Šta je Blinken doneo u Albaniju: Tirana i Rama zauzimaju mesto Prištine i Kurtija

Izvor: Kosovo Online

Piše: Dragan Bisenić

Kada je američki ekspert sa Džon Hopkins univerziteta, Edvard Džozef, na dan kada je Kosovo obeležavalo svoju „nezavisnost“, pokušao da objasni promenu stava Bajdenove administracije prema Kosovu i predsedniku prištinske vlade, Aljbinu Kurtiju, on je poentirao da je da je administraciji predsednika Bajdena „razumljivo dosta premijera Aljbina Kurtija“.

„Kako raste pritisak nakon njegovog fijaska sa ukidanjem dinara, Vašington zajedno s Briselom ponovo hvali predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, napisao je Džozef, a zatim detaljno elaborirao zašto se to i kako dogodilo.

Sama poruka nije izazvala toliko reakcija, koliko Džozefova ocena da je to raspoloženje Bajdenove administracije „razumljivo“. To implicira da su sa strane Kosova i Aljbina Kurtija učinjeni takvi gestovi i napravljeni takvi potezi preko kojih Vašington nikako nije mogao da pređe.

Oni koji su se usporotivili ovoj oceni naveli su brojne argumente zašto to nije „razumljivo“ – od tvrdnji da Kurti samo brani kosovski suverenitet i ustavnost, pa do navoda da SAD samo još jednom vode politiku „duplih standarda“. Prethodna nedelja, doista, obilovala je događajima koji su zajedno uzevši imala nepovoljan tok po vladu u Prištini i njenog premijera.

Ono što ih je posebno izdvojilo, jeste povezano sa američkim stavom, gde se, doista postavlja pitanje da li je Kurti i ovoga puta prešao liniju dozvoljene konfrontacije sa administracijom i da li sada sledi njegov neumitni pad?

Ton svemu dali su najviši zvaničnici Stejt departmenta, državni sekretar Entoni Blinken i njegov zamenik za Evropu, Džejms O’Brajen, iako O’Brajenova izjava povodom ukidanja dinara na Kosovu, hornološki prethodi Blinkenovoj poseti Tirani. Njegovom oštrom obraćanju obradovao se raniji američki izaslanik za Balkan, Ričard Grenel koji je izjavio da je „srećan“ što je Bajdenova administracija „napokon preuzela Trampovu politiku prema kosovskom premijeru Kurtiju“.

Američki državni sekretar proveo je samo osam sati u Tirani, ali je za kratko vreme sa velikim entuzijazmom hvalio ulogu Albanije, premijera Edija Ramu, značaj partnerstva sa SAD i dodelio Albaniji lidersko mesto u regionu. Doista, Rama je osnovano likovao. Od američkog državnog sekretara došle su ocene da je albanska vlada najpouzdaniji i najbliži partner SAD u širem regionu, da je Edi Rama je odličan političar i veoma dobar premijer, najpouzdaniji partner SAD i njenih saveznika, lider Zapadnog Balkana, onda sve zajedno to pokazuje koliko visok rejting ima albanski premijer u američkim očima.

To je, samo jedna strana američke podvojenosti u odnosu prema Albancima u regionu.

Jedan albanski komentator je uočio da je sve „delovalo je kao loša podudarnost rasporeda“. Dok je državni sekretar Blinken u Tirani izjavio da je ponašanje Albanije prema Kosovu i regionu pravi put za svaku balkansku zemlju, istovremeno je američki ambasador na Kosovu, nervozan zbog Aljbina Kurtija, sazvao hitnu konferenciju za novinare, ponovio stav državnog podsekretara da Kosovo gubi partnerstvo sa SAD.

„Tako u istom času, istog dana i u dve albanske prestonice, SAD smatraju Albaniju sigurnim partnerom i simbolom politike koju treba da ima region Balkana, a ponašanje kosovske vlade kao ponašanje koje gubi na partnerstvo sa SAD“.

Samo dan uoči posete, Rama je izjavio da je svaki napad na Kosovo napad i na Albaniju. On je rekao da će Albanija da stoji „uz Kosovo, čak i ako stvari, ne daj Bože, odu do tačke gde više nisu u pitanju reči, nego oružje“.

