Udruženje žena "Avenija" čuva kosovski vez od zaborava

U Srpskom kulturnom centru u Prištini danas je održan javni čas o kosovskom vezu, posebnoj tehnici vezenja na platnu, koja je nastala još u srednjem veku, prenosi radio KiM.

Kosovski vez se može opisati kao pravo umetničko delo na platnu. Za odevne predmete, posteljine i razne druge ukrase za nameštaj do sredine prošlog veka koristilil su se upravo ovi motivi. Koliki je bio prestiž u srednjem veku, govore i podaci da je korišćen na dvorovima i da su srpske kraljice otvarale posebne škole u kojima se ova tehnika izučavala.

"Osim na dvorovima kosovski vez je negovan i u mnogim manastirima. Predmeti za crkvenu upotrebu bili su urađeni po strogim pravilima Kosovskog veza. Najpoznatija vezilja je monahinja Jefimija. Ona je izvezla i pokrov za mošti svetog kneza Lazara", kazala je Gordana Đorić, predsednica Udruženja poslovnih žena "Avenija".

Ova tehnika vezenja je zastupljena i danas, ali znatno manje. Članice „Avenije“ godinama unazad rade na promociji tradicionalnih vrednosti u koje spada i kosovski vez.

"Taj vez se zadržao i danas, što je jako važno. Naše žene i devojke uče da izrađuju kosovski vez da bi se na taj način prenosio na mlađe generacije. Mi moramo da se trudimo da sve ono što je deo naše tradicije i naše vrednosti da pokažemo i drugima", kazala je Đorićeva.

Ranije je bilo nezamislivo da se devojka uda, a da u okviru svog miraza nema ručne radove sa motivima kosovskog veza.

"Ja pripadam generaciji koja je sve morala da zna da radi, koju je majka od malena učila da veze, da plete da se sprema za udaju. Udavale su se devojke, ali ona koja je imala tu devojačku spremu računalo se kao vredna devojka", rekla je Radmila Vasić, članica Udruženja poslovnih žena "Avenija".

Kako kaže, interesovanje za vez opada iz godine u godinu, a na to je uglavnom uticao moderan način života

"Plašim se da bi ova tehnika mogla potpuno da izumre. Možda toga ima još po selima, ali ove devojke sada uče škole, rade, nemaju vremena. Ja znam puno devojaka koje bi volele ovo da rade ali prosto nemaju vremena zbog tempa života, jer mnogo brzo živimo", kaže Radmila Vasić.

Članice Avenije ali i Srpski kulturni centar, gde je danas održan javni čas o kosovskom vezu, nastoje da ovu tradicu održe.

"Važno je da očuvamo našu tradiciju i kulturu, pogotovo nematerijalnu kulturnu koja se polako gubi, naročito nematerijalno kulturno blago na Kosovu i Metohiji. Srpski kulturni centar trenutno realizuje projekat „nematerijalno bogatstvo“ i u okviru tog projekta promovišemo sedam elemenata nematerijalne kulture koji su upisani u Nacionalni registar", kaže Dušica Kostić predstavnica Srpskog kulturnog centra.

Iako je manje zastupljen vrednost kosovskog veza ne opada, što govori i činjenica da se on nalazi na listi nematerijalnog kulturnog blaga Srbije, a od zaborava ga čuvaju i stihovi srpskih narodnih pesama.