Bisenić: Odnos prema hrišćanskom nasleđu na Kosovu odrediće budućnost Evrope

Bivši ambasador Srbije Dragan Bisenić upozorio je da će odnos prema hrišćanskom nasleđu Kosova odrediti budućnost i budući karakter, pa i samo postojanje Evrope, i istakao da o o Kosovu ne postoji nikakvo pravoslavno, pa ni hrišćansko jedinstvo, koje je preko potrebno.

Bisenić je u Istanbulu, u izlaganju na simpozijumu povodom 100. godišnjice Svepravoslavnog sabora u Konstantinopolju (1923.), na kom su ujednačeni gregorijanski i julijanski kalendari, naveo da EU "od Srbije traži odricanje od Kosova da bi tako postala članica Unije".

„Kosovo ili Evropska unija, to je alternativa koja se postavlja pred Srbiju. To je alternativa koja nije stavljena ni pred jednu drugu evropsku državu u novijoj evropskoj istoriji. Drugim rečima, od Srbije se traži da prestane da bude Srbija kako bi postala Evropa. Još više, ukoliko se ne pristane na to, evropski predstavnici su otvoreno rekli da će biti posledica, odnosno kazni i sankcija za Srbiju. A da li bi Evropa sa takvom Srbijom, Srbijom bez Srbije, ostala i bila Evropa? I da li će ostati Evropa", upitao je Bisenić.

On je ukazao da bi ponovno otvaranje i rad Bogoslovije na Halkiju bio bi veliki doprinos ne samo Vaseljenskoj patrijašiji i pravoslavlju uopšte, nego i danas neophodnom i preko potrebnom međureligijskom dijalogu i dijalogu uopšte.

"Bogoslovija na Halkiju bori se za opstanak i mi takođe znamo šta to znači na jednom drugom aktualnom primeru. To je pitanje nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji i uopšte, budućnosti njenog prisustva na KiM", ukazao je Bisenić.

Izneo je alarmantne podatke o ugroženosti srpskog kulturnog i verskog nasleđa na KiM poslednjih decenija.

"Na Kosovu ima  oko 1.300 crkava, manastira i drugih objekata, lokaliteta i prostornih celina čine kulturno nasleđe srpskog naroda u pokrajini. Na Kosovu je od 1999. godine uništeno 150 srpskih crkava i manastira, od kojih čak 61 imaju status „spomenika kulture“. Uništeno je i pokradeno više od 10.000 ikona, crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta „koji se uveliko krčme na svetskom ilegalnom tržištu antikviteta“. Uništen je i oštećen 5.261 nadgrobni spomenik na 256 srpskih pravoslavnih grobalja, dok na više od 50 grobalja ne postoji nijedan čitav spomenik", istakao je Bisenić.

Naveo je da je u pogromu koji je počinjen u martu 2004. uništeno 19 spomenika kulture, od koji je šest u prvoj kategoriji, što znači da potiču iz 14, 15 i 16. veka i 16 svetinja, odnosno crkava koje nisu kategorisane. Od 1999. do 2004. uništeno je više od 140 spomenika, svetinja i objekata. Bisenić ističe da Vlada Srbije smatra da se radi o organizovanom i namernom rušenju spomenika i svetinja čiji je cilj da se uništio svaki trag o postojanju hrišćanske civilizacije i kulturne baštine Srbije na tom delu srpske i evropske teritorije koja se nalazi pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija.

Istakao je da je "apsolutni je paradoks da su svi ti manastiri, od kojih su neki pod zaštitom UNESKO, opstali i preživeli u Otomanskoj carevini, a da to možda neće uspeti u veoma neposrednoj budućnosti, okruženi zajednicom slobodnih evropskih naroda".

"Ima mnogo pokazatelja da je hrišćanstvo danas sila koje vene. U brojnim delovima Evrope, crkve se prazne. U samom srcu papske Evrope, u Italiji, natalitet je u poniranju. Nekih hiljadu i šest stotina anglikanskih crkvi su klasifikovane kao suvišne. Koji veliki teološko-hrišćanski glas govori danas za obrazovanu Evropu? Šta u svemu tome znači 1.300 crkava na Kosovu i kome su one uopšte potrebne? Moguće je da budućnost ‘ideje o Evropi’, ako ona uopšte i ima neku budućnost, zavisi manje nego što smo upućeni da verujemo, od centralnih banaka i poljoprivrednih subvencija, od investicija u tehnologije ili od zajedničkih carina, a više od fresaka Mihaila Astrape na Kosovu. Moguće je da OECD ili NATO, širenje eura ili parlamentarnih birokratija po modelu Luksemburga, nisu u stvari primarne dinamike evropske vizije. Jer ako, uistinu, one to jesu, ta vizija teško bi mogla da razbudi ljudsku dušu. Ona ne donosi zanos i ne stvara istoriju", rekao je Bisenić.

