Gora čuva Gorance od zaborava

O tradicionalnoj narodnoj nošnji, književnom stvaralaštvu, kulturi i muzici koji odlikuju goransku zajednicu u Domu kulture Gračanica održan je „Čas goranske kulture i književnosti“, prenosi Radio KiM. 

“Goranci imaju jedinstvenu tradiciju i kulturu, njihova tradicionalna narodna nošnja vezla se i tkala tokom zimskih meseci, budući da su zime u Gori duge”, kazala je predstavnica goranske zajednice Sejdefa Isaković.

“Svaka žena trudila se da bude bolja i drugačija, da se ističe svojom spretnošću. Sve što bi se pripremilo tokom zime prvi put se oblačilo na Đurđevdan i tada se videlo koja je žena bila vredna i čije su ruke bile veštije“, dodaje ona.

Sejdefa Isaković je navela da se goranska narodna nošnje danas nosi samo u svečanim prilikama.

“Ranije, kada vidite dve žene, na osnovu njihove nošnje mogli ste da prepozante koja je udata, a koja nije. Sada mlade žene i devojke ne oblače narodnu nošnju, osim na proslavama, svadbama i za Đurđevdan“, rekla je Isakovićeva.

“Za sveobuhvatno sagledavanje osobenosti goranske kulture i zajednice indikativna je rečenica: ‘Gora čuva Gorance od zaborava’, koja ukazuje na ulogu koju Gora ima u izboru simbola goranske zajednice i njen značaj za održavanje kontinuiteta goranskog indentiteta”, kazala je Jadranka Đorđević Crnobrnja, viši naučni saradnik u Etnografskom institutu SANU.

“Vezanost i privrženost Gori postoji i ispoljava se na više nivoa istovremeno. Naročito je evidentno nastojanje da se odlazi u Goru, da se tamo boravi tokom godišnjih odmora i raspusta, kao i da se praznici životnog i godišnjeg ciklusa organizuju u Gori. Smatra se da goranska svadba doprinosi vitalnosti goranske zajednice i da nije značajna samo za pojedinca već za zajednicu u celini. Poznato je takođe da je želja mnogih goranaca da budu sahranjeni u Gori“, navela je Crnobrnja.

Goranci su svoju kulturu utkali u sve pore života, počevši od čuvenih goranskih svadbi pa sve do Đurđevdana, a sve te oblasti praćene su određenim obredima i pesmama. Melisa Tonga, Lejla Osmani, Sara Seljmani i Elsa Sulejmani izvodile su tradicinalnu goransku pesmu „Vrbice, vrbo zelena“, koja se peva na Đurđevdan, uz pratnju smoukog tamburaša Adema Tonge. 

“Narodna nošnja, naš jezik i kultura veoma su značajni za sve Gorance, a ima nas na svim kontinentima i verujem da će se svi obradovati kada vide da prikazujemo našu tradiciju“, rekla je Elsa Sulejmani.

“Predstavljanje goranske kulture, nošnje i pesama je deo naše tradicije, želimo da pokažemo kako su nekada izgledale svadbe uz daire i tamburu. Ovo je nešto što želimo da ostane u Gori, gde god bili da to u sebi nosimo“, kazao je muzičar Adem Tonga iz Dragaša.

Projekat „Izolovane sredine - stvaranje, strah i kultura kao sloboda“, Dom kulture Gračanica ove godine je posvetio Gorancima u cilju popularizacije i afirmacije njihove kulture, umetnosti i etničke posebnosti, rekao je istoričar Aleksandar Gudžić.

“Javnost ne samo na centralnom Kosovu već i generalno u Srbiji nije dovoljno upoznata sa tom posebnošću goranske etničke grupe. Ako deo naučne javnosti zna za Gorance, činjenica je da su te naučne i obrazovne institucije zatvorene, ideja je da ih kroz ovakve projekte otvorimo i da njihov rad učinimo dostupnim široj publici“, naveo je Gudžić.

U okviru promocije goranske zajednice i kulture prikazan je i dokumentarni film „Gora“ autora Predraga Radonjića, a stihove goranskog pesnika Hamida Isljamija Šole o ljubavi, životu i pečalbi kazivali su studenti Elmir Alidini i Edis Kotro.