Starović: Srbija ima adekvatan odgovor na militarizaciju Kosova, ali nam treba kompromisno rešenje

Beograd_240612_Podkast_Nemanja Starović
Izvor: Kosovo Online

Militarizacija političkog problema nikada nije dobra, a za Kosovo i Metohiju je neophodno kompromisno rešenje, jer svako vojno, oružano ili nasilno rešenje može biti samo kratkog daha, istakao je u podkastu Kontekst ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović.

Naglasio je da albanske partije na Kosovu najlakše podižu rejting tako što učine neko zlo na štetu srpskog stanovništva na prostoru Kosova i Metohije. 

“Naravno da nas zabrinjava proces militarizacije situacije na terenu, sada već konstantno raspoređivanje u značajnim brojevima pripadnika tih specijalnih monoetničkih militarizovanih snaga Kosovske policije, koje provociraju, vređaju i fizički maltretiraju pripadnike srpskog naroda. Čitav taj proces transformacije takozvanih kosovskih snaga bezbednosti u oružane snage Kosova je apsolutno protivan i Rezoluciji 1244 i vojnotehničkom sporazumu iz Kumanova i Ahtisarijevom planu, pa i takozvanom Ustavu Kosova i Briselskom sporazumu. Dakle, izaberite bilo koji dokument, krši se svaki od njih na način na koji to rade”, istakao je Starović.

Pojedini međunarodni posrednici, dodao je, direktno krše važeće sporazume zajedno sa Prištinom.

“Imamo određen broj država članica NATO, ne i NATO kao organizaciju, za sada i na sreću, ali čitav niz država članica NATO koji na bilateralni način podržavaju proces militarizacije Kosova. Kroz opremanje, snabdevanje, obučavanje, donacije ili veoma povoljne komercijalne aranžmane. Najviše Turska, i tu nema nikakve dileme, ali naravno, u određenoj meri Velika Britanija i Sjedinjene Američka Države. Hrvatska zanimljivo i donira opremu i prodaje je vlastima u Prištini. To, naravno, podiže nivo rizika i pretnje prema srpskom stanovništvu na Kosovo i Metohiji, jer prema kome oni tu silu planiraju da upotrebe. Nije to visok nivo pretnje i izazova za Republiku Srbiju u cilini, ako govorimo o upoređivanju kapaciteta Republike Srbije sa onim što privremene institucije samoprave u Prištini razvijaju. Mi moramo imati adekvatan odgovor, imamo ga i imaćemo ga u narednom periodu. Apelujemo na sve one koji imaju uticaj da to na pravi način shvate. Nama treba suštinsko, političko kompromisno rešenje”, ukazao je Starović.

On se osvrnuo i na često pominjanje aspiracija Prištine ka članstvu u NATO.

“Svesni smo da institucije samouprave u Prištini imaju svoj akcioni plan za pristupanje u NATO, koji podrazumeva više stepenica. Prva je stupanje u punopravno članstvo Američko-jadranske povelje, potom Partnerstvo za mir i na koncu članstvo u NATO. Moram da kažem da mi uspevamo već na toj prvoj stepenici, kada govorimo o Američko-jadranskoj povelji da veoma efikasno zaustavljamo pokušaje učlanjenja Prištine. Dosta toga sam i lično učestvovao, i to zaista ne vidim na horizontu, ali ponavljam, ne treba zbog toga da se uljuljkujemo. Situacija je prilično ozbiljna, ne toliko zbog tih uspeha ili neuspeha Prištine u međunarodnoj areni, a u poslednje vreme nemaju puno uspeha, već brine što sa druge strane, možda čak i kompenzujući manjak uspeha Prištine na međunarodnom planu, njeni strani sponzori daju odrešene ruke vlastima u Prištini da čini šta želi na terenu, a situacija se pogoršava”, naglasio je Starović.

Povodom Svesrpskog sabora, koji je pre nekoliko dana održan u Beogradu, Starović kaže da je postojala potreba da se na pozitivan način manifestuje jedinstvo srpskog naroda.

“Želimo da afirmišemo ono što predstavlja prirodno pravo Srba, koje je u potpunosti u skladu sa postojećim evropskim vrednostima, pravo na jedinstven kulturni prostor, uz puno uvažavanje, naravno, granica koje postoje i koje niko nema nameru na bilo koji način da menja. Dakle, kao što u današnjoj Evropi postoji nemački kulturni prostor koji se proteže svuda gde Nemci žive, bilo to u Austriji, Švajcarskoj ili nekoj drugoj okolnoj državi, smatramo i da srpski narod ima to svoje logično i prirodno pravo, da svoj kulturni prostor razvija. To je bila suštinska poruka sabora, ali mislim da je postojala preka potreba da se baš u ovom momentu organizuje ta vrsta manifestacije, budući da smo kao narod u celini izloženi veoma velikim pritiscima. Ne od juče. Usudio bih se da kažem, poslednje tri godine su ti pritisci intenzivirani. Od momenta kada je na čelo uprave institucija samouprave u Prištini došao Aljbin Kurti. Posebna vrsta pritisaka usmerena je prema Banjaluci i intenzivirana upravo u tom periodu, sa ciljem da se, mimo slova Dejtonskog sporazuma, drastično umanje nadležnost i kompetencije Republike Srpske. Ne tražimo ništa što nam ne pripada po međunarodnom javnom pravu, po slovima dokumenta, kao što je to Dejtonski mirovni sporazum, ili Briselski sporazum kada govorimo o stanju na Kosovo i Metohiju”, objašnjava Starović.

Očekivao je, ipak, negativne komentare i primedbe koje su stigle sa pojedinih adresa. 

“Bio bih iznenađen da nije bilo te vrste reakcija, gde se zapravo pokušava imputirati nešto što apsolutno ne postoji, jer niko nije saopštio niti u jednom slovu deklaracije bilo šta protiv Dejtonskog sporazuma. Upravo suprotno, imamo samo pozivanje na poštovanje Dejtonskog sporazuma. Znate, da vam je neko rekao 1995. godine da ćemo imati gotovo 30 godina apsolutnog mira u BiH, bez jednog većeg ili značajnijeg međuetničkog incidenta ili sukoba, malo ko bi tada u to poverovao. Jako je opasno da taj dokument sada uzimamo zdravo za gotovo i da neko pokušava da drastično prekrši slovo i osnovne principe Dejtonskog sporazuma. Jedini način da dođe do nekakve promene jeste u saglasnosti oba entiteta i sva tri konstitutivna naroda”, zaključio je Starović.

Kompletan razgovor urednika Konteksta Miloša Garića sa ministrom Starovićem možete pogledati u priloženom video snimku.