Šta Zapad dobija popuštanjem pred jednostranim potezima Kurtijeve vlade, a gde je na gubitku?

Odnos Aljbina Kurtija sa najznačajnijim zapadnim saveznicima Albanaca sve češće izgleda vrlo poražavajuće po ugled i kredibilitet SAD i EU. Da li je efekat koji postiže na terenu dovoljna kompenzacija i zbog toga mu se gleda "kroz prste"?

Priredio: Miloš Garić

Politika kojom Aljbin Kurti donosi i sprovodi jednostrane odluke u prethodnih nekoliko godina, nanoseći Srbima na Kosovu direktnu štetu i kršeći njihova elementarna prava, funkcioniše po vrlo očiglednom modelu, u kome, uz vlasti u Prištini, značajnu ulogu imaju i posrednici iz SAD, Velike Britanije i zemalja Evropske unije.

Stvar ide otprilike ovako: Kurtijeva vlada donese "iznenadnu“ ekstremnu odluku - to naravno izazove šok i novu nervozu među Srbima - posle apela i protesta iz Beograda i od samih Srba na Kosovu, uslede verbalni pokušaji sa Zapada da se Kurti „umoli“ i odloži primenu svog poteza - bude ponekad i neka pretnja, uglavnom iz Vašingtona - ali na kraju, po principu malih prividnih ustupaka Prištine i nekih odlaganja, stvar se u međuvremenu na terenu uspostavlja kao obaveza i svršen čin.

Mnogo toga je na ovaj način prošlo tokom 2022. i 2023. godine i Aljbin Kurti, uprkos šteti koju pravi za normalizaciju odnosa, nema za sada potrebu da menja ništa značajno u svom ponašanju. Posle zabrane dinara na Kosovu, koja je stupila na snagu 1. februara, a za koju Kurti, kako svi tvrde, nije konsultovao zapadne saveznike, usledila je možda i najveća "bura“. Ipak, i posle više od mesec dana ta odluka je važeća i donosi sve više teških posledica po Srbe.

Da se ništa konkretno ne menja u pristupu većeg dela političkog Zapada u rešavanju vrlo ozbiljne krize i totalnog zastoja u dijalogu, pokazala je i jučerašnja poseta posrednika EU Miroslava Lajčaka Prištini. Poruke koje je posle susreta sa Kurtijevim pomoćnikom Bisljimijem tamo izneo direktno idu "na vodenicu“ aktuelne politike kosovskih vlasti.

Na jedan apsurdan način stvara se zapanjujuć ambijent, u kome čak i visoki predstavnici administracije SAD pokazuju nemoć i odsustvo autoriteta u komunikaciji sa Kurtijevim kabinetom i sa njim lično. Poslednji slučaj sa zabranom dinara je samo jedan od mnogih u poslednjih godinu dana. Postavlja se zato pitanje, kako ovu vrstu štete za sopstveni kredibilitet i uticaj u međunarodnim okvirima prihvata Stejt department, i da li je posao koji Kurti ostvaruje na terenu dovoljna kompenzacija za politiku SAD, u pravcu zajedničkih ciljeva koje na Zapadu odavno projektuju u vezi sa Kosovom.

Nemci "igraju" na Kurtija

Istoričar i politički analitičar Srđan Graovac kaže za Kosovo onlajn da popuštanje Zapada pred Kurtijevom samovoljom ima svoju logiku.

"Nezavisno Kosovo je za politički Zapad, koji predvode SAD, nepovratan proces, jedina dilema je ko će u toj lažnoj državi od zemalja koje imaju najjači uticaj ostvariti prevlast. Zato i popuštanje Prištini, odnosno zatvaranje očiju pred Kurtijevim terorom nad kosmetskim Srbima ne treba da nas iznenadi. Ni Nemci, a ni trenutna američka administracija, koja ima nešto više sluha za interese Berlina od Trampove, time ništa ne gube“, smatra Graovac.

Ističe da je uloga Nemačke posebno značajna.

"Nemci smatraju da preko Kurtija imaju svoju dominantnu poziciju na Kosmetu i gledajući mu kroz prste računaju da jačaju njegovu, a samim tim i svoju poziciju. Amerikanci puštaju Nemce da žive u toj iluziji, jer su svesni da bez njihovog amina Berlin, čak ni pomognut Parizom, ništa sa kosmetskim problemom ne može postići. Dodamo li na to da sve što Kurti u međuvremenu postigne na planu slabljenja srpskog uticaja u južnoj pokrajini i jedni i drugi beleže kao plus za svoje strateške interese, onda nam postaje jasno njihovo držanje prema trenutnoj situaciji na Kosovu i Metohiji“, objašnjava Graovac.  

