Predstavljena monografija „Oteti zavičaj“

Monografija „Oteti zavičaj“ autora Živorada Lazića, predstavljena je večeras meštanima Ugljara kod Kosova Polja koji su se okupili u tamošnjoj školi kako bi čuli reč autora i recenzenta o ovoj, ahivskom građom, bogatoj knjizi.

Iako po vokaciji pravnik, stalno zaposlen u Ekonomsko trgovinskoj školi u Lapljem Selu, profesor Lazić odlučio je da se svom rodnom mestu, Ugljaru kod Kosova Polja, oduži pisanjem monografije.

Knjigom je obuhvaćen istorijat ovog mesta ali i svi meštani koji su svojim delanjem dali lični doprinos u kulturnom, istorijskom, obrazovnom i ekonomskom razvoju Ugljara.

„Knjiga je dobar nauk i opomena svima nama da pamtimo, zapisujemo i učimo istoriju svog mesta i tako je sačuvamo za neka buduća pokolenja kojima ćemo svedočiti u kakvom smo vremenu živeli i opstajali“, rekao je predstavljajući književni prvenac Živorada Lazića, književnik Ratko Popović, ujedno i recenzent ovog izdanja.

Pozdravljajući okupljene, autor im je na samom početku uputio apel da ne prodaju svoju zemlju i svoje selo i da se usredsrede na opstanak Srba na Kosovu.

Profesor Lazić kaže, da se ideja da počne da piše monografiju Ugljara rodila kada je pre četiri godine prisustvovao promociji monografije o Gračanici profesora dr Stojana Sekulića.

„Više meseci sam radio na prikupljanju građe. Obišao sam vojni i arhiv Republike Srbije i naišao na zaista retke i vredne podatke, od popisa meštana iz 1912. godine, do spiska stradalih u Prvom i Drugom svetskom ratu. Naravno da sam u knjigu ubacio i imena sugrađana koji su postradali u ovom poslednjem ratu. Ovo je moj doprinos vama, a zašto je naslov „Oteti zavičaj“ to sami prosudite“, rekao je Lazić. 

Autor je posebnu pažnju posvetio meštanima koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu, navodeći imena i onih čija su grobna mesta na Zejtinliku i Krfu. 

„Na ovaj način želeo sam da se zahvalim onima koji su i položili svoje živote da bi mi danas opstali u ovom selu“, rekao je Lazić.

Obrađujući period od prvog do poslednjeg rata Lazić kaže da je uočio da je odnos naše države prema Srbima na Kosovu bio najbolji u periodu Prvog svetskog rata i nakon toga, a da je kasnije u Drugom svetskom ratu i periodu komunizma pa i danas taj odnos više podsećao na maćehinski nego na majčinski.

Izdavač monografije „Oteti Zavičaj“ je Kulturno prosvetna zajednica Srbije.