Kojim konkretnim merama bi politički Zapad brzo mogao da smiri tenzije na Kosovu i zašto to ne čini?

"Kfor i Euleks bi za početak mogli da spreče pojedine eskalatorne poteze kosovske policije, i da obezbede dopremanje gotovog novca za isplate ugroženom stanovništvu. Embargo na dalje naoružavanje i afirmaciju nezavisnosti bi takođe poslao konkretnu opomenu vlastima koje predstavlja Aljbin Kurti"

Priredio: Miloš Garić

Govoreći o aktuelnim odnosima između SAD i Kosova, ambasador Džefri Hovenijer poručio je pre nekoliko dana da se partnerstvo ne može definisati sa "da" ili "ne", već može postojati dobro i jako partnerstvo, manje snažno i nedovoljno. U vezi s tim dodao je da Vlada SAD ne može dati jasnije signale nego što su to poslednji iz Vašingtona, da su trenutno nezadovoljni kvalitetom partnerstva sa Kurtijevom vladom.

Hovenijer kaže da SAD ne veruju da je aktuelna vlast na Kosovu bila dovoljno pažljiva u u vezi sa planovima za sprovođenje propisa Centralne banke Kosova, a koji se tiče ukidanja platnog prometa u dinarima, što je Srbima potpuno onemogućilo normalan život i ugrozilo egzistenciju.

Ambasador SAD u Prištini je, ipak, odbio da komentariše pojedine spekulacije da su neki kosovski funkcioneri na spisku za sankciije Stejt depatmenta, i zatražio da se niko ne etiketira dok se “to ne objavi javno”. U vezi sa njegovim odnosom sa Aljbinom Kurtijem, na pitanje novinara kakve su reakcije kosovskog premijera prilikom njihovih susreta, Hovenijer je, takođe, bio diskretan i navodi da nije primereno da otkriva sadržaj privilegovane diplomatske komunikacije.

Posle svega što se moglo čuti i videti u prethodnih mesec dana od stupanja na snagu odluke o ukidanju dinara na Kosovu, jasne su dve stvari. Američka vlada je nezadovoljna i na izvestan način ljuta zbog ponašanja Aljbina Kurtija, ali istovremeno još ne donosi konkretne mere kojima bi se vlast u Prištini uverila da Vašington misli ozbiljno kada iznosi primedbe i opomene.

Kfor i Euleks previše pasivni

Da Kurti još nema prave razloge za brigu zbog svoje jednostrane i provokativne politike, govore brojni pokazatelji.

Najviši predstavnici kosovskih vlasti u strukturama pojedinih zapadnih država, uprkos nekim verbalnim kritikama, i dalje imaju značajnu podršku za planove koje sprovode, redovni su i maksimalno uvaženi gosti na brojnim važnim međunarodnim skupovima, nastavlja se naoružavanje i svaka druga vrsta podrške kosovskim oružanim snagama, a međunarodni predstavnici na Kosovu u svakodnevnoj rutini ostavljaju potpuno na volju prištinskim institucijama, policiji i sudstvu naročito, da postupa na način koji direktno čini štetu vladavini prava i narušava bezbednost stanovništva.

Jedan primer je vrlo ilustrativan. Od 1. februara kosovska policija je zaustavila i sprečila dva pokušaja isporuke gotovog novca u dinarima za isplatu građanima na Kosovu, među kojima je uz Srbe i značajan broj Albanaca. Na administrativnom prelazu Jarinje kosovska policija grubo je blokirala u obavljanju svog posla i pripadnike britanske firme koja već dugo u saradnji sa srpskom stranom učestvuje u obezbeđenju transporta novca. Postavlja se pitanje zašto u ovim slučajevima pripadnici Kfora i Euleksa ne pruže odgovarajuću pomoć i podršku, onemoguće kosovsku policiju da bahato postupa, i obezbede isporuku novca na odredišta u sredinama gde žive Srbi. To za Kfor i Euleks ne bi bio naročito težak zadatak, a alarmantno stanje među stanovništvom koje je ostalo bez sredstava za život bi se efikasno ublažilo. Predstavnici vlasti u Prištini bi, na taj način, istovremeno dobili jasnu poruku da njihova samovolja ne može da bude bezgranična.