„Albanija nije samo geografski entitet ili državni entitet koji ima poseban odnos sa Kosovom. Svaki napad na Kosovo je napad na Albaniju, ali s druge strane vas nikada ne smemo zaboraviti. Zato moramo da vodimo računa o svemu kada preduzimamo mere u vezi sa saveznicima, da Kosovo nije samo, ne samo zato što ima Albaniju, već zato što ima strateške saveznike, za koje dobro znamo ko su, bez kojih Kosovo ne bi postojalo danas kao država i sa kojim Kosovo može da postigne sve ono što svi želimo. Dakle, iz tog razloga treba svakog dana razmišljati o težini i važnosti saveznika, čak i kada ste u potpunom miru, kada vam treba što više prijatelja, a kada gubite prijatelje, ili ohladite njihova srca, najnepoželjnija je stvar“, rekao je Rama.

Ova, u mnogim aspektima, iznijansirana, a ponegde veoma kontroverzna izjava predsednika albanske vlade nije naišla na javni Blinkenov komentar, ali je možda neka reakcija stigla na drugi način, pošto je Rama posle Blinkenove posete, dao izjavu u kojoj je sada na, za njega uobičajen način, govorio o neminovnosti i neophodnosti nastavka dijaloga Prištine i Beograda, što je nastavio i na minhenskoj konferenciji o bezbednosti.

Albanija je, podsetimo se, članica NATO i ni jedna članica NATO ne bi mogla, čak i kada bi htela, prosto suverenom odlukom da započne rat koji bi obavezivao Alijansu, a da pri tome ne angažuje ce savez ili da ne dobije saglasnost od NATO. Ramina izjava, u tom smislu, „trčanje je pred rudu“, ali nije pouzdano obećanje, osim što u retoričkom smislu militarizuje kontakst u kome se govori o Kosovu. Najlakše je davati obećanja, čak i ona drastična, za koja se zna da se neće ispuniti. Blinken je, svakako, mogao da ima komentar na ovakvu retoriku albanskog premijera, ali mogao je i da pređe preko nje, pošto, inače, cela Evropa bruji o spremanjima za nove ratove.

U izjavi koja je usledila po okončanju Blinkenove posete, tonovi su promenjeni. Više nije bilo ni reči da će „Albanija da stane uz Kosovo“, nego su izjave albanskog premijera upućene Prištini bile na sasvim drugačjim talasima od onih koje bi kosovski premijer želeo da čuje. Rama je drugim, više literarnim formulacijama, potkrepio svoje zahteve i očekivanja koja su na istoj liniji sa O’Brajenovom izjavom.

Čini se, međutim, da je Rama od američkog državnog sekretara čuo više od onoga što je saopštio na konferenciji za štampu, a tiče se upravo Kosova i odnosa prema Aljbinu Kurtiju. To lako može da se vidi iz komentara albanske štampe koja je bliska albanskom premijeru i koja je obično dobro obaveštena. U tim komentarima direktno je navedeno da je Bajdenovoj administraciji „dosta Aljbina Kurtija“ i da joj je „strpljenje s njim na izmaku“, pa je tako Edvard Džozef imao gde da vidi u kom pravcu vetar duva, kada je svoju dao svoje objašnjenje za očekivanu promenu kursa američke administracije.

Albanski mediji su posebno istakli da je Blinken domaćinima saopštio da će, „ako Kurti tvrdoglavo nastavi da ignoriše konsultacije i saradnju sa partnerima“, dalje komunikacije koje se tiču Kosova, „ići kroz zvaničnu Tiranu“. Rama bi, dakle, trebalo da bude tutor Kurtiju i Kosovu u budućim kontaktima sa međunarodnim faktorima, odnosno sa „saveznicima“.

Albanski mediji pišu da je „najjača Blinkenova poruka o Kosovu, saopštena između redova, bila je umor partnera i dosada zbog Kurtijevih stavova i postupaka... Ako Kurti nastavi ovako da se ponaša prema partnerima, problem pregovora, diskusija o budućnosti, način podrške i brige o Kosovu u budućnosti biće teme za zvaničnu Tiranu. Ukratko, Albanija će, ako Kurti nastavi da igra politički trik sa saveznicima, na izvestan način biti „čuvar“ Kosova i posrednik između Prištine i njenih saveznika“, istakli su albanski komentatori.

