Danijel Smit ili balkanski stručnjaci sanjaju električne ovce?

Šta nam lažni stručnjak za Balkan govori o svojim pravim kolegama

Jedan od znakova bot naloga je Tviter korisničko ime koja se sastoji od generičkog imena i nekoliko brojeva. Stoga, kada sam, pre nekoliko meseci, video mišljenje izvesnog Danijela Smita zvanog DanielS18352008 u svom fidu, odmah sam ga isključio. „On“ se interesovao za „Međunarodne odnose, politiku, bezbednost Ukrajine [i] Zapadnog Balkana“ i „držao je na oku ruske dezinformacije, propagandu i hibridni rat!“, što je u praksi značilo da je objavljivao histeričnu propagandu i čist šovinizam, uvijen u popularne fraze.

U svetu balkanske ekspertize i jedno i drugo su karakteristike, a ne greške.

Pravi „stručnjaci“ i „komentatori“ objavljuju tekstove u „uglednim“ publikacijama da opravdavaju ubistva političkih lidera kao nešto što je „Kosovu trebalo“ (nedavno je krišom preimenovano) i redovno dehumanizuju čitave narode kao potpuno zlo (Muharem Bazdulj, jedan od najboljih esejisti u regionu napravio je veliki skup istih). Ovi ispadi su povrh opšte odbojnosti da se zapravo piše o dešavanjima u regionu, za razliku od komičnih i predvidljivih jednostranih misli, sa puno dramatičnog, emotivnog jezika.

Činjenične greške i propusti su norma i uglavnom su jednosmerni, kao kada su Srbi optuženi za napad na KFOR, kada postoji menjanje slike holokausta, kada je pogrešno prevedena izjava srpskog premijera i pokrenuta puna kampanja na društvenim mrežama koju hvali „ugledna” štampa i bilo koji broj redovnih patriotiskih tekstova koji su u prošlosti koštali stvarnih života ljudi na Kosovu (članak Lili Linč u Nju Left Rivju nudi dobar rezime).

Nisam bio šokiran time što su Al Džazira Balkan, Danas i Geopost objavili neutemeljena razmišljanja trolova, novi prištinski medij za „borbu protiv propagande“ koji finansira ambasada SAD, ali sam bio pomalo iznenađen što su predstavili Danijela Smita kao stvarnu osobu. Za njih je on bio stručnjak za Balkan iz Velike Britanije, međutim, bilo je čudno što nije bilo nikakvih detalja o tome šta ga čini stručnjakom, nešto što bi svako ko ima osnovno znanje o izveštavanju uključio.

Srećom, kolega korisnik Tvitera, Mirko Radoš, odlučio je da kopa dublje i dao jake argumente da Danijel Smit ne postoji. Ispostavilo se da je „Smit” verovatno albanski nacionalista koji se predstavlja kao britanski komentator koji je ostavio mnogo znakova upozorenja. Drugi korisnici su analizirali Smitovu fotografiju i dokazali da je generisana veštačkom inteligencijom, nešto što nisu uspeli da urade ni urednici i novinari svih ovih medija, od kojih su neki imali čast da budu deo raznih programa protiv dezinformacija i medijske pismenosti koje finansira zapadna vlada. Ovaj pokusaj je izazvao mnogo buke na Tviteru i pokazao se sramotnim za one koje su ga objavili. Oni su povukli svoje izveštavanje, a Danijel Smit je izbrisao svoj nalog. Danas je objavio i čudno (ne)izvinjenje, u kojem je osoba koja je intervjuisala Smita, okrivila ruske i srpske mašine za dezinformisanje. Najsmešniji deo ovog čudnog članka bilo je iskreno priznanje da je Smit iznosio stavove koji su toliko uobičajeni među balkanskim stručnjacima, da su spustili gard i igrali se u zamku svojih spletkarskih neprijatelja.

To me je navelo da razmislim šta možemo očekivati od balkanskih stručnjaka i novinara u budućnosti. Ostaviću pametnijim, analitičnijim i vrednijim ljudima da pokušaju da shvate kako su korisnici opsežne obuke i finansiranja protiv dezinformacija na kraju širili propagandu lošeg kvaliteta od strane tako očigledno lažne osobe, i kako funkcionišu informativne operacije na Balkanu.

Za mene je ovaj čudan slučaj otkrio pravu prirodu „stručnjaka“ i novinara na vrhuncu velikog tehnološkog napretka koji će promeniti medije.

Otkako sam počeo da pratim veliki deo izveštavanja o regionu, primetio sam da mnogo znanja i izveštavanja ima predvidljiv, algoritamski kvalitet. Čak sam napravio dijagram toka kako se nositi sa krizama i dugo sugerisao da, tokom pada medijskih prihoda, neke od najslabih delova mogu da napišu pametni generatori teksta. Bazfid je nedavno poslušao poslednji savet. Sa sve sofisticiranijim glasom i video snimkom koji pokreće veštačka inteligencija, čitave medijske produkcije mogu se praviti bez stvarnih ljudi, neumorno gurajući bilo koju priču.

Jedina vrednost koju ljudi imaju je pružanje određenog prestiža i neutralnosti. U slučaju Danijela Smita, to je jednostavno bilo to što je Britanac, još jedan dokaz duge i tužne težnje balkanskih elita da fetišizuju „Zapad“. Pitam se, međutim, da li svi saradnici od krvi i mesa u Danasu, Al Džaziri Balkan i sličnima, koji su ulagali vreme i trud u svoje „karijere“, zastanu i razmisle šta je svrha njihovog postojanja ako se mogu zameniti pa čak mogu biti i zasenjeni ne-entitetom. Konačno smo došli do pitanja koje su dugo postavljali androidi u pričama Filipa K. Dika: Koja je tačno nečija svrha kada možete da budete skoro izjednačeni sa algoritmom i lošom slikom generisanom veštačkom inteligencijom, i relevantni samo dok služite cilju?

Piše: Srđan Garčević, osnivač TheNutshellTimes.com