Vojna obuka u školama u sklopu opšte militarizacije Kosova: Šta uče albanska deca o Srbima?

“Nasilni ekstremizam po definiciji predstavlja direktno korišćenje, kao i ohrabrivanje, odobravanje, opravdavanje ili podržavanje nasilnih aktivnosti, sa namerom ostvarenja nekog političkog, ideološkog, verskog ili društvenog cilja”

Priredio: Miloš Garić

Naravno, različiti su načini kako se jedno društvo može držati i vaspitavati u duhu ekstremizma, militantnosti i stalno povišene netrpeljivosti prema neposrednoj okolini.

Kosovski premijer Aljbin Kurti na sastanku sa albanskom dijasporom u Turskoj pre nekoliko dana govorio je o investicijama njegove vlade, i pohvalio se da su najveća budžetska izdvajanja za sektor odbrane i bezbednosti. Kurti je rekao da je budžet Kosova za odbranu udvostručen, za naoružanje utrostručen, dok je obuka vojnika i oficira u inostranstvu učetvorostručena, ali posebno je zanimljiva njegova najava 
da će u školama biti uveden predmet bezbednosno vaspitanje.

"U školama uvodimo predmet bezbednosno vaspitanje. Radimo i totalnu zaštitu kako bi, ukoliko je naša domovina ugrožena, svaki građanin imao svoju ulogu i funkciju u odbrani i bezbednosti. Dakle, sveobuhvatna zaštita s jedne strane i edukacija o bezbednosti u školama sa druge strane su veoma važni za našu zemlju i naša vlada je već počela sa sastavljanjem i implementacijom“, poručuje Kurti.

Ova inicijativa mogla bi zaista da ima smisla, da su joj u fokusu opasnosti od mafijaških aktivnosti albanskih narko bandi ili one koje proizvodi radikalni verski fanatizam. Međutim, Kurtijeva militarizacija Kosova odnosi se na dalje podizanje tenzija u odnosima prema Srbima i državi Srbiji. Na već do krajnosti opterećene međuetničke odnose na Kosovu, koje je Kurtijeva vlada u poslednjih nekoliko godina dovela do usijanja, vaspitna politika koju najavljuje za decu školskog uzrasta biće kao polivanje vatre kanisterom benzina.

Iza kosovske fasade

Snažan uticaj ekstremističkih grupa na Kosovu nakon ratnih sukoba 1999. godine, i preuzimanja kontrole teritorijom južne srpske pokrajine od strane bivših terorista OVK i lokalnih bandi urodio je jezivim “plodom” u godinama nakon Nato agresije na Srbiju. Za navođenje svih brutalnih napada na Srbe i njihovu imovinu, u prethodnih 25 godina, potrebno je mnogo više od jednog novinskog teksta, ali dovoljno je podsetiti na mart 2004. i trodnevno divljanje više od 50.000 albanskih ekstremista širom Kosova. Zapadna politika i javnost na to nisu reagovali sa previše shvatanja o kakvim razmerama opasnosti se radi, pa su stigle 2012. i 2013. kada je više od 300 mladih ljudi sa Kosova odlučilo da se pridruži raznim terorističkim grupama u Siriji, uključujući Islamsku državu i Al Nusru. E, tu su se neke lampe za alarm upalile. Ipak, ispostavlja se, ne dovoljno.

Da se stvar u međuvremenu nije mnogo popravila pokazuju i neke novije studije javnog mnjenja na Kosovu. Istraživanja u organizaciji USAID i UN pronašla su ključne faktore rastućeg ekstremizma među mladima. To su: razočaranje radom izvršnih organa na Kosovu, osećaj izolacije, stanje u sudskim institucijama, kriza identiteta, ekstremistička indoktrinacija, nezaposlenost, siromaštvo, a posebno slab sistem obrazovanja i nedostatak organizovanih aktivnosti za mlade.

U članku „Iza kosovske fasade”, posmatrač događaja na Balkanu Rasel Gordon piše: “U mnogim delovima Kosova, mladi Albanci se preobraćaju u vehabite i veoma su uočljivi, jer ih odaju kratke kose, brade i pantalone do gležnjeva”. Albanska deca na Kosovu, osim toga, odrastaju u ambijentu koji odlikuje snažna antisrpska propaganda u medijima i sa najviših institucionalnih nivoa, između ostalog i u školskim programima, pa to sve za posledicu ima izrazito negativna stav prema komšijama Srbima, predrasude i mržnju. 

Ako se u okviru obaveznog školovanja kroz bezbednosno vaspitanje, o kome govori Kurti, nastavi narativ o “opasnosti od Srba” teško je očekivati bilo kakvu normalizaciju odnosa u decenijama koje slede. 

