Ristić: Znanjem o nacionalnoj istoriji bolje ćemo razumeti aktuelna dešavanja

Naša znanja iz nacionalne istorije i kulture nisu dovoljna, jednim delom su stereotipna, fragmentarna i kada govorimo o Srpskoj pravoslavnoj crkvi imamo nekoliko istorijskih tačaka u kontekstu određenih ličnosti i događaja, rekao je istoričar Dejan Ristić na predavanju u Severnoj Mitrovici.

Mitrovčani su sinoć bili u prilici da slušaju predavanje ovog istaknutog istoričara, prevodioca i scenariste koji je jedan od vodećih stručnjaka u oblasti integralne zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem a povodom dva jubileja - 800 godina autokefalije i 100 godina od obnove SPC.

Prema Ristićevim rečima cilj predavanja je podsećanje na najznačajnije poglavare SPC u prethodnih 800 godina koje smo, kako je rekao, gotovo sve zaboravili, osim nekolicine, a bilo ih je blizu šezdeset od Svetog Save prvog do današnjeg 46. patrijarha Irineja.

Ističući da se znanjem borimo protiv istorijskog zaborava koji je imanentan svakome od nas pojedinačno i kao naciji, Ristić je u izjavi za Kosovo Onlajn rekao da nas znanje utemeljuje u sopstvenom identitetu.

"Dobro poznavanje nacionalne istorije, a u ovom kontekstu dobro poznavanje naše nacionalne SPC, pomaže nam da dobro ili bolje makar, raspoznamo vreme u kome živimo, znakove tog vremena i da vidimo koji su to istorijski procesi koji se sada odvijaju, da nađemo načine, da sebe repozicioniramo kao naciju i kao državu, na ovoj istorijskoj i geografskoj vetrometini. Uskraćujući sebi ta znanja mi sebe hendikepiramo i uskraćujemo za primere dobre prakse, primere dobrih podviga brojnih poglavara SPC u prethodnih 800 godina, koji su svoje rodoljublje pokazivali pre svega u sferi duhovnosti i crkve, hrišćanske vere, ali takođe i u oblasti graditeljstva, arhitekture, umetnosti, prosvete, nauke, državništva, diplomatije, pa čak i vojničke veštine. Dakle, radi se o izuzetnim pojedincima reklo bi se o jednoj nisci bisera, koja počinje sa Svetim Savom prvim srpskim i završava se u ovom trenutku sa patrijarhom Irinejom.

Ristić je naglasio da kada pojedinac, narod ili država koja istorijskom zaboravu prepušta značajne ličnosti, događaje i procese iz svoje prošlosti sebe osuđuje na zaborav i sebe kažnjava zaboravom.

„Bitno je da svi zajedno obogaćujemo svoja znanja iz nacionalne istorije i to nam može pomoći da sagledamo, sopstvenu budućnost, a ukoliko želimo da to učinimo, temelje budućnosti nazrećemo u prošlosti. To je jako važno, ono što je govorio pored ostalog i naš patrijarh Pavle, da je sadašnjost tren između beskrajne prošlosti i beskrajne budućnosti, šta ćemo u tom trenu uraditi zavisi samo od nas. Da li ćemo biti dovoljno odgovorni prema sebi, prema svojoj porodici, prema svojoj lokalnoj zajednici, prema svojoj naciji, prema svojoj državi. Jedan od načina da budemo odgovorni jeste sticanje znanja i veština, a to je nešto u čemu nam mogu pomoći stručnjaci iz oblasti društveno-humanističkih nauka, pre svega istoričari“, rekao je Ristić.

Nakon predavanja Ristić i njegov gost - restaurator konzervator Strahinja Đorđević razgovarali su sa publikom u Mitrovičkom dvoru.

Ne krijući radost boravka na Kosovu, Ristić je za Kosovo Onlajn rekao i da je za njega dolazak i boravak na Kosovu uvek emotivan i veoma potresan.

„I zbog prilike da se provede izvesno vreme na KiM i u našim svetinjama i da se naupija čovek, da budem potpuno iskren, tog istinskog nepatvorenog rodoljublja i te neobične retke plemenitosti koju naši sunarodnici, dakle Srbi na KiM čuvaju vekovima iz generacije u generaciju. To je nešto što mi na severu vremenom gubimo. Ukoliko hoćete da napunite baterije da dođete na izvorište sopstvene istorije, sopstvenog identiteta, sopstvene budućnosti, onda to na najlepši način možete učiniti upravo na KiM i nema prepreka, samo je pitanje dobre volje i nema izgovora“, rekao je Ristić.

Direktor Kulturnog centra „Dragica Žarković“ u Severnoj Mitrovici Miodrag Radomirović rekao je da je predavanje organizovano u okviru programa zaštite srpske kulturne baštine na Kosovu a pod pokroviteljstvom Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica.

"Ovo je za nas kao ustanovu kulture i za Kosovsku Mitrovicu kao grad, veoma značajna tema, obzirom da je naš grad jedan od pet u kojima je održana javna rasprava o strategiji razvoja kulture Republike Srbije, a znate da se ona oslanja pre svega na zaštitu srpske kulturne baštine, sa akcentom na zaštitu kulturne baštine na KiM. Ko bi drugi nego mi na KiM imao veći zadatak i veću ozbiljnost  kada je ova tema u pitanju“, rekao je Radomirović.