosovo često predstavlja kao prostor na kome najviše vole Amerikance. Tamo im dižu spomenike. Amerikancima je to pomalo bizarno, ali im prija zbog rastućeg antiamerikanizma u svetu. Mogućnost da bi se ta “ljubav” mogla smanjiti i ugasiti za njih je neprijatna, u neku ruku, ali to je ipak sve samo simbolički. Podrška SAD za Kosovo je utemeljenja na geopolitici, a ne na emocijama”, naglasio je Vuković.

Diplomatija jača od lobista

Politikolog Ognjen Gogić razdvaja uticaj lobi grupa i zvanične diplomatije.

"Rekao bih na početku da je domet lobija ipak ograničen. Nijedan lobi ne može da nadomesti diplomatske odnose. I ovde, ako uzmemo kao tačno da albanski lobi slabi, a srpski jača, to nije pokazatelj da Srbija sada ulaže više novca, već se radi o tome da je na diplomatskom planu Srbija u boljim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama. Tokom poslednjih godina Srbija je značajno popravila odnose sa zapadnim svetom, pa i sa Amerikom, i tu se sada mnogo bolje kotira. Na Kosovu se desilo obrnuto, posle dolaska Kurtijeve partije Samoopredeljenje na vlast pre nekoliko godina. Oni su u mnogo lošijim odnosima sa administracijom u Vašingtonu. I onda nema tog lobija koji to može da nadomesti“, ukazuje Ognjen Gogić za Kontekst.

Aktuelna vlast na Kosovu se, konstatuje, očigledno i ne oslanja mnogo na američki lobi, niti je toliko umrežena kao neke pre. 

"Ali, sve i da se oslanja i da ulaže veliki novac u lobi to ne bi moglo da nadoknadi dipolamtsku štetu koju istovremeno nanosi. Recimo sad u vezi sa mostom na Ibru. Ambasador Hovenijer je rekao da bi otvaranje mosta ugrozilo bezbednost američkih vojnika. Znači, nema tog lobija koji sada može da popravi tu sliku. Diplomatski su se promenile pozicije u međuvremenu, Srbija je svoju ojačala, a Priština je svoju oslabila u SAD. Samim tim se menja i strateški položaj lobista u SAD. Albanski lobisti u Americi sada imaju mnogo manje prostora za delovanje, a srpski imaju više. Kada diplomatija upropasti odnose onda ni lobiji ne pomažu. Mislim da se o tome radi, da smo na mnogo višem nivou te igre, nego što je sama priča o lobijima i koliko su oni moćni“, objašnjava Gogić. 

Jokić bez Miloševića

Sjedinjene Države su, s druge strane, sponzori kosovske nezavisnosti. Taj projekat je njihovo čedo i bilo koji lobi će to teško da promeni. 

"Ali ono što je moguće, to je da srpska strana sada bolje stoji za konkretne stvari koje Srbija ukazuje. Ovde je značajno to da kada se desila nedavno kriza u vezi sa mostom na Ibru, da nije bilo onog prozivanja obe strane, nego Prištine isključivo. Znači da Amerikanci sada imaju više sluha i razumevanja za dešavanja na terenu, pre svega za probleme Srba. Imate primer iz februara, kada su bile one policijske akcije zatvaranja privremenih organa u Gori, Osojanu, Peći... Tada su se pojavili Amerikanci, bio je sastanak i rekli su da to ne sme više da se dešava. Nakon toga više nijedan privremeni organ nije zatvoren. Svečlja posle toga nije nijednom više ponovio onu izjavu da na Kosovu neće više biti srpskih organa, osim ambasade. Amerikanci dakle mogu da povuku neke crvene linije i da omoguće da se to ne radi više“, zaključuje Ognjen Gogić.

Politički analitičar Darko Obradović smatra da postoje oblasti u kojima Srbija može dodatno da popravi svoje sve bolje odnose sa SAD.

“Percepcija Srbije u SAD je značajno unapređenja zahvaljujući naporima predsednika Vučića i ministra Đurića. Srbija je odlučila da radi aktivno na izgradnji svog imidža u SAD. Još mnogo prostora ima gde možemo da dominiramo u odnosu na Kosovo. Nije isto da li vas posmatraju kao zemlju Nikole Jokića ili Slobodana Miloševića. Pitanje određenih ustupaka i kompromisa po pitanju Kosova direktno zavisi od jasne spoljnopolitičke orijentacije Srbije. Ključne oblasti u kojima možemo ojačati svoje pozicije sa Amerikom, nezavisno koja je administracija na vlasti, su naoružanje, evropske integracije, kao i energetika - litijum i nuklearna energija. Energetika je visoko na listi američkih pripriteta u Srbiji. U ovom trenutku organizacija investiciono-ekonomskog samita je nešto što zaista može napraviti razliku u odnosu na ono što nude na Kosovu. Od preokreta po pitanju statusa Kosova na osnovu Rezolucije 1244 nema ništa, ali legitimne bezbednosne potrebe Srba su ono što se u Americi razume, pitanje crkvene baštine je isto vrlo snažan argument”, poručuje Obradović za Kontekst.