Istoričar Aleksandar Gudžić iz Gračanice za Kontekst kaže da su poruke Aljbina Kurtija vrlo zabrinjavajuće.

“Ovakve izjave zabrinjavaju. Kosovo je ionako militarizovano društvo, i ovo je dolivanje ulja na vatru. Prema nekim procenama, na Kosovu imate preko pola miliona dugih cevi po kućama. Kurti ovakvim izjavama istovremeno i mobiliše svoje biračko telo pred izbore. On govori u ime najekstremnijeg dela albanskog društva na Kosovu. Mnoga deca već slede loše primere i na časovima mnogih predmeta uče pogrešne lekcije o svojim komšijama”, kaže Gudžić.

Sve najgore o Srbima

Profesor bezbednosnih nauka iz Prištine Avni Isljami, međutim, smatra da je ideja Aljbina Kurtija, o uvođenju predmeta bezbednosti u škole, ispravna i da dolazi u pravo vreme.

“Kako svedoči vreme, bezbednosna situacija na Zapadnom Balkanu nije dobra, a postoji tendencija njenog pogoršanja. Zbog toga je više nego neophodno da se predmet bezbednosti uvede kao obavezan u srednje škole. Ovaj predmet ne podrazumeva samo spoljnu bezbednost, već i mobilnu bezbednost, jer postoji mnogo faktora koji je ugrožavaju.

Organizovani kriminal, droga, šverc, trgovina ljudima i mnogi drugi faktori ugrožavaju javni život na Kosovu. Zato ideju da se predmet zaštite i bezbednosti predaje u školama smatram vrednom inicijativom, iako je nije lako realizovati. To podrazumeva troškove, a skupo bi bilo i za budžet Kosova”, objašnjava Isljami.

Politički komentator i odličan poznavalac društvenih prilika na Kosovu Nedžmedin Spahiu za Kontekst je potvrdio da albanska deca u školama uče dosta toga lošeg o Srbima.

“Što se tiče predmeta bezbednosti, on je zamišljen kao vojna obuka. A što se tiče vaspitanja u nacionalnom smislu, to ide preko drugih predmeta u prosvetnom programu, od istorije, književnosti, preko muzike i građanskog vaspitanja. Na žalost, tu deca uče sve najgore o Srbima”, naglasio je Spahiu.

Politikolog Ognjen Gogić kaže da ne možemo još precizno znati kako će uvođenje bezbednosnog vaspitanja uticati na albanske đake. 

Koncept naoružanog naroda

“Mi ne znamo dovoljno o tome šta albanska deca u školama uče o Srbima, zato što se ne bavimo proučavanjem toga. Za razliku od Albanaca koji u mnogo većoj meri prate srpsku literaturu i štampu, mi jednostavno ne proučavamo dovoljno šta se dešava kod njih, i u školskom sistemu. U tom pogledu je teško reći na koji način će se uvođenje tog novog predmeta u škole odraziti na odnos albanske dece prema Srbima. Međutim, budući da uvođenje bezbednosnog vaspitanja u škole Kurti dovedi u vezu sa naoružavanjem i podizanjem vojnih kapaciteta Kosova, onda to ukazuje da mu je cilj da stvori opštu atmosferu militarizacije. Kako bi mladi ljudi bili zainteresovani da pohađaju vojnu obuku, da se priključuju vojsci, onda je potrebno već u ranom uzrastu kod njih stvarati taj vojnički duh. To znači da kroz obrazovanje i vaspitanje Kurti želi da pripremi buduće generacije da pripremi za taj koncept ‘naoružanog naroda’ ili visoko militarizovanog društva, kako god on to vidi”, objašnjava Gogić za Kontekst. 

Moguće je, dodaje, da Kurti u tome pronalazi inspiraciju u oblicima društveno-političkog uređenja kakvi su nekada postojali na našim prostorima, poput onog pod Enverom Hodžom u komunističkoj Albaniji.

“Kako bi se usađivanje te vojničke etike odrazilo na odnos mladih generacija Albanaca prema Srbima značajno je pitanje. Iako ne treba unapred pretpostaviti da je čitav koncept uperen protiv Srba, treba imati u vidu da se kod kosovskih Albanaca Srbija i Srbi doživljavaju kao istorijski agresor od koga i dalje postoji pretnja. Može se zato pretpostaviti da je u Kurtijevom konceptu prisutna ideja da se albansko stanovništvo drži u stanju permanentne pripreme za odbranu od navodne opasnosti koja dolazi sa srpske strane”, zaključuje Gogić.