Radojica Stojčetović iz Štrpca u osmoj deceniji stvara dela koja odišu emocijom

Dok mnogi u poznim godinama usporavaju životni ritam, za slikara Radojicu Stojčetovića iz Štrpca inspiracija ne poznaje granice ni godine. I u osmoj deceniji života vreme provodi pred platnom dok četkicom stvara dela koja odišu iskustvom, emocijom i ljubavlju prema umetnosti.

Ljubav prema slikarstvu kod Radojice Stojčetovića iz Štrpca rodila se rano. Prvu četkicu u ruke uzeo je sa samo osam godina ,a danas u 79. godini života i dalje slika, dokazujući da inspiracija i ljubav prema slikarstvu ne poznaju godine

„Slikarstvom se bavim  od ranog detinjstva, sa osam godina već sam počeo sam da slikam, imam neki dar Božji. I od onog vremena, uvek sa olovkom u ruci crtao sam razne portrete, slike, a radio sam i pejzaže. Bio sam i u Nemačkoj i tamo sam radio dosta, posećivao sam galerije i tako sam se upoznao slikare, dosta njih. A kad sam se vratio kući, onda sam krenuo da slikam severni deo Šar planine. Baš me inspiriše taj motiv sa Šare. Ja sam slobodan umetnik, pa slikam šta mi dođe, šta je najlepše što mogu da odradim, odradim. Slikarstvo oplemenjuje čoveka. Nestabilna su vremena, puno je izazova. Kad slikam, unesem se u to što radim i opustim se. Slikam svašta, šta mi dođe trenutno. Nekad slikam prirodu, ali radim i portrete ljudi. Radio sam i ikone. Imam više od 1.000 slika. Neke sam davao, pojedine poklanjao, neke prodavao“, rekao je Stojčetović.

Na slikama ovog umetnika najčešći motivi su pejzaži Šar planine čiji prostrani pašnjaci, šume, planinski vrhovi i lepota prirode predstavljaju nepresušan izvor inspiracije.

„Na mojim slikama vide se naša jezera na Šar planini, izvori, potoci, sve mi je motiv. Radim i apstraktnu umetnost, radim portrete, ikone, portrete ljudi i tako. I portreti mi vrlo dobro idu, za portrete koje sam odradio olovkom, mnogi misle da je fotografija. Na prvoj slici koju sam temperama naslikao, nalazi se ribolovac kako hvata ribe. I to je bila jedna velika slika. Ali to sam poklonio, tako da nemam  tu sliku trenutno, nažalost. A inače sam radio na papiru, u Nemačkoj sam imao možda preko dve, tri hiljade dela. Dobio sam ohrabrenje nekih slikara Nemaca, oni su su me ohrabrivali i govorili mi da sam talenat. Podstrekivali su me da idem u školu i govorili da je šteta da se ne školujem kao slikar. Međutim, ja nisam mogao da idem, morao sam da radim. Tako da sada slikarstvom se bavim amaterski”, rekao je Stojčetović.

U svom stvaralaštvu najčešće radi sa uljanim bojama ali nisu mu strane i druge tehnike slikanja.

„Najčešće volim da slikam uljanim bojama, a koristim i akrilne koje su zahtevnije, dok za skice često koristim i pastelne boje. Imao sam jako lepu izložbu u Gračanici, izlagao sam na sajmovima, a u pregovorima sam i oko izlaganja slika u Srbiji i Severnoj Makedoniji. Biće to i prodajna izložba", kazao je umetnik.

Svoje slike čuva u provetrenoj prostoriji a nakon završetka dodatno ih štiti slojem zaštitnog laka kako bi sačuvao njihove boje i dugotrajnost.

„Bitno je da se soba provetrava, da nema vlage, da ne bude visoka temperatura, i na taj način se slike štite, jer vlaga uništava platno. Kada završim sliku konzerviram je, imam spreman lak i onda ona traje, i tako se slike mogu čuvati mnogo godina. Važno je da se prilikom brisanja slika ne koriste hemikalije, već da se samo vlažnom krpom prebriše“, objašnjava Stojčetović.

Dodaje da je za njega slikarstvo način života jer dok slika oseća se ispunjeno i srećno, zato i dodaje da mu slikanje produžava život jer ga ispunjava pozitivnom energijom i daje smisao svakom danu.

„Slikam kada god imam slobodno vreme i dobijem inspiraciju. To me ispunjava, proleti mi vreme dok radim. Slikanje mi produžava život, ispuniš se radošću kada sliku lepo odradiš. Nebitno da li se slika drugome sviđa, mene ispunjava i srećan sam kad je slika dobra“, kazao je Stojčetović.

Danas u osmoj deceniji ovaj umetnik i dalje stvara sa istom ljubavlju kao kada je prvi put uzeo četkicu u ruke. Njegova životna priča je dokaz da strast prema umetnosti može trajati čitavog života.