Međunarodni kontekst slučaja Ramadani

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Slučaj Ramadani proširio se iz okvira sudske vlasti dobivši ne samo unutarpolitički, već i međunarodni kontekst, pre svega u odnosima Severne Makedonije i Srbije. Očekuje se da slučaj dobije i multilateralnu težinu kod svetskih političkih giganata – SAD, EU i Velike Britanije. 

Uprkos brojnim problemima na Balkanu u sklopu globalnih perspektiva i ostvarivanja evropskih integracija, i pored činjenice da je Severna Makedonija priznala nezavisnost Kosova, Srbija i Severna Makedonija imaju bilateralne odnose na zavidnom nivou, bez ijednog otvorenog pitanja. Srbija je pokazala veliko razumevanje za svaki postupak svog južnog suseda, 30. članicu NATO-a, koji pliva kroz talase uslovljavajućih dobrosusedskih odnosa. Grčka joj je trideset godina stopirala evroatlantske integracije uslovljavajući je promenom imena države. Danas Bugarska postavlja barijeru na njene evropske ciljeve zahtevajući novu izmenu Ustava. Albanija insistira na zaštiti svog življa na ovoj teritoriji, dok albanske partije sve više zauzimaju mesto pod makedonskim političkim suncem. 

Makedonski narod je na poslednjim izborima u ovoj državi iskazao svoj stav o vladavini koalicije SDSM i DUI, čijim delovanjem nije bio zadovoljan ni na spoljašnjem ni na unutrašnjem planu. Između ostalog, jedno od spornih pitanja na koja su ukazivali ne samo njihovi oponenti već i američka i holandska administracija jeste pitanje vladavine prava i kadrovskih problema u sudstvu i tužilaštvu, zasnovanih na etničkom i nestručnom odabiru. Slučaj Ramadani to je sada i potvrdio.

Krivični sud u Skoplju svojim odlukama i rešenjima omogućio je Ramadaniju da pobegne iz kućnog pritvora. Vrhovni sud RSM, vrativši predmet Krivičnom sudu, potvrdio je grešku u radu sudije Pajazitija. Po rečima premijera, on je bio omiljeni sudija partijskim koalicionim partnerima bivše vlasti.

U Severnoj Makedoniji jasno je uočljiva partijska, nacionalna i etnička polarizacija. No, iako postoji politička konfrontacija i među albanskim partijama, u određenim ciljevima one su ujedinjene. Jedan od njih je neisporučivanje Ramadanija Srbiji, njegovo oslobađanje i omogućavanje da prebegne u Prištinu, gde se sada i nalazi. Albanska partija DUI, koja je prerasla iz oslobodilačke albanske vojske u Makedoniji i koja se 2001. godina oružano sukobila sa ovom državom i njenim oružanim snagama, oslanjajući se na OVK, najviše se zalagala za to da se Ramadani oslobodi i ne izruči Srbiji, iako je u poternici obrazloženo da je počinio zločin na njenoj teritoriji.

Premijer Mickoski ohrabrio je Visoki savet sudstva da odrešenih ruku preispita stručnost sudija, te nije isključeno da se slično kadrovsko čišćenje neće dogoditi i u tužilaštvima. Ovo je prilika da se vladavina prava podigne na nivo na kome treba da bude, te da se izvrše kadrovske promene zasnovane na stručnosti, što će ubrzati prijem ove države u EU. To, takođe, može osnažiti i bilateralne odnose sa susedima, posebno između sudskih vlasti i ministarstava unutrašnjih poslova.

Slučaj Ramadani pokazao je koliko partije mogu uticati na sudstvo, te iznuditi oslobađanje lica privedenog po međunarodnoj poternici Interpola. U ovom lancu bili su pojedini službenici iz institucija sistema koji podržavaju latentnu vekovnu želju Albanaca za život u jednoj državi, koju je aktuelizovao Adem Demaći šezdesetih godina prošlog veka, a koju danas podržava njegov učenik Kurti u Prištini.

Delovanje Velike Britanije dalo je vetar u leđa Albancima u ostvarenju tog vekovnog cilja. Naime, bivši britanski premijer Toni Bler tražio je podršku Bila Klintona, predsednika Amerike, da članice NATO-a bombarduju SR Jugoslaviju bez odobrenja SB UN. Nakon prvih dana bombardovanja opet su Britanci bili najglasniji zapretivši da će nastaviti napade na Jugoslaviju, a to je potvrdio zamenik britanskog premijera Džon Preskot. Uz takvu potporu vojnicima OVK data je velika saveznička vojna podrška, iz čega se izrodio niz zločinačkih akcija, te dalje, uz učešće zemalja Kvinte i drugih, proglašenje nezavisnosti Kosova, bez poštovanja međunarodnog prava, Povelje UN, Rezolucije 1244 o teritorijalnom integritetu Srbije.

Ali Ahmeti, lider DUI i jedan od glavnih osnivača OVK, bio je u prostorijama Euleksa u Prištini, gde je dva dana ispitivan po nalogu Specijalizovanog tužilaštva tzv. Kosova sa sedištem u Hagu, koje istražuje zločine za vreme rata na KiM. Ahmeti je tražio od VLEN-a, albanske opozicije u vlasti, da se eksplicitno izjasni o slučaju Ramadani. Medžeti, prvi zamenik premijera iz koalicije VLEN, otvoreno je rekao da Ramadani treba da se oslobodi, i to mnogo pre nego što je DUI prozvao VLEN. Nasuprot njemu, Ivan Stoiljković, bar u javnosti, nije se izjasnio o ovom slučaju, koji direktno utiče na bilateralne odnose sa Srbijom. Bivši gradonačelnik opštine Centar Sašo Bogdanović postavio je pitanje da li slučaj Ramadani treba da isprovocira sukob po Kurtijevom scenariju i da se odnosi sa Srbijom pogoršaju.

Kada je reč o slučaju Ramadani, veoma je važno kako će se zemlje Kvinte i EU ponašati i šta će tražiti u slučaju sprovođenja vladavine prava na putu evrointegrativnih procesa. Ne treba zaboraviti da zločinački slučajevi pravno ne zastarevaju i da su odličan argument za briselske pregovore uz Rezoluciju 1244 za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Na kraju, ostaje otvoreno pitanje ko je Ramadanija uputio u Severnu Makedoniju i s kakvim ciljem, budući da se znalo da je na međunarodnoj Interpolovoj poternici. Da li je posredi provokacija Srbije preko Mickoskog, koji je najavio da DUI priprema vruću političku jesen? Sigurno je da će biti posla i za političke i za nadležne organe u sudskoj vlasti i u zakonodavnom telu Severne Makedonije, kao i za Specijalizovano tužilaštvo za ratne zločine na teritoriji KiM.