Radonjić: Prištinska mašinerija želi da ugasi srpski teatar na Kosovu

Predrag Radonjić, direktor Narodnog pozorišta u Prištini sa privremenim sedištem u Gračanici, reagujući na navode Jetona Neziraja, upravnika Teatra "Ćendra Multimedia", istakao je da prištinska mašinerija želi da ugasi srpski teatar na Kosovu, a da lokalne Srbe proglašavaju za "velikosrpske hegemoniste" i time crtaju metu na institucijama kulture Vlade Republike Srbije, prenose Novosti.

Dramski pisac Jeton Neziraj, koji je inače u Beogradu rado viđen gost, pre dva dana objavio je na portalu "Sbunker" tekst pod nazivom "Pozorište kao politička mašinerija (1)" u kojem se obrušio na srpski teatar u Gračanici, koji dve decenije postoji u izbeglištvu, a do sada je u njemu izvedeno oko 30 predstava.

Neziraj koji je do pre neku godinu bio umetnički direktor Nacionalnog teatra Kosovo, ocenio je da je teatar u Gračanici "ustanovljen iz sasvim ideoloških razloga, da služi hegemonističkim apetitima Vlade Srbije i njihovim nastojanjima da pokažu svoje vlasništvo nad Kosovom".

Osvrćući se na događaj iz, kako navodi, "ne tako slavne, pa i kompromitujuće istorije tog paralelnog srpskog pozorišta" i predstavu Jelene Bogavac i Nenada Todorovića "Lift: Slobodan šou", Neziraj je autore optužio da relativizuju Miloševićeve zločine i istakao da se predstava uglavnom bavi nekim efemernim problemima porodice Milošević, a krivicu za ratove 90-ih projektuje na "velike sile" i "međunarodnu medijsku propagandu".

Neziraj tvrdi i da su u toj predstavi Srbi prikazani kao glavne žrtve na koje velike sile bacaju bombe "ne poštujući međunarodne konvencije", kao i da zvanična srpska politika posle 90-ih ima za cilj da pregovara o ulozi i odgovornosti Miloševića i srpske države, kao i da "srpska politika pokušava da pregovara u različitim oblicima, u ovom slučaju u vidu pozorišne predstave".

Radonjić navodi da mu me drago što je objavljen ovaj Nezirajev tekst jer, kako kaže, ne bavi se njima prvi put, već kada god gostuje na raznim tribinama i festivalima širom regiona, rado govori na istu temu.

Dodaje da se do sada to završavalo na Nezirajevim "usmenim" pričama i ćutanju kolega koje se nisu oglašavale slušajući ga dok "pljuje" po srpskom teatru.

"Ako Jeton Neziraj, koji slovi za jednog od najliberalnijih Albanaca ima ovakve stavove, o čemu dalje da pričamo? Veću težinu ima ova izjava Jetona Neziraja kao 'liberalnog, tolerantnog intelektualca' nego Atifete Jahjage jer ona je političar 'u funkciji', i nije čudo kad kaže da treba ugasiti i srpski univerzitet i srpsko pozorište", naveo je Radonjić.

Navodeći da je Narodno pozorište Priština legitimni naslednik imena i svega ostalog u posedu teatra sa privremenim sedištem u Gračanici, Radonjić ističe da su isterani sa matične scene, kao i iz zgrade koju su oni napravili u Prištini.

"Oni su uzurpatori, jer su uzurpirali našu imovinu i nelegalno rade u njoj, pritom pokušavajući nas da prikažu kao 'ilegalce'. Kakav Nacionalni teatar Kosovo?! Pre dve-tri godine predsednica Atifete Jahjaga govorila je za skupštinskom govornicom o potrebi gašenja srpskih 'ilegalnih' institucija na Kosovu, apostrofirajući upravo pozorište. Kome mi smetamo? Ako je pozorište problem za samostalnost jedne države, jadna je ta država", naglašava Radonjić.

Ističe da lokalni Srbi na Kosovu ne mogu biti poželjni.

"Srpski proizvođač piva ili vina sa Kosova ne može da plasira svoj proizvod ni u jedan albanski lanac, dok istom tom lancu nije problem da uveze robu iz Beograda. Jednostavno, i ekonomski i kulturno gasi se pravo na postojanje Srba. Suština je u mimikriji koju malo ko ume da prepozna", kaže.

Dodaje da su neki od najpoznatijih glumaca iz Beograda rado viđeni gosti u Prištini, za razliku od kolega iz Gračanice.

"To je ono što ljudi uporno neće da razumeju, nego odu u Prištinu i posle kažu: 'Super, pričao sam srpski, popio kafu i niko mi nije zamerio'. Sve je umiveno, divno, sjajno. Vrate se u Beograd, a ništa ne vide. Ne vide da deca koja su rođena posle rata u Gračanici nisu nikad bila u centru Prištine, udaljene samo devet kilometara od Gračanice. Ne vide da lokalni Srbi putuju aparthejd prevozima, 'etničkim' kombijem, jer ne koriste javni prevoz Kosova", ispričao je Radonjić.

Univerzitet, zdravstvo i prosveta, podseća Radonjić, delimično su zaštićeni Ahtisarijevim sporazumom koji je ušao u tamošnji ustav ali, nažalost, nekoliko važnih instituacija kulture, kao što su Ansambl "Venac", Narodna biblioteka, Arhiv, nije njim obuhvaćeno.

"Proglašavaju nas za 'velikosrpske hegemoniste' i time crtaju metu na institucijama kulture Vlade Republike Srbije. Ostaje mi da se nadam da će se ovim povodom oglasiti srpska pozorišta, esnafska udruženja i kolege, uzimajući i nas u zaštitu kao što to obično čine braneći pravo na umetnički rad i slobodu", poručio je Radonjić.