Pitanja je puno, ali vratimo se suštinskom za ovu temu, koje su to dve ili tri konkretne mere koje bi politički Zapad, predvođen Sjedinjenim Državama, mogao u nekoj brzoj proceduri da donese, a koje bi efikasno uticale na stabilnost prilika na Kosovu, žestoko ugroženu prethodnim brojnim potezima vlade Aljbina Kurtija?

Politički analitičar Ognjen Gogić prisutan je često na prostoru Kosova i razgovara o aktuelnoj situaciji i sa Srbima i sa Albancima. On kaže da se mere, koje bi Zapad mogao da primeni u smirivanju tenzija na Kosovu, mogu svrstati u tri grupe, ali da je moguće da njih Aljbin Kurti upravo želi.

“To su mere umirivanja, mere kažnjavanja i mere povlačenja. Međutim, sve te mere su dvosekli mač. Sve mere koje Zapad može da preduzme nose određeni rizik u situaciji kada onaj na koga se odnose svoj interes vidi u produbljivanju krize. Francusko-nemački sporazum je bio svojevrstan pokušaj za to umirivanje Prištine. Njegova svrha je bila da Kurtiju da ono što on želi, a to je bilo de fakto priznanje od strane Srbije, kako bi prestao da provocira krize”, ukazuje Gogić za Kosovo onlajn.

"Povlačenje" kao najjača karta

Po njemu, mere umirivanje ne bi nužno išle u korist srpske strane jer bi od nje tražile dodatne ustupke.

“Kaznene mere protiv Kosova su već mesecima na snazi. Ipak, one nisu navele Prištinu da se uzdrži od jednostranih akcija. One se mogu primeniti u još oštrijem obliku, ali to je možda upravo ono što Kurti priželjkuje. On veruje da mu konfrontacija sa Zapadom i izolacija Kosova otvara prostor da učvrsti svoju poziciju. Karta na koju Kurti igra je da u kosovskoj javnosti stvori resantiman prema Zapadu zbog navodno nefer odnosa prema Albancima”, napominje Gogić.

Mere “povlačenja” smatra za, potencijalno, najefikasnije.

“Najjači adut koji Zapad ima na Kosovu je njegovo prisustvo na terenu. Najveći rizik po Kosovu je „avganistanski scenario“, odnosno povlačenje Amerikanaca. SAD su već nagovestile da nemaju interesovanje da podržavaju Kosovo ukoliko im ono kontrira. Kosovo još uvek nema dovoljno izgrađen administrativni aparat i bez zapadne podrške lako može da postane „propala“ država”, istakao je Gogić.

Kosovski novinar Aljbinot Maljoku za Kosovo onlajn kaže da Evropska unija nema za sada jasnu viziju kako da pristupi daljim koracima.

"Borelj je saopštio svoj utisak kada je imao sastanak sa predsednikom Srbije i premijerom Kosova, ali nemamo preduslove za novi sastanak na visokom nivou Kosova i Srbije. Zbog nedostatka vizije Evropske unije. To odgovara i predsedniku Vučiću i premijeru Kosova, a ne bi trebalo da bude tako zbog toga što imamo jednu saglasnost, francusko - nemački plan. Strane bi trebalo da se koncentrišu na ono što je prihvaćeno i potpisano od 2011. do 2023.“, ukazuje Maljoku.

Na odnos između Srba i Albanaca, istakao je, direktno utiču odnosi Kosova i Srbije.

