Zbog čega SAD i Nemačka imaju različite pristupe krizi na Kosovu i koje su posledice toga?

Ministarka Berbok i državni sekretar Blinken
Izvor: Screenshot Youtube, US Department of State

"Spoljnopolitički ciljevi Vašingtona i Berlina nisu identični, ma koliko oni to pokušavali da sakriju. Upućeni se slažu da SAD imaju dovoljno instrumenata u rukama da dovedu do onog ishoda koji njima odgovara. Koliko će to da se uklopi u scenario koji forsira Aljbin Kurti, a koliko Srbi imaju razloga da veruju u dobru volju Vašingtona, ostaje da vidimo".

Priredio: Miloš Garić

Pomoćnica administratora Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Erin Meki prilikom nedavne dvodnevne posete Prištini nije se sastala sa premijerom Aljbinom Kurtijem, koji nije bio pozvan ni na jedan događaj kome je Meki prisustvovala. Ovu vest preneli su prethodnih dana svi mediji u Prištini, uz napomenu da je zahlađenje na vezama Vašingtona sa aktuelnim kosovskim vlastima sve vidljivije. 

U prethodna dva meseca visoki američki zvaničnici su više puta prilično oštro kritikovali Kurtijevu vladu zbog ignorisanja zahteva SAD da se odloži sprovođenje uredbe Centralne banke Kosova o zabrani dinara, a najsnažnija poruka svakako je bila ona pomoćnika američkog državnog sekretara Džejmsa O'Brajena, koji je rekao da Amerika neće tretirati Prištinu kao partnera jer donosi odluke bez konsultacija sa njima.

Može se konstatovati da američki zaokret u pristupu Kurtijevoj politici sada već i nije velika novost, u blažoj meri započeo je još proteklog leta nakon odluka Prištine koje su proizvele eskalaciju sukoba na severu Kosova, ali posle najnovije krize izazvane zabranom dinara i daljeg zatezanje odnosa na liniji Priština-Vašington jedna druga stvar postala je očigledna. Naime, dok Sjedinjene Države jasno pokušavaju da učine napor u zaustavljanju Kurtijeve provokativne i ratnohuškačke politike prema Srbima, iz Nemačke i Velike Britanije takvog nečeg nema ni blizu.

Naprotiv, kad god Kurtiju zatreba “zaklon” on se spakuje i na nekoliko dana iznenada ode na put u London ili Berlin.

Sa zapada Evrope duvaju stari “vetrovi” ka ovom delu Balkana i nije to, naravno, nešto čemu se treba preterano čuditi. Nemačka i britanska politika u pogledu Srbije, pa sledstveno tome i u vezi s Kosovom, nisu se mnogo menjale od druge polovine 19. veka. Zanimljiv je, međutim, odnos na transatlantskim vezama, između Vašingtona i Berlina pre svega, koji na primeru Kosova odslikava svu složenost i, ipak, različite interese. Šta se tu dešava?

“To svakako ima veze sa spoljnopolitičkim ciljevima Amerike i Nemačke, koji ne mogu biti i nisu identični, takođe sa načinom delovanja diplomatskih službi jedne i druge zemlje. Tako da imaju različite metode delovanja. Negde, stiče se utisak u javnosti da je Nemačka mnogo popustljivija prema potezima kosovske vlasti”, kaže za Kosovo onlajn Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj.

Rivalstvo ili "politička igra" 

On naglašava da Amerika i Nemačka u osnovi imaju isti cilj, ali da do njega žele da dođu različitim metodama.

“I jedni i drugi žele da rade na afirmaciji kosovske nezavisnosti. Sredstva su različita, mi vidimo jasnije poruke od strane američkih diplomata. Oni ne propuštaju priliku da ukažu na neke poteze kosovske vlade, koje pre svega imaju za cilj narušavanje mira na prostoru Kosova, posebno gde Srbi žive i izazivaju narušavanje multietničnosti Kosova, oko čega su Amerikanci naročito glasni. Dok, kada su u pitanju Nemci, oni retko izražavaju sopstveni stav po tim pitanjima. Obično podržavaju iskordinirane akcije u okviru Kvinte, ali možda ne bi bilo loše da od njih čujemo i jasne osude jednostranih poteza kosovske vlasti i od strane Nemačke”, ukazuje Dragiša Mijačić.

I mere koje ka Prištini stižu iz Berlina i Vašingtona se razlikuju.

“Posledice po kosovsku vladu su kaznene mere, to su evropske kaznene mere, ali imaju Amerikanci i svoje posebne. Mi ne treba da zaboravimo da je EU, Evropska komisija, zemlje članice, da su uveli kaznene mere u ovim okolnostima kada nije jednostavno kažnjavati samo jednu stranu dok se traži paralela i sa drugom stranom. To znači da Srbija i nakon Banjske nije imala nikakvih posledica, kaznenih mera, niti bilo kakvih sankcija, dok Kosovo nakon događaja u Zvečanu i zauzimanja opštinskih administrativnih objekata je dobilo kaznene mere koje su i nakon više od šest meseci i dalje na snazi”, napominje Mijačić, koji je i koordinator Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35.

