Da li je kosovska vlada imala korist od lobiranja u Vašingtonu?

Da bi poboljšala odnose sa Amerikom Vlada Kosova je prošlog leta angažovala agenciju za lobiranje u SAD, ali i pored toga, godinu dana kasnije, na relaciji Vašington-Priština disonantnih tonova je napretek. Analitičari, sagovornici Kosovo onlajna, kažu da lobiranje u Americi samo po sebi ne mora da donese rezultat, međutim, ukazuju da Kosovu ide naruku to što je albanska zajednica tamo jako dobro organizovana.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Prema ugovoru koji je prošlog leta Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova sklopilo sa kompanijama "Aferdita Rakipi Communications" i "Ambal", Avnija Mustafaja, od njih se očekivalo da pružaju savete i podršku i da se bave komunikacijom sa zakonodavnim i izvršnim ograncima američke vlade u cilju poboljšanja odnosa SAD i Vlade Kosova. Pre desetak dana Radio Slobodna Evropa objavio je da je od jula prošle do januara 2024. Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova isplatilo ovim dvema kompanijama oko 277.000 dolara za lobiranje u SAD.  

Ne samo opozicioni političari, već i mnogi analitičari na Kosovu gotovo svakodnevno zameraju vladi Aljbina Kurtija da je odnos sa Vašingtonom svela na niske grane.

Pre desetak dana portparol Stejt departmenta Metju Miler poručio je da su SAD zabrinute zbog odluka Prištine koje nisu bile koordinirane i pozvao kosovsku vladu da se vrati konstruktivnom angažmanu sa SAD, EU, Nato i drugim bliskim međunarodnim partnerima. 

"Verujemo da su izložili riziku mogućnosti koje smo mi pomogli Kosovu da stvori", rekao je Miler.

I Američka privredna komora na Kosovu izrazila je zabrinutost u svom saopštenju.

"Podrška međunarodne zajednice bila je ključna u napretku Kosova, a svako slabljenje ove podrške moglo bi imati dalekosežne posledice i na diplomatske i na ekonomske ambicije zemlje", naveli su iz ove komore.

Kada se podvuče crta, da li se prekookeanska investicija kosovske vlade isplatila?  

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stevan Nedeljković kaže za Kosovo onlajn da ne postoji nijedna lobistička inicijativa u Vašingtonu koja nekome može da donese rezultate ako on vodi politiku koja je potpuno suprotna Beloj kući.

On ocenjuje da za Kosovo ne znači puno što Priština “sipa” novac u Vašington i lobističke napore, a na vlasti ima Aljbina Kurtija koji je nesalomiv u svojim ideološkim pogledima.

Nedeljković objašnjava da je pogrešna premisa da ako se sipaju milioni u lobističke inicijative u Vašingtonu, da će to doneti i zapažene rezultate. 

“Možete da sipate milione ukoliko imate politiku koja je nešto bliža Vašingtonu u datom trenutku. Ukoliko imate jednu dozu pragmatizma u saradnji sa Vašingtonom i ukoliko imate podršku u lobističkim naporima, ta sinergija može da donese rezultat. Ukoliko ste nekompromisni, ukoliko ste nepragmantični, a sipate milione, vaše inicijative mogu da ishoduju neuspehom”, navodi Nedeljković.

Dodaje da ukoliko se u Vašington dolazi sa nepokolebljivim idejama zasnovanim na vlastitim stanovištima, uz sve milione koje mogu da se daju lobistima ne može da se dođe do pozitivnog ishoda.

Analitičar i dobar poznavalac američke političke scene Obrad Kesić kaže za Kosovo onlajn da Sjedinjene Američke Države nisu saglasne sa taktikom koju Aljbin Kurti koristi i njegovim tajmingom za određene poteze i da zbog toga nije bilo nekih većih javnih uspeha koji se tiču susreta sa američkim zvaničnicima, uprkos tome što je Vlada Kosova angažovala lobističke agencije u Vašingtonu.