Koordinator Nacionalnog konventa o EU Dragiša Mijačić za Kosovo onlajn ukazuje da je dijalog "jako kompleksan i multidimenzionalan proces“.

"Dijalog nosi jako puno različitih segmenata. Otuda je možda Zapad pokazao donekle dozu popustljivosti prema kosovskim vlastima. Ali, ne treba da zaboravimo činjenicu da su Kosovu uvedene kaznene mere još u junu mesecu prošle godine i te kaznene mere i dalje su na snazi, tako da ne možemo reći da Zapad nema nikakav mehanizam pritiska u skladu sa svojim postulatima. Pre sam mišljenja da način na koji Zapad pokušava da mehanizmom pritisaka privoli kosovsku vlast na popuštanje u procesu dijaloga ne daje rezultate, a ne daje rezultate iz različitih stvari. Pre svega zbog jednog prilično tvrdokornog stava Kosovske vlade oko pitanja koja su u direktnoj vezi sa dijalogom, i koja ima jednu određenu dozu nepopustljivosti. Kosovo svakako plaća i plaćaće cenu zbog te svoje nepopustljivosti, ali u takvim okolnostima jako je teško privoleti kosovsku vladu kaznenim merama da nešto promeni. Sa druge strane i sam Zapad nije spreman za neke poteze, čak i nema instrumenata, za neke konkretnije vidove pritisaka, odnosno jače mere od onoga što smo imali priliku da vidimo“, napominje Mijačić.

Potrošeni kredibilitet i poverenje

Odnos Aljbina Kurtija sa najznačajnijim albanskim saveznicima na Zapadu sve češće izgleda vrlo poražavajuće po ugled i kredibilitet SAD i EU. Deluje neverovatno sa kojom lakoćom Kurti izlazi na kraj sa opomenama i upozorenjima koje mu šalju visoki predstavnici Stejt departmenta Džejms O'Brajen i Gabrijel Eskobar. Nemačka se tu drži mnogo uzdržanije, pa je za Berlin mnogo manje "neprijatno" kada ih Kurti u nečemu ne posluša, kao na primer u vezi sa vraćanjem zemljišta manastiru Dečani.

Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić upozorava da je sve ono što se dešava na Kosovu plod jednog strateškog cilja Zapada, koji se zove legalizacija nelegalnog proglašenja nezavisnosti.

"S obzirom na posledice koje je ta nelegalna nezavisnost napravila na širem planu poslednjih godina, jasno je da je to nešto što je od šireg značaja za Zapad. Pristrasnim moderiranjem vrlo pristrasne Evropske unije imamo današnju situaciju i čitav niz neispunjenih obaveza, s jedne strane EU, s druge strane Prištine. Vrlo perfidna politika se intenzivirala u prethodne dve godine u koordinaciji Kvinte i Aljbina Kurtija. Dirigentsku palicu drži Nemačka, ali u pitanju je trio, sa Velikom Britanijom i Sjedinjenim Državama“, objašnjava Mitić za Kosovo onlajn.

Po njegovim rečima, mnogo toga je predstava za javnost i manipulacija.

"To se vidi po tome koji su rezultati. Mi možemo da pričamo o nekim packama za Kurtija, ali nisu to sankcije, ako jedan dan nisu održali vojne vežbe, a drugi dan već jesu. Ili ako je blokirana neka smešna suma. To nisu sankcije. Mnogo je veći podstrek za Kurtija pritisak na Beograd i podrška Kosovu u međunarodnim organizacijama, podrška u EU, Savetu Evrope, vizna liberalizacija… U jednoj takvoj igri jasno je da je Zapad poslednjim događajima na Kosovu i jednostranim potezima Prištine mnogo toga dobio“, smatra Mitić.

On, ipak, ukazuje i na štetu koju Zapad u aktuelnoj situaciji trpi.

"Međutim, s druge strane je činjenica da je Zapad izgubio poverenje srpskog naroda u celini i srpske države. To nepoverenje je postajalo i ranije, a sada posle svih događaja je ukorenjeno. Vlast u Srbiji mora da održava neke odnose i proguta neke stvari. Ali, Zapad je bespovratno izgubio poverenje celokupnog srpskog naroda, koji je ključni, bezbednosni, politički i ekonomski faktor na Zapadnom Balkanu. To otvara prostor za neke druge aktere, za koje se Zapad žali da imaju maligni uticaj, ali koji pokazuju razumevanje i pružaju diplomatsku i političku podršku srpskom narodu. Tu Zapad ima jedan veliki minus u ovom trenutnom stanju na Kosovu“, zaključuje Mitić.