"Pesme prizrenske" Radmile Knežević – Glasovi iz carskog grada

U okviru Vidovdanskih svečanosti, u Domu kulture Gračanica, večeras je promovisana zbirka poezije "Pesme prizrenske", pesnikinje i glumice Radmile Knežević.

"Pesme prizrenske" pisane su na prizrensko-timočkom dijalektu, odnosno na starom prizrenskom govoru.

Autorka, Radmila Knežević kaže da joj je velika čast što je u okviru Vidovdanskih svečanosti promovisala knjigu u Gračanici.

"Gračanica vrlo dobro poznaje Prizren, ali evo, ovo je bila prilika da svi zajedno, ovde u Gračanici, prošetamo prizrenskom kaldrmom uz prizrenske pesme, uz govor, i uz melodiju kompozicija koje je svirala Ninoslava Zlatković. Nadam se da je publika uživala, i meni je bilo veliko zadovoljstvo, i čast mi je što sam deo ove manifestacije", rekla je Knežević.

Ona je istakla da joj je, iako piše pesme na savremenom književnom jeziku, lakše da to čini na prizrensko-timočkom dijalektu, a inspiracija je, pored Carskog grada, bila i njena baka koja je nosila dimije i jelek, u kome je i Knežević danas potpisivala svoje knjige.

„U jednom trenutku se meni taj njen govor vratio kroz sećanje i počela sam nekakako da razmišljam na tom govoru, prizrensko timočkom, i te pesme su tako spontano izlazile iz mene, tako da su sa malo napora napisane, zato što su bile kao neko moje prirodno stanje, i nekada mi je, verujte, teže da pronađem neki dobar izraz za neku pesmu pisanu književnim jezikom, nego ovde, ovde nekako samo teče, samo se veže jedno za drugim, imali ste priliku da čujete, tako i one zvuče, da se ta rima uklapa, ali to je jednostavno tako, kada to nosite kao jedno nasleđe i genetiku u sebi, onda to ne predstavlja teškoću“, kazala je Knežević, koja je, iako živi u Budvi, kuću u Prizrenu koja je spaljena 2004. godine, obnovila 2016., i sada vrlo rado i često boravi u njoj.

Pesnik i književnik Živojin Rakočević, govoreći o knjizi, istakao je da je važno da podsetimo na period u kome je ona sigurno nastajala, a u kome nije nastala, a to je, kako je rekao, period kada Prizren prestaje faktički, da bar što se književnosti tiče, postoji. 

"O tom periodu nam najviše može govoriti otac Aleksandar Našpalić koji je došao ovde i zaista mu hvala za to, jer on je čovek koji je, nikada ne smemo zaboraviti, pridizao sve što je spalo u Prizrenu u najtežim vremenima do 2004. Kada smo pomislili da iz Prizrena više neće dolaziti glasovi književnika i stvaralaca, javile su se tri ličnosti, Radmila Knežević, Lela Marković i Nada Hadžiperić, da sa svojim stvaranjem na prizrenskom govoru, prizrensko timočkom dijalektu srpskoga jezika, potvrde da je Prizren živ, i da je njegov jezik, i da su njegovo stvaranje živi“, rekao je Rakočević.

Vrlo je bitno, istakao je, pronaći ugao iz kog Rada Knežević peva.

"Rada Knežević peva iz ugla običnog građanina Prizrena i skuplja u sebe i u svoje stvaranje glasove Prizrena, i ta pozicija joj omogućava nekoliko važnih stvari. Prvo, da bude duhovita. Drugo, da obeleži sve ključne tačke grada, i treće, da uđe u mentalitet koji je već negde drugde i koji je već na nekoj drugoj strani. Desetak godina posle potopa, katastrofe 1999. godine i dokusurenog Prizrena 2004., pojavila su se ova tri značajna glasa za Prizren i to je jako važno, da se na njih nasloni stvaranje i trenutak u kome mi možemo da kažemo, `nije grad umro`“, kazao je Rakočević.

Radmila Knežević rođena je u Prizrenu. Završila je Akademiju umetnosti, smer gluma i Filolški fakultet – književnost i srpski jezik.

Glumica je sa stalnim angažmanom u Narodnom pozorištu u Prištini sa sedištem u Gračanici, u kome takođe režira predstave i vodi Školu glume.

Osnivač je festivala dečije književnosti u Budvi pod nazivom „Male morske pesme i priče“. Objavila je deset knjiga i dobitnica je mnogobrojnih književnih nagrada.

Radmila Knežević, kao rođena Prizrenka svojom poezijom čuva ljubav prema Kosovu. Živi i radi u Budvi.