Albanski mediji u tome vide samo prve korake, dok bi situacija moglo brzo da postane još ozbiljnija.

„Ovo su prvi znaci zamora SAD, EU i Britanije Kurtijvim postupcima u okršaju sa saveznicima, najnoviji po pitanju srpskog dinara na Kosovu. Ali nije isključena mogućnost da se situacija ubrza i drugim akcijama, od sankcionisanja rukovodstva, pada interesovanja za podršku integraciji Kosova u evroatlantske strukture, smanjenja obima saradnje na svim poljima sa Kosovom“. Oni najavljuju da bi u tome mogla da „strada“ i vojna baza u Uroševcu koja bi mogla da se uskoro preseli na jug. „Zašto da ne ’strada' i vojna baza Uroševac na Kosovu, koja polako može da krene ka Albaniji, kao najbezbednijoj zemlji i najpouzdanijem partneru Zapada u regionu, ali i kao lideru regiona?„Karte“ su otvorene, SAD i drugi saveznici ulažu samo u bezbedne zemlje.

U prilog ovome ide i dosta „suva“ Blinkenova čestitka povodom kosovske „nezavisnosti“ u kojoj se upadljivo ponavlja zahtev za nastavkom i poštovanjem briselskog dijaloga, što je, zapravo, formulacija kojom se osuđuju jednostrani potezi Prištine.

Zbog toga je Rama u Minhenu rekao da Kosovo ni ne pregovara sa Srbijom nego sa EU i SAD i da jedino što treba da uradi, jeste da potpiše papir i preda ga Lajčaku i kaže „spremni smo da ga implementiramo“.

Ramin scenario izgleda privlačno i zavodljivo kada se izgovori na konferenciji, ali u realnosti sve je drugačije. Osnova Kurtijevog ponašanja i osnova razlaza sa SAD jeste njegova odlučnost da ne formira Zajednicu srpskih opština. Sasvim je jasno od početka dijaloga, a posebno od navodnog prihvatanja Briselskog sporazuma, pa Ohridskog aneksa, da Aljbin Kurti ne misli da stvori bilo kakvu asocijaciju srpskih komuna koja bi imala čak i simboličku prirodu.

Svi američki zvaničnici su još pre nekoliko meseci uglas govorili da ZSO mora „odmah“ da se formira; da je to „hitan“ i „prioritetan“ zadatak, ali od toga nije bilo ništa. Aljbin Kurti je, kako izgleda, bolje procenio od „saveznika“ gde se nalazi njihova „moć“ i „nemoć“ na Kosovu, tako da ne mora da ispunjava ono što mu se ne dopada, posebno ako je situacija na terenu bliska njegovim stvarnim planovima.

Podsetimo, u srpskim opštinama na severu Kosova još se nalaze gradonačelnici koji imaju „nulti legitimitet“, a zahtev EU i SAD za organizovanjem novih izbora i ostavkama sadašnjih gradonačelnika, nije odmakao dalje od potpisivanja peticija. Aljbin Kurti veoma dobro zna u borbi za naklonost Albanaca na Kosovu, njegova politika ima prednost nad Raminom.

Otuda je, dok je državni sekretar Blinken, bio u Tirani, u Podujevu održano svečano otkrivanje statue Aljbinu Kurtiju. Mediji u Tirani su zapanjeno konstatovali da se ni Enver Hodža za života nije usudio da podigne vlastitu bistu „ali Aljbin jeste“. „Možda je to dobar znak i ide u svoje 'prebivalište' – opoziciju“, predviđaju oni.

Albanski mediji stoga traže da je se Albanci „jednom zauvek opredele“ da li su sa saveznicima koji su ih oslobodili, napravili državu i koji ih i dalje štite, ili su sa onima koji zarad vlasti ovu državu vode ka potpunoj izolaciji i izloženosti onima koji im nikada nisu želeli najbolje. Kada se to pokaže, oni upozoravaju, možda će biti prekasno i bez šanse da se ponovo uspostavi „nekada efikasno partnerstvo sa našim zapadnim saveznicima“.