"Sve dok imamo ovakve odnose, i jedna i druga strana situaciju koriste za političke poene, tako se kreira napetost i netrpeljivost, koja ne treba da bude deo naše kulture. Tu uvek možemo da imamo ljude koji se ne ponašaju kako treba, koji provociraju situaciju. Nadao sam se da će EU uzeti ozbiljno stvar oko implementacije sporazuma u Briselu i Ohridu. Premijerka Srbije je poslala pismo u kome je navela da Srbija ne prihvata neke delove, a premijer Kosova zaboravlja u nekim momentima da je glavni deo ovog dokumenta primena Zajednice srpskih opština. Deluje da EU nema viziju, a to ostavlja prostor stranama da ne implementiraju obaveze. Kurti nema volju da implementira Zajednicu srpskih opština, a EU nije do sada imala izbalansiranost u pristupu“, zaključak je Maljokua.

Suspenzija upravnih poslova

Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu kaže za Kosovo onlajn da su pregovori o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova postali izvor novih tenzija.

"Odbijanje Prištine da implementira dogovoreno u svojoj manifestaciji je postalo izvor nestabilnosti. Većina lokalnih tenzija na Kosovu je deo taktike Kurtija da uništi dijalog i krene u pravcu unilateralnih akcija. Šta se može uraditi u ovom svojevrsnom pregovaračkom ćorsokaku. U prvom redu bi posrednici u dijalogu trebali efikasno da adresiraju krivice za nesprovođenje dogovorenih mera. Diplomatski maniri i potreba za deeskalacijom rezultuju bez jasnih zaključaka u pogledu toga ko se od učesnika ne pridržava dogovorenog, a što u ogromnoj količini prihvaćenih obaveza stvara svojevrsnu konfuziju iz koje nije lako doneti brz zaključak o krivcima“, kaže Obradović.

Prema njegovim rečima, odsustvo adresiranja strane koja ne sprovodi dogovoreno je i vid ostavljanja manevarskog prostora stranama po principu „ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno“.

"Zarad transparentnosti i potrebe za formiranjem objektivnog stava mora se biti direktniji u pregovorima. Proces normalizacije odnosa se u dobroj meri preklopio sa lokalnom institucionalizacijom života, a što dodatno komplikuje pregovore i generiše nove sporove. Kfor prema Rezoluciji 1244 nije nadležan za sprovođenje policijskih poslova već za sprečavanje obnove oružanog konflikta, dakle jasna bezbednosna nadležnost. U velikoj meri radi se o lošem pristupu koji je dozvolio formiranje lokalnih institucija u kapacitetu u kome još nema političkog rešenja. Jedan od koraka može biti suspenzija vršenja upravnih i policijskih poslova u srpskim sredinama, koje treba staviti pod međunarodnu zaštitu, do političkog rešenja čiji rok treba da bude oročen. U tom smislu Srbi bi bili izuzeti od institucionalnog pritiska na lokalu od strane prištinskih vlasti i tako bi se sačuvao neutralni status do formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom“, poručuje Darko Obradović.

On, međutim, smatra da je ovakva mera malo verovatna opcija iz mnogo razloga, zato zaključuje da bi treće i ključno za spuštanje tenzija trebalo da bude nametanje mere formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom čiji politički sponzori bi trebalo da budu zemlje Kvinte.

"Ovakvu implementaciju treba potkrepiti stavljanjem u izgled snažnih ekonomskih ograničenja putem kojih bi se liberalizovani kosovski Albanci okrenuli protiv Kurtija. Posledično bi trebalo povući stopiranje aktivnosti koje doprinose međunarodnoj afirmaciji Kosova, a to je poprilično lako uraditi jer u većini formata kosovski zvaničnici borave na poziv država učesnica tih događaja kao gosti a ne pozvane delegacije“, zaključuje Obradović.

Nagoveštaja šta će se od svega ovoga desiti za sada nema, a sve manje ima i vremena za dobre ishode poslednje kosovske krize.