Istaknuti albanski analitičar iz Južne Mitrovice Nedžmedin Spahiu za Kosovo onlajn kratko je poručio da je u pitanju “politička igra”.

“Oko Kosova i Balkana u celini se vodi velika politička igra. Ne mislim da zapadne zemlje imaju duboke razlike oko Kosova. Više su to političke igre u jednoj istoj strategiji”, podvlači Spahiu.

Istoričar i politički analitičar Srđan Graovac objašnjava da suprotnosti u politici SAD i Nemačke prema Balkanu proizilaze pre svega iz različitih viđenja geopolitičke pozicije Evrope i njene buduće uloge u međunarodnim odnosima.

“Nemačka ima viziju jedinstvene Evrope koja bi imala objedinjenu spoljnu i bezbednosnu politiku. Koja bi funkcionisala više kao konfederacija ili čak labava federalna država, čime bi dobila mogućnost da postane jedan od ključnih subjekata međunarodne politike. Odnosno, jedan od centara moći u multipolarnom svetu koji se nepovratno rađa. U tako konstruisanoj Evropi nemačke političke elite namenile su svojoj državi ulogu ne samo ekonomskog motora, već kreatora i nosioca jedinstvene spoljne i odbrambene evropske politike”, napominje Graovac.

On dodaje da SAD imaju drugačije planove.

“Sa druge strane SAD su za EU pa i Nemačku namenili ulogu mlađeg partnera, neki bi rekli vazala, u geopolitičkom savezu čije obrise danas možemo jasno da uočimo, a kome pored SAD i evropskih država pripadaju Kanada, Australija, Japan, Južna Koreja. Tačnije, sve one države koje se smatraju delom tog kolokvijalno nazvanog političkog Zapada. U tom zapadnom bloku država SAD su sebi namenile vodeću ulogu i nemaju nameru da Evropi prepuste bilo kakvu stratešku autonomiju, koja bi mogla biti izvor podela ili razgradnje tog političkog saveza”, ukazuje Graovac.

Borba za prevlast 

Graovac podseća da je Nemačka sabotirala i svojevremene pokušaje Trampove administracije sa Ričardom Grenelom, koji je bio veoma aktivan na našem prostoru.

“Zato u zemljama bivšeg Varšavskog pakta, kroz Projekat tri mora, Amerikanci jačaju svoje pozicije čvrsto vezujući te evropske države direktno za sebe. Uostalom, zato SAD nemaju nameru da Nemcima prepuste ni ključnu ulogu na Balkanu. Kontrola nad centralnom i istočnom Evropom, kao i Balkanom stratezima u Vašingtonu omogućava očuvanje dominantne pozicije na Starom kontinentu, čime se istovremeno sprečava pokušaja Nemaca da ostvare svoju prevlast u Evropi i onemogućava bilo kakva direktne saradnje Rusije i Nemačke, od čega Amerikanci i te kako zaziru”, istakao je Srđan Graovac.

Posledice ovih sukobljavanja američko-nemačkih interesa na Balkanu, a posebno na Kosovu, vide se kroz prizmu konstantne borbe za prevlast.

“Bili smo svedoci situacije u kojoj je američka administracija pod Trampom smenjivala Kurtija, ne bi li dovela svoje pulene na vlast u Prištini, dok se nemačka diplomatija ne samo tome protivila već i otvoreno sabotirala Grenelove napore da se podstakne dijalog Beograda i Prištine. Jedan od ključnih momenata tu je svakako bilo podizanje optužnica protiv Tačija, Veseljija i ostalih pripadnika terorističke OVK, čemu su po svemu sudeći kumovali i određeni centri moći u Nemačkoj, želeći da na taj način sa političke scene u Prištini sklone ljude bliske tadašnjoj američkoj administraciji.

Suštinski, ta razmimoilaženja na relaciji Vašington – Berlin više utiču na pitanje čiji će ljudi vršiti vlast u Prištini, nego što mogu strateški menjati situaciju na Balkanu”, zaključuje Graovac.

Za sada je nepoznato kako će u sledećem periodu ovaj različit pristup velikih sila sa Zapada konkretno da se odrazi na razvoj događaja na Kosovu. Ono što je zaključak svih dobro upućenih, je da SAD imaju dovoljno instrumenata u rukama da dovedu do onog ishoda koji njima odgovara. Koliko će to da se uklopi u scenario koji forsira Aljbin Kurti, a koliko Srbi imaju razloga da veruju u dobru volju Vašingtona, ostaje da vidimo.