Značenje vladavine prava: predstava vuka i ponija

U proteklih nekoliko meseci, dok je prištinska vlada koristila zakon i svoje mišiće protiv svojih manjina, evropske medije više je zaokupila priča o teškoj tragediji u srcu Evrope: onoj u kojoj su učestvovali vuk i poni, žrtva tragedije je slučajno bio omiljeni poni predsednice Evropske komisije.

Doli, voljena 30-godišnja kobila iz porodice Fon der Lajen, brutalno je napadnuta početkom septembra, dok je pasla na porodičnom imanju blizu Hanovera. Njena tragična smrt u čeljustima vuka (neimenovan), ne samo da je podstakla lokalne vlasti da istraže okolnosti napada i privedu krivca pravdi, već je dovela i do preispitivanja odnosa EU prema vukovima (i drugim velikim predatorima). Pre nekoliko dana, dok je EU osuđivala "obe strane" zbog Aljbina Kurtija i njegove represije nad Srbima i njihovog daljeg obespravljenja, nemačke vlasti su zauzele izrazito manje objektivan pristup vuku. Nakon pažljivog analiziranja šta se tačno dogodilo, odlučeno je da ovaj vuk bude kažnjen za svoje zločine, koji su dovoljno teški da ne može imati koristi od strogih propisa EU o zaštiti životne sredine.

Štaviše, krajem novembra, poslanici Evropskog parlamenta, predvođeni Evropljanima, poslaničkim klubom sa kojem je Fon der Lajen povezana, požurili su sa rezolucijom u kojoj se smatra da je zaštita vukova (kao i medveda i risova) prevelika i da je ovim grabljivicama potrebno da budu strože kažnjene za štetu koju čine stoci i ljudima u EU.

Zanimljiv je tajming ovog glasanja, kao i činjenica da su slični pozivi poljoprivrednika iz EU ranije ignorisani, pokazuju koliko sudbina jednog, voljenog ponija može da utiče na EU i pomogne da se nametne vladavina prava u odnosima između grabljivica i njihovog plena.

S druge strane, mnogo je manje ulaganja potrebno da bi se bavilo specifičnostima onoga što se dešava na Kosovu, gde su u pitanju životi ljudi, a ne ponija.

Ono što se i dalje dobija je dvosmislenost i pozivi svim stranama da smanje nejasne "tenzije". Birokratski aparat koji je toliko odlučan da donese zakone o odnosu između predatora i stoke, izgleda da je krajnje nezainteresovan za analizu onoga što piše u dokumentima koji bi trebalo da obezbede mir, nakon krvavog sukoba na njegovom pragu, bilo da su napisani u UN ili čak one koje EU sama rešava.

Na primer, Viola fon Kramon-Taubadel, nemačka evroposlanica, koja je izvestilac za Kosovo i članica Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, smatrala je „neprihvatljivim” jedan član rezolucije UN 1244 iz 1999. godine, koji dozvoljava raspoređivanje srpskih snaga da obezbede bezbednost u regionu. Možda dotična poslanica Evropskog Parlamenta nije svesna da bi poništavanje uslova rezolucije kojom je zaustavljen rat, moglo biti izvan njenog opisa posla i zaista opasno za sve uključene.

Čini se da Fon Kramon-Taubadel, nažalost, nije jedini član birokratije EU koji ne želi da pomogne regionu da postane stabilniji kroz poštovanje sporazuma i dogovor, uprkos insistiranju EU da deluje kao posrednik.

Dok su vukovima u okolini Hanovera radili DNK test, da bi rešili ovu glupost vuka i ponija, EU je nezainteresovana za istragu o napadu na njene sopstvene snage EULEKS-a tokom trenutnih previranja pre  davanja nejasne izjave. Još se manje pažnje obraća na sudbine mnogih Srba koje je Kurtijeva policija pritvorila na osnovu lažnih optužbi, i skoro da se ne brine o kontinuiranoj strukturnoj represiji nad manjinama na Kosovu. Umesto toga, dobijamo mahanje rukom o „vladavini zakona“.

Ipak, to nije iz neznanja ili naivnosti. EU je jako svesna da čak i odnosi između vukova i ponija unutar njenih granica treba da budu zasnovani na prihvaćenim pravilima i da svaka pravda zahteva istragu, međutim ljudi van Evropske Unije dobijaju samo šou psa i ponija bez obzira na ono što je dogovoreno, ili šta se zapravo dešava.

Napisao: Srđan Garčević, osnivač bloga TheNutshellTimes.com