Književna radionica u Gračanici: Deca moraju da čuvaju svoje dijalekte

„Čuvam jezik, lepo pišem“ naziv je dečije književne radionice koja se održava u Domu kulture u Gračanici. Pesnici Aca Vidić iz Valjeva i Radisav Milić iz Kuršumlije, u okviru šestodnevne radionice, rade sa 65 učenika ovdašnjih osnovnih i srednjih škola.

Kako misao pretočiti u lepu pisanu reč, ali i opisati najskrivenija i najtananija osećanja ljudske duše, a potom napisano na verodostojan način izneti pred publikom?

Ovim veštinama pesnici Aca Vidić i Radisav Milić podučavaju učenike osnovnih i srednjih škola sa teritorije opštine Gračanica u okviru šestodnevne radionice  „Čuvam jezik, lepo pišem“.

Cilj radionice, jeste da deci približi ljubav prema poeziji, čitanju i pisanju, poručuju iz Doma kulture u Gračanici.

„Učenici će razvijati kulturu pismenog izražavanja, maštovitost, talenat i kreativnost, a svoje umeće predstaviće tokom javnog nastupa kada će publici predstaviti svoje radove“, kaže Ljubica Vucić iz gračaničkog Doma kulture.

Vucićeva dodaje da je raduje veliki odaziv učenika, te da je rad sa njima organizovan u dve grupe, kako učesnici ne bi izostajali sa nastave.

Anđela Marinković učenica osmog razreda iz Ugljara kaže da je inicijator da učestvuje u književnim radionicama bila njena nastavnice srpskoj jezika, te da se zbog učešća ni jednog trenutka nije pokajala.

„Predavači su odlični i drago mi je što sam ovde jer želim da naučim da lepše i bolje pišem i da se u tom smislu više obrazujem“, kaže Marinkovićeva.

Istog je mišljenja i učenica četvrtog razreda „Građevinsko saobraćajne škole“ iz Gračanice Milica Ilić koja kaže da joj je poezija prirasla srcu.

„Uvek i u svakom trenutku bih se radije odlučila da pišem poeziju i da uz probrane reči opišeš najdublje stanje ljudskog uma i duše“, rekla je Milica.

Za pesnika iz Kuršumlije Radislava Milića književna radionica je samo početak jednog, kako je rekao, ozbiljnog procesa i truda da se na kosovsko metohijskim  prostorima sačuvaju jezik, pismo, sećanja i tradicija.

„Ulazeći u ovaj projekat mi smo želeli da vidimo koje su to granice onoga što možemo da uradimo sa decom i bili smo zaista prijatno iznenađeni onim što smo uspeli da dobijemo od njih. Deca su očigledno spremni da napreduju, da saznaju i jako spremni da uče. Ukoliko nastavimo sa ovim, pošto je ovo jedna vrsta misije, mislim da ćemo u sledećoj godini među njima imati dobre kosovske pesnike i da će ova sredina biti ponosna na ono što su oni postali“, reko je Milić.

Pesniku iz Kuršumlije je žao što je malo književnih stvaralaca koji se odlučuju da pušu prizrensko - timočkim i kosovsko - resavskim dijalektom ,koji se vezuju za ovo područje.

„Jako se malo piše u dijalektu. Mislim da da je problem i u ljudima odavde, koji pribegavaju autocenzuri kada treba da se izraze na dijalektu kojim su govorili i Sveti Sava i Stefan Nemanja kao i svi naši vladari sa ovog područja. Ja inače, deci govorim da je standardni književni jezik postojeći, ali da su velika i važna književna dela nastala upravo na dijalektima. Deca moraju da čuvaju svoje dijalekte, jer oni imaju posebnu vrednost i oni su bogatstvo srpskog jezika i siguran sam da ćemo među njima imati nekog ko će čuvati vrednost dijalekata u književnosti“, rekao je Milić.

Književnik iz Valjeva Aca Vidić koji je decu, osim lepog pisanja, podučavao i veštinama javnog nastupa kaže da proces pisanja podrazumeva lanac ponašanja.

„ Osim pisanja sopstvenog teksta vi imate govor tela koji saopštava publici koja je istovremeno i čitalac dok vas sluša. Veoma je bitno da u celom tom korpusu deca nauče i scensko ponašanje tempo izgovora, ritam, boju i jačinu glasa, usaglase intonaciju i sve što je potrebno da se izgovori tekst koji je pred njima“, kaže Vidić.

Radionica „Čuvam jezik, lepo pišem“ održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja  Republike Srbije, a budući da za nju vlada veliko interesovanje ovdašnjih učenika, velike su šanse da ona bude nastavljena i dogodine, poručuju iz Doma kulture u Gračanici.