Ima li razloga za optimizam posle izjava lidera EU o Zapadnom Balkanu?

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Bledski samit ulio je novu nadu zemljama Zapadnog Balkana da će do 2030. godine biti deo evropske porodice, a do tada će se razgovori između EU i ovih budućih članica EU voditi na klackalici evropskog optimizma i balkanskog pesimizma, budući da se Zapadni Balkan već opekao o evropsku licemernu politiku, usmerenu više na slanje poruka Ruskoj Federaciji nego na pronalaženje rešenja za prijem u EU.    

Francuski predsednik Makron ne samo da je zastupao obrnuto srazmeran stav političkom vrhu EU – stavu Ursule fon der Lajen i Šaru Mišelu – već je protivrečio i samom sebi. S jedne strane, naglašavao je brzinu kretanja Zapadnog Balkana ka okrilju EU, ali je, s druge strane, ceo proces zakočio potrebom za reformama same EU. Ako se prisetimo izjave Makrona nakon samita EU u Sofiji 2018. i lidera Austrije, Nemačke i Bugarske, možemo primetiti da među njima ne postoji saglasnost o proširenju. Premda su saglasni da je budućnost Zapadnog Balkana u EU, razmimoilaze se u stavovima kada i kako. 

Ono na čemu se insistira kada je reč o Zapadnom Balkanu jesu stabilnost i bezbednost. Podsetimo se i izjave tadašnjeg predsednika Evropskog parlamenta Antonija Tajanija, koji je rekao da stabilnost na Balkanu znači i stabilnost EU, što je zastupala i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je, iako je bila jedna od glavih mentora za proširenje EU zemljama Zapadnog Balkana, pokazivala skepticizam da Zapadni Balkan može postati deo evropske porodice do 2025. godine. Ako to povežemo sa njenom i Orlandovom izjavom da su Minske sporazume potpisali za pripremu današnjih događaja u Ukrajini, da li uopšte ima prostora za optimizam u tumačenju obećanja koja evropski lideri daju zemljama Zapadnog Balkana?

Kada je Makron naglasio da se proširenje EU može desiti samo ako se ona sama prethodno reformiše, imajući u vidu njegov predlog u saradnji sa nemačkim kancelarom Šolcom, izgleda da je tu reformu video u ohridskoj maršruti za sprovođenje Briselskog dogovora za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i sprovođenju ustavnih promena u RSM. Umesto stabilnosti Zapadnog Balkana, na kojoj su insistirali, sami su izazvali tenzije i veliko nezadovoljstvo građana, čak i varnice u međuetničkom sukobu. Iz kojih političkih ili liderskih pogleda Makron opet pomera proširenje EU, vreme će pokazati, kao što su pokazali Minski dogovori.

Na sve to – Kurti je usred RSM, gde je proglašen predsednikom svih Albanaca, propagirao ideju stvaranja ’velike Albanije’. No, ta tema, koja je i te kako uzburkala već nemirno more u odnosima na ovim prostorima, na Bledu je bila marginalna, čak je Makron nije ni spomenuo u poruci iz Pariza Beogradu i Prištini, ali je zatražio od Vučića i Kurtija da se angažuju oko izbora i smirivanja situacije na severu Kosova.

Evropski vrh nije komentarisao ovakve ispade Kurtija, a pitamo se kako bi ih opisao Ciceron, rimski državnik, filozof, lingvista i besednik, jedan od najsvestranijih umova antičkog Rima, poznat po podrobnoj analizi vodećih ljudi sveta, prepunoj detalja o njihovom sklonostima i manama. Bilo bi izuzetno korisno da možemo da pročitamo njegovu analizu Kurtijevog ataka na teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, Crne Gore, RSM i Grčke, da iz njegovog ugla sagledamo um čoveka koji sebe vidi naslednikom Adema Demaćija, te premijerom ’velike Albanije’.

I pored čvrstog arogantnog stava i glomaznih ambicija, Aljbina Kurtija – ne možemo sporiti – krasi i skromnost, doduše, kada je reč o političkoj kulturi, iskustvu i obrazovanju, što je pokazao i na neformalnoj večeri u Atini, gde je domaćin bio grčki premijer Micotakis. Kurti je i tamo prezentovao hitlerovski stil, bezobraznu aroganciju i sklonost ka fašističkoj ideologiji, a samo pre nekoliko dana u Tetovu podržao je promociju ideje o „velikoj Albaniji”, koja obuhvata i deo grčke teritorije.

Umesto domaćina i svih prisutnih državnika, koji su se na raznim skupovima, a posebno nakon početka ukrajinskog rata, izjašnjavali za poštovanje međunarodnog javnog prava i teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake zemlje, pozdravni govor održao je premijer RSM Dimitar Kovačevski, „nazdravivši” Kurtiju za sve što je uradio u njegovoj državi, gde je preimenovao deo boračko-partizanske ulice u čast Adema Demaćija, kreatora i ideologa stvaranja ’velike Albanije’.

Kovačevski je izrekao kanonadu oštrih reči, stavova i misli, dok su ovu političku dramu nemo posmatrali lideri Zapadnog Balkana. To se desilo u vreme dvodnevne posete zamenika američkog državnog sekretara Eskobara, koji je doputovao da izvrši pritisak na RSM da izglasa ustavne promene i ispuni uslov Bugarske, te da sebi omogući nastavak evropskih integracija, iako joj je to već bilo obećano Prespanskim dogovorom, kada je ova država već jednom izvršila promenu Ustava i promenila ime. Eskobar je u obraćanju naveo da nije došao da vrši torturu, niti da u ime američke vlade kreira novu vladu, već da ukaže Makedoncima na to da je njihovo mesto u Evropi, jer i fizički i svojim političkim angažovanjem tu i pripadaju, a taj put moguć je jedino promenom najvišeg državnog akta.

Šta će se desiti do novembra, kada ističe rok da se u Ustav RSM uvedu Bugari kao konstitutivni element, videćemo. Taj korak podržavaju SAD, EU, NATO, kao i vlast RSM, ali i sve albanske partije u Makedoniji. No, za promenu najvišeg državnog akta neophodna je podrška VMRO-DPMNE, jer bez glasova njenih poslanika ne može biti ostvarena potrebna dvotrećinska većina u parlamentu. Elem, ne postoje garancije da je ovo poslednja prepreka RSM na putu ka EU.

Ako analiziramo poslednjih dvadesetak godina, sve države Zapadnog Balkana suočile su se sa raznim zahtevima kako bi ispunile cilj priključenja EU. No, ispunivši ih, ostajale su u mestu. Makedonija je već menjala Ustav i ime države, što joj je obećavalo prijem u EU, a vidimo gde se nalazi sada. I ne samo to – ako ne ispuni uslov, preti joj međunarodna izolacija i katanac na evropskim vratima. 

Dok EU konstantno izmiče pred Zapadnim Balkanom, te nije isključeno da se prijem opet pomeri za još pet godina, ili nakon završetka rata u Ukrajini, postoji bojazan da Kurti proširi sukob na Balkanu idejom o „velikoj Albaniji”. Možda dotad EU dobije nov naziv, a možda i postane samo istorija. Potcenjivanje Zapadnog Balkana i njegovog mentaliteta mnoge carevine odvelo je u istoriju i zapise u školskim udžbenicima.