SAD, kako navodi, misle da bi mnogo efikasnije bilo da se nastavi proces pregovora sa Beogradom, ali da je problem u tome što su u Prištini jako nestrpljivi i što bi voleli da preko noći postignu sve ciljeve, dok u Vašingtonu, pa i u Briselu, razumeju da je to nemoguće. 

"Možda je čak nemoguće da dođu do tog najpoželjnijeg rezultata, a to je neko međusobno priznanje, ali oni ipak misle da uz strpljenje treba da se gradi taj put prema normalizaciji odnosa na osnovu pregovora. U SAD ne vole kad unilateralno bilo koja strana napravi nešto što ometa pregovore ili čak ceo pregovarački proces vraća unazad. To se, što se tiče Prištine, desilo već više puta, tako da su se našli u jednom momentu potpuno izolovani što se tiče njihove politike, pogotovo gospodin Kurti. I onda, lobisti nailaze na zatvorena vrata. Tamo gde bi mogli vrlo lako da pokažu neki uspeh, da zakažu sastanke na jednom značajnom nivou, ta vrata više nisu otvorena i to je ono što opisuje sadašnji odnos Vašingtona prema Prištini", kaže Kesić. 

On, međutim, ukazuje da u SAD već duže vreme postoji dosta sposoban i jak albanski lobi, koji je, kaže, nešto što ne može da se nadoknadi parama, a reč je o albanskim zajednicama, nebitno odakle ti Albanci dolaze. One su, ističe, jako dobro organizovane i učestvuju u javnom i političkom životu SAD. 

"Dosta su aktivni i dobro su se pozicionirali što se tiče komunikacije pogotovo sa članovima američkog Kongresa. To je velika prednost koju Albanci imaju u SAD. Kad govorimo o lobistima, postoje tri merila koliko je lobiranje efikasno. Prvo merilo je ovo - koliko je aktivna zajednica i tu mora da se skine kapa i da se prizna da su Albanci jako aktivni, dobro organizovani i pojavljuju se, što je mnogo bitno, na svim važnim političkim manifestacijama, od lokalnih izbornih trka pa sad do predsedničke izborne trke. Druga mnogo bitna stvar je da oni imaju saveznike koji su kroz već tri decenije izgradili pozicije u američkoj državnoj strukturi. Oni se možda ne slažu sa Prištinom i niti vole, niti sada cene gospodina Kurtija, ali to je manje bitno u smislu da generalno podržavaju i političke i nacionalne ciljeve koji su što se tiče Prištine tokom dve decenije dobro definisani. I to je jedna prednost jer u državnim strukturima u Americi oni maltene dele iste ciljeve sa političkom elitom u Prištini", navodi Kesić. 

Kao treće merilo naš sagovornik ističe efikasnost saradnje između vlade u Prištini sa američkom administracijom i kaže da tu postoje problemi. 

"Više puta američka administracija nije bila srećna zbog nekih poteza koji dolaze iz Prištine, pa se čak i sada ušlo u jednu problematičnu priču što se tiče odnosa Vašingtona i Prištine. Ali zbog toga što u suštini dele iste ciljeve, a to je da se konsoliduje nezavisnost tzv. Kosova, onda nije bitno kada dođe do nekih neslaganja i sukoba jer je uvek ta generalna agenda, koju su na neki način zajedno pisali, važnija od trenutnog sukoba oko taktike", kaže Kesić.

Da je položaj Kosova u međunarodnoj zajednici pogoršan i da aktuelna kosovska vlada treba da popravi odnose sa inostranstvom smatra profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazljum Baraljiu. 

On podseća na izjave iz američkog Stejt departmenta i ambasadora SAD iz regiona da neke odluke kosovske vlade nisu u potpunosti koordinirane sa međunarodnom zajednicom i SAD, i kaže da ako to jeste tako, da onda Kosovo “nešto treba da popravi”.