Istakao je da pošto svet ne priznaje Kosovo kao državu, ono nije deo sistema Ujedinjenih nacija, a sada se čine veliki napori da se u okviru „malog rešenja“, odnosno priznavanja državnosti Kosova u evropskim okvirima, Kosovo učini evropskim faktorom u ime ideje da je Evropa bitnija od ostalog sveta, odnosno da je ona jedino bitna.

"Dani evropskog imperijalizma i diplomatske hegemonije su isto toliko daleko iza nas koliko i svetovi Rišeljea, Palmerstona i Bizmarka, ali ne tako daleko da bi takve ambicije bile zaboravljene na Balkanu, gde je jedna država, Bosna i Hercegovina, u potpunoj vlasti međunarodne ličnosti, a gde je druga država, Srbija, suočena sa pretnjom izolacije ukoliko ne bude pristala na autodestrukciju. Pre dve decenije, jedan istaknut američki stručnjak objasnio mi je koliko je besmisleno zalaganje i borba Srba za Kosovo. Ilustrujući tu neminovnost, kako je on rekao, preporučio je da Srbi rastave sve svoje srednjovekovne hrišćanske i pravoslavne manastire sa Kosova crkve i da ih deo po deo prenesu u Srbiju i ponovo sastave. Smatrao je da će to biti jedini način da se oni doista očuvaju kao srpsko kulturno nasleđe. Posle 20 godina ponekada se čini da je on bio u pravu, da srpska duhovnost nema mogućnosti ni perspektive za opstanak na današnjoj teritoriji Kosova i Metohije. Pitanje je šta se promenilo za skoro 25 godina od kako je Kosovo i Metohija zakonski, legalno pod upravom Ujedinjenih nacija u skladu sa Rezolucijom 1244 i šta može da se očekuje da će se promeniti za narednih 25 godina?", kaže Bisenić.

Po njemu, da bi srpsko nasleđe na Kosovu i Metohiji imalo svrhu, ono treba da bude živi deo vaspitanja i kulture.

"Umesto toga, za generaciju u Srbiji koja ima manje od 35 godina, Pećka Patrijaršija, Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Svete Trojice, Gračanica, samo su apstraktni pojmovi iz udžbenika ili medija, a ne spoznaja iz neposrednog iskustva jer već 25 godina ni jedna školska ekskurzija iz Srbije ne može da ih poseti, pošto navodno ne postoje bezbednosni uslovi. Pogledajmo, radi se o četvrtini veka. Ko će moći da to garantuje, ako sve članice Evropske unije priznaju nezavisnost Kosova, da će ti uslovi postojati u narednih 25 godina? Verovatno je da takve garancije neće biti. Ako niko ili bar ogromna većina Srba ne bude mogla da bude u neposrednom kontaktu sa svojim nasleđem na Kosovu, čemu će onda da služe svi ti manastiri, ko će da bude u njima? Ili će, što je logično, postepeno da opuste, da ih nagrizu zub vremena i korov, dok ne postanu ruševine, onakve slične Alepu i Palmiri?", navodi on, i dodaje da ako je tačno da Evropa leži u ruševinama jer su se njena civilizacija, njena intelektualna eminencija, pokazale nemoćnom suočene sa političkim ludilom, onda je Srbija već dala svoj zalog, a njena evropska perspektiva podrazumeva da će dati još više.

Bisenić je zaključio da sve izgleda kao da "neko misli, ako se žrtvuju srpske ruševine, da će evropske biti pošteđene".

"Nije samo učenicima onemogućeno da posete Kosovo. Isti slučaj je i sa patrijarhom SPC Porfirijem kome je pred Božić prošle godine zabranjeno da ode u svoje sedište u Pećkoj patrijaršiji dok ne da određenu političku izjavu. Primetili smo da ovaj postupak nije naišao na osudu ni pravoslavnih, ni hrišćanskih zvaničnika, niti je iskazao javnu solidarnost sa patrijarhom SPC. Da paradoks bude veći, počeo je postupak prijema Kosova u Savet Evrope, dakle u zajednicu evropskih naroda, u instituciju koja za svoj osnovni zadatak ima zaštitu odbranu ljudskih prava, svih, pa i verskih sloboda i demokratskih vrednosti, iznuđen pristankom Srbije da se ne ometa uključenje Kosova u ovu instituciju", kaže Bisenić.