“Bez lobiranja se ne može. To nije neki greh. Lobiranje je sasvim normalna stvar na Zapadu i u Americi. To je legitimno pravo svake zemlje. Ali ne bi trebalo da se radi ono što je pisalo u štampi da su neke prethodne vlade Kosova lobirale i davale sredstva da bi određene ličnosti od uticaja u inostranstvu bile zamoljene da se zemlja rasparča. Bilo je takvih lobiranja zajedničkih krugova Kosova, Srbije, Albanije i još nekih obaveštajnih službi. I Srbija daje na milione za lobiranje. Sasvim je normalno da svaka zemlja lobira da bi poboljšala svoj međunarodni položaj ili da položaj nekog drugog pogoša ili minimizira, kao što je Srbija radila sa otpriznavanjima Kosova”, rekao je Baraljiu za naš portal. 

Razlog zašto nisu vidljivi rezultati lobiranja firmi koje je kosovska vlada angažovala u Americi, prema oceni predsednika Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriše, je taj što je kosovski premijer Aljbin Kurti sam sebi pokvario poziciju.

"Nema on trenutno u budžetu taj novac s kojim bi mogao da kupi pažnju jer vidimo kakav je odnos prema njegovoj partiji i njemu lično. S druge strane, albanska dijaspora jeste jaka i za respekt i ona ulaže mnogo više para nego što ulaže ministarstvo (spoljnih poslova) kojim rukovodi gospođa Gervala i vlada Aljbina Kurtija", kaže Beriša za Kosovo onlajn. 

Kako dodaje, Kurti više ne sluša ni zemlje Kvinte, ni američkog ambasadora na Kosovu Džefrija Hovenijera i navikao je, kako kaže, da izazove incidentne situacije iz kojih je do sada izlazio tako što se pokrivao odlukama zemalja Kvinte, posebno američke administracije. 

"Već duži vremenski period američka administracija upozorava Kurtija da mora da se konsultuje pre nego što preduzima akcije, ali on preduzme akciju, pa onda ide na konsultaciju. S tim da i američka administracija nije uradila deo posla koji bi mogla da uradi. Da uzmemo za primer samo poslednji momenat zatvaranja devet ekspozitura pošte Republike Srbije na Kosovu. Američka administracija je osudila taj čin ali nije ništa dalje preduzela da se to vrati u prvobitno stanje", kaže Beriša. 

Na naše pitanje kakvog je utiska, da li su odnosi SAD i Vlade Kosova uznapredovali kao rezultat lobiranja kompanija koje je Vlada Kosova prošlog leta angažovala u SAD, nekadašnji ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Vilijam Montgomeri nedavno je izjavio za Kosovo onlajn da ne zna da li je to lobiranje bilo uspešno.

“Nažalost, uloga lobista se u Sjedinjenim Američkim Državama tokom vremena stalno povećavala. Bilo bi mi nemoguće ni da pretpostavim koliko je kompanija, zemalja, političkih partija, pa čak i bogatih pojedinaca poverovalo da je lobista u Vašingtonu važan. Stoga nije iznenađujuće čuti da su Kurti i njegova vlada to učinili. Nemam predstavu da li je ovo uopšte bilo uspešno”, kaže Montgomeri.

Američki diplomata tom prilikom je ocenio da je dugoročni cilj Aljbina Kurtija odlazak svih Srba sa Kosova.

“Ali njegov kratkoročni i srednjoročni cilj je da isprovocira srpsku vladu da preduzme mere koje će mu pomoći da, verovatno uključujući i lobiste, potvrdi da Kosovo zaslužuje podršku. Čestitam Vladi Srbije na trpeljivosti prema ovim aktima. Voleo bih da vidim više znakova uvažavanja od strane SAD i EU za tu trpeljivost”, istakao je Montgomeri.